Nataša Vojnović: Nikada nisam čekala da mi neko nešto da ili da mi nešto padne sa neba

Kada je kao devojčica u kolima Hitne pomoći pobegla iz Brčkog u Beograd, Nataša Vojnović nije ni sanjala da će raditi kampanje za najpoznatije svetske brendove. Danas ima 38 godina, živi u Njujorku, uspešna je manekenka, snimila je film, a i dalje se veseli malim stvarima.

Nataša Vojnović u Beograd je došla zbog premijere filma "O bubicama i herojima", gde igra medicinsku sestru. Dolazak u srpsku prestonicu kod Nataše je pokrenuo lavinu sećanja na detinjstvo, kada je zbog rata sa roditeljima izbegla iz Brčkog u Beograd.

- Razmišljala sam mnogo o tom mom prvom dolasku u Beograd. Toliko sam bila ljuta, znate kada vam mama i tata kažu ideš samo na dve nedelje, pa ćeš da se vratiš, ti si u fazonu: "jao super, neće biti škole". Onda shvatiš kako prolaze dani da će to da bude sve duže i duže. Meni je otac umro za vreme rata, taj rat nas je sve poremetio. Otišla sam u taj svet modelinga i u Ameriku ljuta, faktički za hlebom, da pronađem spas. Znate, na sceni sam uvek bila Nataša Vojnović vojnik. Uvek sam se vodile time da ja to mogu, život je težak, ali moram da idem dalje. Nisam bila od onih mankenki koje su vrckale dok su šetale, već sam hodala kao da sam imala pištolj u rukama i izgledala kao da ću sve da upucam. Bila sam ljuta, tako je to izgledalo - iskreno za "Blic" priča Nataša, i dodaje koliko joj je bilo teško da se snađe u Americi, kao i da li su joj podmetali nogu na putu ka uspehu.

O bubicama i herojima #fest2018 #natasavojnovic

Објава коју дели FAME_Solutions (@fame_solutions) дана 24. Феб 2018. у 10:28 PST

- Ništa nije surovo u odnosu na ono kada sam imala 12 godina i kolima Hitne pomoći otišla iz Brčkog u Beograd, pa kada su padale te granate, za mene je to bio beg. Danas ljudi pričaju o toliko mnogo stvari u svetu mode koje se razvijaju. Nikada nisam osetila da mene neko hoće da skloni. Mislim da u mojoj crti Vojnovića ima ta bitna stavka stomakom za hlebom. Telo je telo, radiš na svojoj energiji, da nisam imala tu dramu i pucnjavu, ne znam da li bih to danas bila ja. Nikada nisam čekala da mi neko nešto da ili da mi nešto padne sa neba, a to je taj jedan opstanak. Jedan sam od onih preživelih koji se bore za sebe - izjavila je Nataša, koja se seća očevih i majčinih reči u detinjstvu:

- Meni je otac uvek govorio: "Nataša, školu ne završavaju oni koji su talentovani, već oni koji sednu i zagreju stolicu", dok je majka govorila "garderoba ne čini čoveka", a imali smo ženu Jelu, koja nas je konstantno terala da nameštamo sobu, peremo sudove, ribamo podove. Nekako mislim da su to bitne stvake u životu. Kada se moda pojavila, znala sam da imam samo to. Svaki put kada bih pala, dizala bih se jer znam da imam samo to. U prednosti sam u odnosu na ostale jer imam bogat život, svašta sam preživela. Kada razumeš sve to, postaješ mnogo bogatiji, a ja sam to uvek razumela. Smatram da smrt nije finalna destinacija, mislim da je rat nešto što se desi kao bolest ili rak. A ako to preživiš i izađeš iz toga dosta jači, onda si bogatiji i bliži Bogu - kaže manekenka.

Објава коју дели WOMEN Management New York (@womenmanagementny) дана 28. Апр 2016. у 10:00 PDT

Nataša je bila finalista modnog takmičenja "Elite model look" 1996. godine, a prvi honorar je dosta pomogao njenoj porodici.

- Snimila sam reklamu za “Koka Kolu”, i tada je to bilo 2.000 nemačkih maraka, to je u to vreme nama bilo mnogo. U tom trenutku sam znala da moram da budem ta koja će to najbolje uraditi. Sjajno sam odradila slikanje, dobila sam taj novac i bila sam presrećna jer sam znala da mogu da se vratim kući i taj novac dam svojoj mami. Meni je moda dala mnogo, dosta sam radila na sebi. Imam divan život sada, srećna sam i ispunjena osoba. Na kraju krajeva, stvorila sam još jednu tačku u svojoj karijeri, snimila sam film. To je okej. Više nisam ljuta - završava priču top model.

@iconic__models је поделио/ла објаву дана 17. Феб 2018. у 10:02 PST

Sve ono što nije imala u detinjstvu sada joj je nadohvat ruke, a Nataša je i pored toga ostala skromna.

- Srećna sam što imam dovoljno novca za nešto što mi nekada zatreba. Živim jako skromno. Mene avioni ne zanimaju. Mislim da je život u malim stvarim, a na primer, nosim kaput star nekoliko godina. Garderoba i stvari koje ljudi imaju u životu ne čine život. Volim da učim, putujem, gledam filmove, upoznajem različite ljude. Kada se pojavim na snimanju, vidi se da volim to što radim.