Jelisaveta Karađorđević: Kenedi je bio inteligentan čovek fascinantne energije i moj prijatelj

Dama nesvakidašnje lepote i biografije, koja je u rodnom Beogradu godinama živela kao podstanar, decenijama čuva fascinantnu priču: koga je neposredno pred ubistvo u Dalasu pozvao američki predsednik Džon Kenedi.

Srpska kneginja Jelisaveta Karađorđević, lepotica čijem šarmu nisu odoleli mnogi muškarci, a među kojima je, osim biznismena i političara, bila i velika filmska zvezda Ričard Barton, konačno otkriva tajnu koju je toliko dugo čuvala.

- Pre polaska za Dalas, predsednik me je pozvao telefonom, ali ja nisam bila u stanu. Policija je kasnije proveravala pozive iz Bele kuće. Pitali su me ko mi je telefonirao sa tog broja, ali ja sam im iskreno odgovorila da ne znam – kaže Jelisaveta Karađorđević. - Nisam sigurna da li je to bio poslednji Kenedijev poziv, ali u policiji su mi rekli da me je tog dana predsednik dva puta zvao iz Bele kuće. Nažalost, tada nisam pričala s njim. Razgovarali smo dan, dva ranije. Rekao mi je kako uopšte ne želi da ide u Teksas. Kenedi je bio inteligentan čovek fascinantne energije i moj prijatelj, ali nikada nismo bili u intimnoj vezi. Upoznali smo se na Floridi, na večeri kod jednog kolekcionara umetničkih dela. Impresionirao me je znanjem, jer sam dotad uglavnom sretala Amerikance koji su mislili da je Jugoslavija glavni grad Čehoslovačke.

Kneginja ni danas ne zna da li je Kenedi bio toliko dobar poznavalac istorije, jer se tokom večeri detaljno raspitivao o njenom ocu, ili je pogledao spisak zvanica pa se pripremio za razgovor s njom. U svakom slučaju, imponovalo joj je to što čovek poput Džona zna toliko o njenoj zemlji i porodici.

​Posle tog susreta, njihovo druženje postalo je intenzivnije. Prisustvovala je situacijama čak i kad je Kenedi morao da prekine večeru kako bi doneo neku veoma važnu državnu odluku. Ali, srpskoj kneginji je i bez poznanstva sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država život bio dovoljno uzbudljiv. Sa četiri godine morala je da ode iz Srbije sa majkom, kneginjom Olgom, ocem, knezom Pavlom, i braćom Aleksandrom i Nikolom. Imali su rok od četiri sata da napuste zemlju. Na put u nepoznato krenuli su vozom iz Topčidera, samo nekoliko dana pre njenog petog rođendana. Prva stanica bila im je Atina, a zatim su se pod budnim okom engleske obaveštajne službe selili u Egipat, Keniju, Južnoafričku Republiku, Švajcarsku, Francusku…

- Još se osećam kao lutalica, nisam navikla da imam korene. I dalje ne mogu da se otrgnem utisku kako će mi opet nešto biti oteto. Taj strah je naprosto ostao u meni. Bila sam dete i mislila sam kako odlazimo zato što nas ljudi ovde ne vole. Još se nisam oslobodila tog straha. Odrasli to možda tako ne doživljavaju, ali saznanje da moraju da odu iz svoje kuće, za decu je veoma strašno – s tugom u glasu priznaje srpska kneginja.

Daleko od civilizacije na koju su navikli, Karađorđevići su živeli u kućnom pritvoru. Sudbina im se osmehnula tek početkom 1947. kad su britanski kralj Džordž i njegova supruga, kraljica Elizabeta, posetili Johanesburg i primili u audijenciju kneza Pavla i kneginju Olgu. Sledeće godine ova kneževska porodica preselila se u Ženevu, a ubrzo zatim otišli su za Pariz.

Jelisaveta je roditeljski dom napustila kad se udala za konfekcionara Hauarda Oksenberga kome je rodila dve ćerke, Katarinu i Kristinu, i s njim zakoračila u svetski džet-set.

- Njujork je za mene bio velika promena. Hauard mi je odškrinuo vrata visokog društva, ali većinu ljudi iz tog sveta sama sam upoznala. Bila sam redovno pozivana na prijeme, koktele, žurke i slavlja na kojima se okupljala filmska, politička i umetnička elita.

Na spisku njenih prijatelja bili su i Endi Vorhol, Frenk Sinatra, Ričard Nikson, Ričard Barton, Karolina Erera…

Posle braka sa Oksenbergom, kneginja se udala za engleskog političara, nekadašnjeg poslanika Evropskog parlamenta i istoričara Nila Balfura, s kojim ima sina Nikolasa.

Ali, ni s njim nije dugo ostala. Iako su je celog života muškarci opsedali, ona je sve vreme imala samo jednu opsesiju – maštala je da se vrati u zemlju iz koje je 1941. otišla. U tome joj je pomogao njen treći suprug, premijer Perua Manuel Ulo, koji ipak nije uspeo da zadrži srpsku kneginju kraj sebe.

Dok analizira sopstveni život, Jelisaveta Karađorđević kaže da joj nisu uvek cvetale ruže, ali je posle svake krize još odlučnije išla kroz život.

Rodila je troje dece i ima hrabrost da, bez obzira na aristokratsko poreklo, u ljubavi kao i svaka obična žena ide za svojim srcem. Njena jednostavnost, komunikativnost, snaga i šarm još opčinjavaju sve one koji je poznaju...