Dea Đurđević: Nemam osećaj da sam zvezda, i dalje idem sa mamom u prodavnicu i teglim kese

Dea Đurđević, šarmantna voditeljka Pinkovog jutarnjeg programa, otkriva kako doživljava svoje bivše mentore Srđana Predojevića i Jovanu Joksimović, koji su joj postali konkurenti, ali i kada će ona i njen dečko i kolega Mladen Mijatović stati pred oltar...

Kako doživljavaš konkurenciju koju ste dobili na TV Prva u vidu Jovane i Srđana?

- Ne doživljavam ih kao konkurenciju. Sarapa i ja radimo svoj posao i normalno da nam je drago kad vidimo da smo najgledaniji. Ne mogu da kažem da mi zapravo nemamo konkurenciju, to bi bilo previše nadobudno, ali mi smo okrenuti ka Pinku i "Novom jutru" i kad stignu rezultati na kraju dana, onda ih proslavljamo.

Da li ti je čudno kad vidiš svoje mentore i kolege na drugoj televiziji u istom terminu kad ide i tvoja emisija?

- Uvek je čudan osećaj kad vidiš svog kolegu na drugoj televiziji. Pogotovo što smo se ranije stalno viđali i radili zajedno. Dobro, oni su radili radnim danima, a mi vikendom, i imali smo različite koncepcije emisije, ali bili smo praktično tim.

Sticajem okolnosti postala si prva zvezda Pinka, kako se osećaš u toj ulozi?

- Jao, hvala ti, kako je to lepo kad ti to neko kaže (smeh). Iskreno, i dalje nemam osećaj da sam neka zvezda. I dalje idem sa mamom u prodavnicu i teglim kese, i krećem se ulicama najnormalnije. Jedino kad uđem u neki kafić, ljudi duže zadržavaju pogled na meni. Znaš, ranije su me gledali u fazonu: "Ej, vidi lepa devojka", a sad me više analiziraju. Dešava mi se i da mi ljudi prilaze da me pitaju neke stvari koje meni ne bi pale napamet da bilo koga pitam. Valjda im u prirodi delujem drugačije nego na ekranu. Obično mi kažu da im delujem mnogo manja nego na televiziji. Naravno, pritom misle: "Vidi kako si mala i debela" (smeh).

Da li ti je naporno, jer pored jutarnjeg programa radiš i druge stvari?

- Veoma mi je važno da ti kažem da sam ja Pinkov čovek. Ja sam stvorena na toj televiziji, na kojoj sam počela kao student na praksi i sve što znam naučila sam tu. Osećam se kao da radim za sebe, kao u svojoj kući. Zato mi ništa nije teško. Ujutru dođem tu maltene u pidžami, čupava sa neopranim zubima, a onda se sredim i stanem pred kamere. Često me zezaju kako sam sve radila, samo još nisam bila obezbeđenje. Meni to stvarno prija, jer, kažem, Pink doživljavam kao svoju kuću i tu se odlično osećam.

Pored toliko posla i tolikih angažmana, kako izgleda tvoj privatni život, imaš li ga uopšte?

- (smeh) Mene svi zezaju da živim na Dedinju, to jest na Pinku, a da kuću samo posećujem. Imam privatni život, samo ne stižem da idem redovno na trening, što mi je jako žao. Ja inače boksujem, udaram u džak, i to mi izvlači svu negativnu energiju. Tako da su mi se treninzi proredili zbog posla, kao i viđanje sa prijateljima. Verovatno se moj život više promenio nego što ja to vidim. To sigurno bolje primećuje moja okolina.

Pošto ne stižeš da treniraš, kako održavaš formu i pripremaš se za naporna snimanja?

- Teško. Jede se ređe, ali obilno, pa sam se malo opustila. Zato moram što pre da se vratim treninzima. Kad imaš dobre rezultate u poslu, uopšte i ne obratiš pažnju da li si jeo ili nisi. Znači, vodim pravi novinarski život: kafa, voda i cigarete.
Na televiziji je fizički izgled jedna od bitnijih stavki, stižeš li da vodiš računa o svom izgledu?

- Sve manje. Nisam od onih poznatih ličnosti koje često idu kod kozmetičara. Trudim se da sebi priuštim neke osnovne tretmane, što znači da kod kozmetičarke odlazim jednom nedeljno, kad stignemo da se uganjamo.

Mediji pomno prate tvoj ljubavni život i vezu s kolegom Mladenom Mijatovićem, pa moram da te pitam - kad će svadba?

- Pa ne znam, gde me to sad pitaš kad sam u jeku posla? (smeh). Ne znam kad će svadba, ali odlično funkcionišemo i u našoj vezi nema tenzije. Odlično se razumemo pošto radimo isti posao. Inače, sedimo u kancelariji do kancelarije, deli nas samo staklo, tako da smo i tu bliski.

Misliš da je dobro što ste iz istog posla, pa možete bolje da se razumete?

- Apsolutno. Kad si novinar i kad se baviš ovakvim poslom, vrlo je važno da budeš sa nekim ko te razume. Da razume da moraš da ostaneš na poslu do kasno u noć, kao što ja razumem kad on mora da ustane u dva-tri ujutru i ode na teren jer se nešto dogodilo. Drugi ljudi bi verovatno imali neku dozu nepoverenja. Mi nemamo tih problema.