Aleksandar Radojičić: Prepuštamo se rijalitijima ne bismo li skrenuli misli sa problema

Priča o drugarstvu, sreći, ljubavi i ostvarenju mladalačkih snova 2010. nazvana je jednim imenom - "Montevideo". Te godine je publika na bioskopskom platnu imala priliku da premijerno pogleda prvi deo popularne filmske trilogije Dragana Bjelogrlića, pretočene u TV seriju, i uživa u prizorima kojima je obojena. Generacija mladih glumaca dala je sve od sebe da napravi veliko delo, a vreme je pokazalo da se njihov trud i te kako isplatio.

Aleksandar Radojičić, koji je Mikici Arsenijeviću Balerini "udahnuo" život, zbog čega je nagrađen velikom popularnošću, i danas sa posebnom emocijom govori o ovom delu. Srećan je što je imao priliku da pokaže svoje glumačke veštine i karijeru gradi na čvrstim temeljima. Jer, takva šansa se ne pruža svaki dan.

- Ovaj projekat će za mene zauvek ostati poseban. Stvarali smo ga pet godina, upoznao sam predivne ljude koji su mi postali prijatelji, a velika gledanost i danas pokazuje da smo uradili odličan posao. Veoma sam ponosan na to i sa ove tačke gledišta ništa ne bih menjao - priča Radojičić. - Proživeli smo razne stvari, a bilo je i manje lepih, napornih i teških trenutaka, jer ipak radimo u Srbiji, gde sve mora da bude realizovano na teži način. Ali, tada smo se osećali bezbrižno, ušuškano i znali smo da stvaramo nešto veliko. Svestan sam da su male šanse da mi se takvo iskustvo ponovi i zato mogu samo da budem zahvalan što sam bio deo "Montevidea", koji je obeležio jedan period mog života.

Nadate li se budućoj saradnji sa Draganom Bjelogrlićem?

- Voleo bih da radim sa Bjelom bilo kad. Verujem mu i znam da će sve uraditi sa 200 posto svojih mogućnosti, a one su velike, u šta smo se svi uverili. Prija mi rad sa njim kao rediteljem i nadam se da će biti prilike da ponovo sarađujemo.

Do kraja godine rusko-srpski film "Balkanska linija" trebalo bi da se nađe pred gledaocima. Koliko ste ponosni na to što učestvujete u projektu koji prevazilazi granice naše zemlje?

- Nemam više 20 godina da se zadovoljavam samom činjenicom da snimam nešto van matične države. Tema filma je veoma bitna za Srbiju i čini mi se da ovaj projekat ima odlične predispozicije da bude uspešan. Uskoro putujem na Krim da snimim svoje deonice i vrlo sam uzbuđen zbog toga. A da bih bio ponosan moram i da dam sve od sebe. U ovom trenutku scenario se još razrađuje, a ja igram Albanca sa Kosova, koji radi za srpsku policiju u momentima kad se dešavaju napadi 1999. Tada odlučuje da se bori protiv terorizma.

Očekujete li da vam ta uloga donese popularnost u Rusiji?

- Ukoliko film bude dobar biće i gledan, a to će mi za početak doneti prepoznatiljvost. Teško da na osnovu jedne uloge mogu da steknem veliku slavu u tolikoj zemlji, ali ako svi odradimo posao kako treba projekat neće ostati nezapažen. Miloš Biković je pravi pokazatelj da je popularnost u drugoj državi moguća, a to koliko se trudi da svojim kolegama otvori vrata ruske kinematografije je za svaku pohvalu. Verujem da će meni, kao i generacijama koje dolaze, to pružiti veće mogućnosti u svetu.

Videćemo vas i u novoj seriji "Pet", koja uskoro stiže na RTS. Šta vas je privuklo da zaigrate u njoj?

- Rad sa rediteljem Balšom Đogom sa kojim sam sarađivao u "Montevideu". Uloga nije velika, ali je zanimljiva. Nekad je bolje igrati manje role gde možeš da probaš nešto novo, nego biti glavni lik i raditi sve po pravilima. Moj Đole Prada nije ni pozitivac ni negativac, već je na neki način komičan lik u ozbiljnoj situaciji.

Da li su mladi glumci danas u prilici da biraju uloge?

- Sve je teže ako želiš da živiš od ovog posla. Nije mi bilo lako kad sam počinjao, ali ni tada nisam sve prihvatao, kao što to ne činim ni danas. Glumac mora da odbije one u kojima se ne pronalazi, a za mene je to svaka neinspirativna rola. Ona koja za tebe predstavlja izazov i pruža ti mogućnost da "zagrebeš" u sebe je dobra uloga, odnosno prilika da je takvom napraviš. Jer, i najboljima se desi da omaše. Honorar je bitna stavka, a kako ima sve više glumaca, a nedovoljno novca, česte su nepristojne ponude. Zato uvek moraš da budeš racionalan, i ako jednom prihvatiš da radiš ispod cene teško ćeš se vratiti na staro.

"Patuljci sa naslovnih strana" sele se iz bioskopa na male ekrane. Kako ste se osećali u koži Bobe Furije?

- To je nešto drugačije od svega što sam dosad radio, a reakcije prijatelja kad su me ugledali u telu pevača bile su pozitivne. Tražio sam motiv da ga opravdam da bih mogao da ga igram, što i nije bilo tako teško jer smo zaista okruženi ljudima koji bi dali sve za popularnost i novac. Ipak, treba da imamo razumevanja za njih, jer nisu oni najveći krivci za to što su glavna tema u društvu. Ljudi sa takvim sudbinama i razmišljanjima je uvek bilo, ali nisu "krasili" naslovne strane. Ako se u novinama pojavljuju oni koji to zaista zaslužuju, jer rade nešto kvalitetno, to će biti motivacija i drugima da se potrude u životu kako bi bili prepoznatljivi, ako im je to glavni cilj. Važno je da pravimo filmove koji će kritikovati savremeno društvo i uperiti prstom u probleme. Živimo u vremenu kada se bavimo samo sobom, zaboravljamo na prave vrednosti i prepuštamo se rijalitijima ne bismo li skrenuli misli sa problema. A takvi sadržaji samo zaglupljuju i potrebno je da se zajedno borimo protiv njih. Zato sam prihvatio ovu ulogu.

Mada je studirao prava i želeo da postane advokat, ovaj atraktivni mladić zavirio je dublje u svoje srce u kome je pisalo - gluma. Okrenuo se scenskoj umetnosti, iskusio slavu i popularnost i danas tvrdi da se ne bi vraćao na staro.

- Ali to nije zato što mnogo volim što sam popularan - brzo dodaje naš sagovornik.

- Uopšte ne razmišljam o tome i samo se trudim da radim ono u čemu uživam. Čini mi se da sam odabrao pravu stvar, a da li ću se celog života baviti glumom i moći da živim od toga, niko ne zna. Spreman sam na to da ću možda morati da obavljam još neke poslove, ali zašto da ne?! Važno je da se potrudite da radite ono u čemu uživate i gde ćete tražiti više od sebe. To je sve.