Minja Subota: Moju generaciju ništa ne može slomiti

Minja Subota: Moju generaciju ništa ne može slomiti

Autor: | 23/03/2018

0

Najveću radost pričinjava mu druženje sa decom, u suprugu se zaljubio na prvi pogled, a kada su ga poslednji put oslovili pravim
imenom, na aerodromu je izbio incident

Koja pesma vam je najdraža sa aktuelne kompilacije „Za moju ludu i večno mladu generaciju“?

- Sentimentalno sam vezan za pesme koje sam komponovao kao mlad: „Budi dobar prema njoj“ i „Čekaj me“. Prva je stekla veliku popularnost, čak ju je moj prijatelj Arsen Dedić uvrstio u koncertni repertoar. Na antologijske stihove Konstantina Simonova komponovao sam i pesmu „Čekaj me“. Pripremajući ovaj disk, odlučio sam da mojoj generaciji, pa i mladima, poklonim pesmu „Susret“, koja će, verujem, mnoge dirnuti.

Kakva je, zapravo, vaša generacija?

- Hrabra, luda i večno mlada. Preživeli smo period socijalizma, izgradnje, raspad države i ideologije, bombardovanje, demonstracije i revolucije, da bi danas, u ovom demokratskom sistemu, pokušali da ponovo uđemo u Evropu. Moja generacija, koja je prošla sve ovo, čvršća je, hrabrija, iskusnija i jača od evropskih vršnjaka. Ništa je ne može slomiti. Drage dame i gospodo, budite ponosni što ste takvi.

Da li ste u životu otpevali više pesama za decu ili za odrasle?

- Mnoge će iznenaditi odgovor, ali mislim da je odnos podjednak. Nadam se da će ova kompilacija doprineti da se o mom stvaralaštvu u oblasti zabavne muzike sazna nešto više.

Jeste li, kao diplomirani inženjer elektrotehnike, nekada radili u struci?

- Nisam, ali sam na radiju i televiziji neprekidno bio okružen kolegama iz struke. Priznajem, i danas sam zaljubljen u elektroniku.

Mnogi vas pamte po „Muzičkom toboganu“. Po čemu vi pamtite tu emisiju?

- „Tobogan“ pamtim po entuzijazmu s kojim smo ga stvarali, po iskrenoj radosti učesnika i kreativnoj realizatorskoj ekipi. Srećni smo što smo tom serijom, koja se emitovala dvadeset godina, ulepšali detinjstvo mnogih generacija.

Da možete da vratite vreme, šta biste promenili?

- Ništa. Možda bi mi život bio lepši da sam prolazio kroz srećnije periode, ali ne bunim se. Postao sam jači.

Čime se brani kultura u eri njene degradacije?

- Protiv nekulture se treba boriti kulturom. Nema predaje.

Da li je vaš životni put sa suprugom Brankom započeo kao ljubav na prvi pogled?

- Moglo bi se reći. Ali, posle tog prvog pogleda, da budem iskren, trebalo se potruditi.

Zbog čega volite proleće u Beogradu?

- Volim ga, između ostalog, i zbog festivala „Dečje beogradsko proleće“, koje smo uspeli da obnovimo i vratimo najmlađim Beograđanima.

Šta vam je popularnost donela, a šta oduzela?

- U ovim godinama popularnost mi je donela sreću koju nisam očekivao. Zahvaljujući pesmama koje sam poklonio deci, gde god da odem zaustavljaju me i zahvaljuju mi što sam im ulepšao odrastanje. U svim gradovima bivše Jugoslavije primaju me kao da sam deo njihovih porodica.

Zbog čega ste najviše ponosni na sina?

- Pored toga što je vredan, svestran i široko obrazovan, pažljiv je i osećajan. Supruga i ja smo srećni pored njega.

Kada bi se snimao film o vašem životu, da li bi neizbežno bio mjuzikl?

- Pogodili ste. Samo, ne verujem da bi sve što sam proživeo moglo da stane u jedan mjuzikl.

A post shared by Naxi Radio (@naxiradio) on Jul 25, 2017 at 5:35am PDT


Otkrijte nam neku zanimljivost iz vaše knjige “Kako smo zabavljali Tita”.

- Poznato je da je Tito bio filmofil. Prema rečima njegovog kinooperatera Aleksandra - Leke Konstantinovića, koji mu je prikazao više od osam hiljada ostvarenja, poslednji film koji je Tito gledao na Bledu, pred odlazak u „Klinički centar“ u Ljubljani, bio je “Plava ptica”. U bolnici je tražio da vidi “Okupaciju u dvadeset i šest slika”, Lordana Zafranovića. Gledao ju je dva puta.

Može li nešto da poremeti vaš mir?

- Ne verujem. Svi me znaju kao mirnog, staloženog i uglavnom uvek raspoloženog čoveka. Vaš mir zavisi i od toga kako ste organizovali život.

Ima li nade za romantiku u današnjem svetu?

- Moja poruka svim generacijama je: nemojte nikada ni pomisliti da je nestalo ljubavi i romantike.

Kada vas je poslednji put neko oslovio punim imenom?

- To se desilo na beogradskom aerodromu. Iako u pasošu piše Milan, kada su mi izdavali avionsku kartu, napisali su Minja. Poštujući propise, pasoška kontrola nije mogla da me pusti u avion sve dok na brzinu nismo uspeli da promenimo ime.

U čemu je tajna večne mladosti?

- Veliki podstrek, zadovoljstvo i radost pričinjavaju mi nastupi i druženje sa najmlađima. Čini mi se da bez toga ne bih mogao.

Eva Čubrović Vojislav Subota
Tagovi: minja subota