Jovana Joksimović i Srđan Predojević: Jedno drugom vešto prikrivamo mane

Omiljeni televizijski par, Jovana Joksimović i Srđan Predojević, prvi put se zajedno pojavio na malim ekranima pre trinaest godina, u jutarnjem programu „Radio-televizije Srbije“. Broj koji mnogi smatraju baksuznim u njihovom slučaju pokazao se kao taličan, donevši im nove profesionalne izazove.

Vest o napuštanju televizije „Pink“, koja je objavljena s prvim danima nove godine, okarakterisana je kao transfer decenije. Dva meseca kasnije, sa novog radnog mesta, pozicije urednika dnevnog programa „Prve“, Jovana i Srđan, između ostalog, govore o pravim motivima zbog kojih su, posle sedam godina, napustili “ružičastu televiziju”.

Šta je presudilo da okončate saradnju sa televizijom „Pink“, na kojoj ste uživali status zvezda?

Jovana: Nekome ko je ustajao u pet ujutru da bi vodio emisiju koju je postavljao gotovo od nule, ko je godinama predano i profesionalno radio na kvalitetu, gledanosti i inovativnosti sadržaja, teško je da razume termin “status zvezda”. Imala sam ogromnu podršku supruga, koji je osetio da sam se zasitila, da mi je potrebna promena i novi profesionalni izazov. Svakako da nije bilo lako doneti takvu odluku, ali promena mi je zaista bila neophodna, baš kao i Srđanu. Želja da nastavimo dalje i napravimo novi, veliki profesionalni korak bila je presudna.

Kako je počela saradnja sa „Prvom“?

Srđan: Sve se dogodilo pred Novu godinu. U razgovoru sa vlasnikom “Antenna Group” iz Atine dobili smo ponudu o saradnji. S obzirom na to da smo i Jovana i ja u to vreme bili na putu, pozvao sam je i pitao da li je pročitala mejl koji su nam poslali. Bez ijedne reči, osmehom smo se dogovorili da prihvatimo izazov. Osetili smo potrebu za novim, pozitivnim inputom, koji na nas ima efekat poslovnog botoksa.

Kakva su očekivanja od saradnje sa novim poslodavcem, kako gledate na novu poslovnu etapu?

Jovana: Kao na novi ispit koji treba da položimo. U proteklom periodu mnogo smo radili, uložili smo ogromnu energiju, ideje i kreativnost kako bismo definisali u kom pravcu ćemo razvijati program i šta će gledaoci od nas dobiti. Ozbiljan tim ljudi, urednika i novinara koji rade na “Prvoj” zaista je odličan i verujem da ćemo ubrzo pokazati rezultate. U televizijskom poslu to je bar lako izmeriti - sa prvim rejtinzima znaćemo da li smo i koliko blizu cilja. A kada odemo do prodavnice ili pijace, to će nam biti još jasnije, jer ljudi, kada nas sretnu na ulici, sa nama velikodušno dele utiske, i oduševljenje, i razočaranje. Valjda smo se s vremenom odomaćili u njihovoj kući, pa više nismo “nečiji”. Zapravo, odavno smo “njihovi”.

Osim promene imena, u kojoj meri će se emisija „Jutro sa Jovanom i Srđanom“ razlikovati od formata koji ste donedavno uređivali i vodili?Jovana: Program je osmišljen prema svetskim standardima, sa temama prilagođenim našem tržištu. Biće to jutarnji program u pravom smislu reči, brz i informativan, sa neophodnim vestima za započinjanje dana. Pre svega, biće pristojan.

Srđan: Prihvatili smo sugestije produkcije, sa akcentom na one koje se odnose na vizuelni identitet, u čemu je “Prva” broj jedan kod nas. S druge strane, prihvaćene su naše uredničke intervencije. Segment koji ćemo posvetiti društvenoodgovornom programu biće apsolutna novina, pa će sa nama u studiju biti još jedno živo biće, koje će za dve godine nekoga neizmerno usrećiti. Za to vreme mi ćemo ga pripremati i trenirati da bude od životne važnosti osobi kojoj ćemo ga pokloniti.

Urednici ste emisije “150 minuta”, koja je pretrpela određene izmene.

Srđan: Jovana i ja smo rezač koji će izoštriti informativni sadržaj emisije. Za moj ukus, ono što je ranije rađeno bilo je isuviše revijalnog karaktera. Emisija dobija novu, informativnu notu. Jedino će u poslednjem satu u studiju biti dozvoljen poneki osmeh, sve ostalo činiće dnevni presek dešavanja u društvu, u vreme emitovanja programa.

Kako su vas dočekale nove kolege?

Jovana: Sjajno. Mnoge od njih poznajemo sa televizija na kojima smo radili, tako da smo brzo počeli da se osećamo kao da smo oduvek na “Prvoj”.

Srđan: Po tome kako vam ljudi pristupe na početku jasno vam je u kakvu radnu atmosferu dolazite. U našem slučaju nije bilo nikoga ko nije želeo komunikaciju i dao nam neke ideje.

Mnogo se spekulisalo o ciframa u vašim ugovorima, pominjala se i kupovina nekretnina.

Jovana: Nemam problem sa spekulacijama. Razumem da novine moraju nešto da pišu. Ako mi nismo dostupni da sarađujemo i dajemo informacije, oni će već doći do nekih poluistina ili neistina. Nisam videla da su se pominjale nekretnine. Šteta, to bi bila dobra ideja. (smeh)

Srđan: I ja bih voleo da je sve što se piše istina, ali mislim da je nepristojno baratati ciframa, posebno u Srbiji, koja, nažalost, i dalje živi loše. To što mi svakog dana obučemo novo odelo, koje po završetku emisije vratimo, a gledaoci misle da je naše, dobar je primer kako ljudi vide rad u medijima, a kakav on zapravo jeste. Stvari izgledaju drugačije nego što jesu, pojedinci iz naše profesije, nažalost, kreiraju pogrešnu sliku i očigledno ne zaslužuju da se bave informisanjem javnosti, jer iznose neistine.

Neposredno pošto je Lea Kiš napustila “Pink”, pojačanje je stiglo sa “Radio-televizije Srbije” u vidu Žike Nikolića. Kako komentarišete ovaj potez Željka Mitrovića?

Jovana: Željko je jedan od najinteligentnijih i najboljih ljudi sa kojima sam sarađivala. Besprekorno poznaje televiziju, ljude, Srbiju, zna šta se gleda i upoznat je sa detaljima posla. Dolazak Žike Nikolića veliki je potez televizije “Pink” i uverena sam da će dati rezultate.

Srđan: Verujem da će Žiki prijati promena, dugo je bio na “Radio-televiziji Srbije”. I privatno se poznajemo, u izvrsnim smo odnosima, i uveren sam da će doprineti gledanosti “Pinka”. Mislim da je tim transferom napravljen savršen balans i da su svi na dobitku.

Aleksandar Tijanić svojevremeno je osetio da ste idealan voditeljski spoj. Jeste li od prvog trenutka verovali u njegovu procenu?

Srđan: Tijanić je umeo da sklopi ljude istog temperamenta koji misle na isti način, kao nas dvoje. On je bio televizijski mag, neko od koga smo svi učili. Žao mi je zbog načina na koji smo se rastali, ali to je druga priča. Dobra stvar je što se iz te profesionalne saradnje između Jovane i mene razvilo prijateljstvo, koje je oboma dragoceno.

Jovana: Trebalo je vreme da se upoznamo, da naviknemo jedno na drugo, prođemo zajednička iskustva, ali sve je uvek išlo u dobrom smeru. Danas sam izuzetno srećna što uz sebe imam Srđana, i privatno, i poslovno, jer mi je veliki oslonac. U kakvu god pustolovinu da krenete lakše je kada niste sami, kada imate nekoga ko vas neće lagati ili izneveriti, ko će biti tu i kada je teško, kada sve deluje beznadežno. Srđan je i moj kum, zahvalna sam što ga imam u svom životu.

Kako pamtite profesionalne početke, sećate li se prvog dana u studiju?

Jovana: Sećam se i našeg upoznavanja, i prvog sastanka, i prvog jutarnjeg programa. Odlično smo se razumeli i smejali od prvog dana. Srđan je bio iskusniji, bio je moj oslonac i sigurnost u programu. Tada mi je to bilo veoma važno. Kada se završio naš prvi jutarnji program, rekao mi je: “Znao sam da ćeš biti odlična”. Danas mislim da me je slagao. (smeh)

Srđan: Moram da priznam da se ne sećam detalja, ali to je dobro, jer bi u suprotnom značilo da se desilo nešto loše, što nikada ne bih mogao da zaboravim. Počeci su uvek stresni i jedva čekate da se završe. Na svu sreću, naš je prošao kako treba, što je jedini cilj.

Tandem ste gotovo petnaest godina. U čemu je tajna?

Jovana: U međusobnom poznavanju i prihvatanju onog drugog bez ijedne loše emocije. Nismo isti, ali nam ne smeta što smo različiti. Mislim da je to jako važno. Izuzetno poštujemo jedno drugo i privatno smo bliski. Kroz sve ove godine potvrdili smo jedno drugom lojalnost i poverenje, što nas je još više povezalo.

Srđan: Mi smo se prvo dobro upoznali. Jovana zna sve moje mane, kao i ja njene, ali ih pred kamerama vešto prikrivamo i u prvi plan ističemo vrline, puštajući da do izražaja dođu kvaliteti. Nismo sujetni, svesni smo da što je jedno od nas bolje, biće i ono drugo. Jovani želim isključivo dobro, a vidim da i ona meni želi najbolje.

Da li je to što ste privatno bliski olakšavajuće u poslu koji radite ili se nekada pokazalo kao prepreka?

Srđan: U našem slučaju to je isključivo prednost, jer u svakom trenutku znamo ko šta misli. Kada smo to prepoznali, a nije nam trebalo dugo, počeli smo da funkcionišemo kao tim koji dobija.

Šta biste, da možete, promenili kod onog drugog?

Jovana: Ne bih ništa menjala. Srđan u poslu nije emotivan, razmišlja isključivo o tome šta je dobro za emisiju i nema razumevanja ako mu se na tom putu nešto ispreči. To kod njega veoma cenim.

Srđan: Jovana ima sindrom iskrenosti, i to u privatnom životu, koji bih kod nje rado promenio. Mislim da je previše iskrena, često na sopstvenu štetu. Najviše cenim njeno prijateljstvo. Ona je najbolji, doživotni prijatelj, koji će učiniti sve što je u njenoj moći da vam pomogne.

U programu ste odmereni i besprekorno fokusirani na teme i sagovornike. Ko je na pauzi zadužen za stvaranje opuštene atmosfere, a ko vodi računa o toku emisije?

Jovana: Oboje vodimo računa o takozvanoj košuljici, ali je Srđan duhovitiji, tako da je zadužen za dobru atmosferu. Zasmejava me tokom reklama i obično ne mogu da se suzdržim od smeha u nastavku emisije, a on je potpuno ozbiljan. Valjda se istroši. Sreća je što će na “Prvoj” reklame trajati kratko, pa nećemo stići da se zasmejemo.

Jovana, prošlo je tek pet meseci od vašeg porođaja. Uspevate li da uskladite porodične i profesionalne obaveze?

Jovana: Znam mnogo žena koje su uspešne na oba polja, a da pri tom nemaju pomoć, pa se često zapitam kako im to polazi za rukom. Na svu sreću, ja imam pomoć, pre svega moje majke koja je sve vreme uz nas. Na tome sam joj beskrajno zahvalna. Kada je pitam da li joj je teško, obično kaže: “Tebe jedinu imam, ništa mi nije teško”. Pomislim kako će biti meni kada se nađem u njenoj situaciji, podeljena na tri strane. Jutarnji program pruža mi mogućnost da veliki deo dana posvetim porodici i zato kao jedino odricanje vidim nekoliko sati manje sna, ali na to sam apsolutno spremna.

Srđane, Jovana je od oktobra u blagoj prednosti kada je o roditeljstvu reč, mada ste vi svojevremeno izjavljivali da biste voleli da proširite porodicu. Razmišljate li da stignete Joksimoviće?

Srđan: Voleo bih, mada me malo plaše godine. Ako se ne desi, sigurno je da ću doživotno to sebi zamerati.

Kakav je vaš odnos sa Željkom i Jovanin sa vašom suprugom Mirjanom?

Srđan: Mislim da o tome najslikovitije govore dve nedavne situacije. Moja supruga pisala je Jovanin radni ugovor, na koji je ona samo bacila pogled i rekla: “Sigurna sam da je sve u redu, nema razloga da čitam”. Ima li većeg dokaza o poverenju, posebno u današnje vreme? S druge strane, muziku za emisiju radio je Željko. Nisam je čuo, tek mi je u telefonskom razgovoru kratko rekao: “Ne brini, ovo je savršeno”, u šta ni na trenutak nisam posumnjao. Naši supružnici ogromna su nam podrška u svemu, pa i u novom procesu kroz koji prolazimo.

Srećete li se često van radnog okruženja i kako izgledaju ti momenti?

Jovana: Viđamo se često. Deca nam se lepo slažu i kada se okupimo, prepustimo se smehu, radosti, zajedničkim igrama i pričama.

Srđan: Stefan i Sofija stalno pitaju kada će ići kod Koste i Jovanke, kako vole da je zovu, a i Kosta stalno kuka da ga dovedu kod nas. Deca nas često primoraju da se vidimo, čak i kada bismo se radije odmarali, ali to se uvek pretvori u prelepo druženje. Teme o kojima nas dvoje razgovaramo nasamo malo kome bi bile interesantne, jer uglavnom pričamo o poslu kojim smo potpuno opsednuti. Tek na kraju dođemo do ostalih tema, na prvom mestu o deci i porodici.

Jeste li ikad razmišljali da se odvojite u poslu i šta vas je sprečilo u tome?Srđan: To nikada nije bila opcija.

Jovana: I to dokazuje činjenica da smo i posle ovoliko godina zajedno. Velika je retkost da voditeljski par ovoliko traje i da se na neki način tako brendirao. Svesno smo gradili ovaj naš brend i ne bismo ga se tek tako odrekli.