Aleksandar Đorđević se oglasio povodom otkaza u Bajernu: Smenjen sam zbog ljubomore

Vest da selektor košarkaške reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević više nije trener minhenskog Bajerna uzburkala je strasti među ljubiteljima košarke. Na ovaj, za mnoge neočekivan, potez uprava nemačkog kluba odlučila se zbog, kako su naveli, slabog rezultata u Evrokupu.

Đorđevićevo objašnjenje ove situacije objavio je portal alo, a prenosimo ga u celosti.

Srpski stručnjak obratio se javnosti otvorenim pismom koje je objavio portal Alo, a mi ga prenosimo u celosti:

Dragi prijatelji košarke,

Pošto nisam imao priliku da vam se obratim ranije, povodom poslednje odluke mog poslednjeg kluba Bajerna, želim sada da podelim s vama neka moja razmišljanja i stavove.

Pre svega, hteo bih da zahvalim mom trenerskom, medicinskom i čitavom stafu, ali najviše svim igračima, za najveći mogući profesionalizam, posvećenosti i emocije koje smo međusobno i nesebično delili svakoga dana. SVE VAS cenim.

Zatim, hvala svim protivnicima, kolegama i medijima na podršci i sjajnim rečima – utoliko značajnijoj kada dolaze od rivala!
Na kraju, zahvalnost BBL-u i Nemačkoj koja me je primila oberučke i učinila da se osećam kao kod kuće, obogativši me i profesionalno i lično!

Posebna zahvalnost navijačima Bajerna za bezuslovnu podršku i ljubav putem naše posredne i direktne komunikacije kroz košarkaške utakmice i rezultate. Nadam se da ste uživali u borbama i pobedama našeg tima jednako kao i ja, pošto je ovo istorijska sezona.

Na žalost, prošle srede mi je oduzeta šansa da krunišemo ovu sjajnu sezonu i učinimo je još uspešnijom osvajanjem Bundeslige. Generalni menadžer kluba mi je saopštio da sam „suspendovan“ sa mesta šefa stručnog štaba, a kao razlog naveo nedostatak komunikacije s njim, na šta sam mu uzvratio jednostavno: osvajač Kupa Nemačke, polufinalista Evrokupa, prvi na tabeli Bundeslige sa 23 pobede i 2 poraza!!!

Najveći razlog zašto smo ove sezone imali uspeh je zapravo to što menadžment nije bio uključen u svakodnevnu rutinu tima. Tim je konačno imao spokojstvo, mirnoću i jako zajedništvo, bez čega je nemoguće osvajati trofeje.

Tako snažna kohezija između tima i stručnog stafa vodila je do najvećih klupskih rezultata, uprkos neshvatljivoj ljubomori dela menadžmenta koji nije mogao da se pomiri sa osećajem da se nalazi u senci.

Najžalije mi je to što nam je besramno oduzeto - zajedno sa SVIM članovima kluba, a posebno igračima - zasluženo pravo da proslavimo sa svojim navijačima u „Audi Domu”, trofej koji nikada nije osvojen u modernoj istoriji kluba – Kup Nemačke!

Moje lično mišljenje je da najveća nagrada koju jedan sportista može da dobije nisu bonusi i nagrade već iskreni aplauz i priznanje navijača s kojima SVI ZAJEDNO slavimo uspehe. Iz neobjašnjivih razloga taj poseban osećaj zajedništva nam je uskraćen.

S druge strane, od početka sezone nije se osećala snažna podrška timu, uz neprestano ispoljavanje lične distance i negativnost koja se neprofesionalno ispoljavala prema ličnostima van kluba.

To je nepravedno eskaliralo otkazom treneru i delu trenerskog stafa umesto da se pomogne timu potpisivanjem jednog ili dvojice igrača, što je već bio dogovor pre finala nacionalnog kupa, da bismo nadoknadili teške povrede i umor nekih igrača iz prve petorke.

Bajern Minhen bi trebalo da bude iznad ovakvih manira, gde se dopušta lični napad i direktno poništavanje napornog rada mnogih ljudi, a ne samo trenera.

Pored toga što je ovo uvreda za zdrav razum, ovaj žestok napad nije usmeren samo na mene lično, već i na profesuju košarkaškog trenera.

Kao što je neko izjavio, jedini protivnik koji ne može da se pobedi je onaj koji sedi u tvom dvorištu, delujući protiv zajedničkog cilja, upotrebom argumenta sile, umesto snagom argumenata!

Uprkos svemu tome, hteo bih lično da zahvalim predsedniku Bajerna gospodinu Uliju Henesu koji je nekoliko dana pre moje „suspenzije“ s mesta trenera, javno izrazio zadovoljstvo zbog „najbolje sezone u istoriji KK Bajern“ (citiram), krunisane trofejom Kupa Nemačke.

Utoliko sam ponosniji kada znam da takve reči dolaze od samog predsednika, nekadašnjeg velikog šampiona. Kao neko ko je duže od 35 godina u vrhunskoj košarci, u kojoj sam osvajao sve trofeje sa klubovima i reprezentacijom, izuzetno cenim reči gospodina Henesa.

Znajući to i znajući da je najveći i najvažniji posao trenera da ostavi tim / klub boljim nego što ga je zatekao ranije, smatram da sam sasvim ispunio tu misiju.

Ovogodišnji rezultati, pobednik Kupa Nemačke (prvi trofej posle 50 godina), polufinalista Evrokupa (najbolji rezultat ikada) i 1. mesto u Bundesligi u kojoj klub dominira od početka, govore sami za sebe.

Srećan Uskrs svim navijačima Bajerna i košarke!

Trener Saša Đorđević