Zahvaljujući emisiji “Sve za ljubav” i toplim, emotivnim pričama koje lako ulaze u srca publike, postala je jedno od omiljenih lica ovdašnjeg televizijskog etra. Zbog odmerenog nastupa, neodoljivog pogleda, osmeha i stasa Katarina Šišmanović postala je rado viđen gost u domovima mnogih gledalaca. Ipak, posle cele decenije pred kamerama, iscrpljujućeg tempa i potresnih susreta sa junacima različitih životnih drama, bila joj je neophodna duža pauza, pa nam je prošle godine donekle nestala iz vida. U susret novim izazovima, lepa voditeljka otkriva magazinu “Hello!” da joj ljubav najbrže izmami osmeh, zbog čega je promenila odluku da se više nikad neće udavati i šta očekuje od projekta koji će nam uskoro predstaviti.
- Kviz “Ko je na vrhu”, kojim se vraćam na male ekrane, trebalo bi da počne krajem februara, kada će televizija “Pink” predstaviti nekoliko novih projekata. Slobodno mogu da kažem da je ovaj format po mnogo čemu drugačiji od svega što se do sada prikazivalo kod nas. Interesantnog je koncepta, što će sigurno privući pažnju gledalaca.
Posle pet godina ponovo sarađujete sa Milanom Kalinićem. Kako vam, iz ove profesionalne perspektive, deluju vaši počeci?
- Milan je moj prvi televizijski partner, osoba koja mi je u to vreme mnogo pomogla. Emisija “Sve za ljubav” za mene je bila veliki projekat. Imala sam dvadeset četiri godine, brinula sam kako ću se snaći u tako ozbiljnom formatu, u to vreme najgledanijem i profesionalno veoma zahtevnom. Znala sam da je “Sve za ljubav” moja velika šansa, ali i ispit, ili ću napraviti ozbiljniji pomak u karijeri ili ću prestati time da se bavim. Sećam se da sam uoči prvog snimanja pitala Milana kako ćemo da radimo, na šta mi je on odgovorio: “Spontano, samo uđemo u studio i radimo. Reci šta ti padne na pamet i ja ću”. Tako je bilo. I sada je tako. Milan je spontan, duhovit i nepredvidiv i upravo je po tome postao prepoznatljiv i godinama slovi za jednog od najpopularnijih voditelja.
Jeste li u poslu oduvek bili samouvereni ili se to stiče s iskustvom?
- Iskustvom i znanjem. Što je neko sigurniji u ono što zna i čime se bavi, samouverenost je veća. Najgora je samouverenost bez pokrića. Što smo stariji, bolje poznajemo sebe, svoje osobine i granice. Za moj posao samopouzdanje je veoma važno, jer gledaoci sve primete, tremu, ljubaznost, neljubaznost, naše stvarne namere dok sa nekim razgovaramo, i na osnovu onoga što emitujemo prihvate nas ili ne. Mislim da neiskrenima nema mesta na televiziji, bar ne na duže. Čini mi se da sam na početku karijere bila prilično nesigurna i opterećena nekim stvarima kojima nije trebalo, čak i tuđim mišljenjem. S vremenom prestala sam da razmišljam o svemu što mi je skretalo pažnju s cilja koji sam imala, da budem najbolja verzija sebe u poslu kojim se bavim i da, kada ostanem samo sa sobom, znam da sam dala svoj maksimum.
Zbog čega ste se prethodnih godinu dana potpuno povukli iz javnosti?
- Morala sam da napravim pauzu, jer fizički više nisam mogla da podnesem tempo. Tokom deset godina rada na emisiji “Sve za ljubav”, tri ili četiri dana nedeljno provodila sam putujući, ne samo po Srbiji već po celoj bivšoj Jugoslaviji, dobrom delu Evrope, čak i Amerike. U jednom trenutku to je postao ceo moj život. Štaviše, ljudi na ulici nisu me prepoznavali kao Katarinu, koliko su me poistovećivali sa emisijom. Mnogo sam volela to što sam radila, ali došao je trenutak kada sam morala da preispitam sebe i svoje prioritete.
Čime ste bili okupirani u tom periodu?
- Posvetila sam se sebi. Tragala sam za odgovorom šta je ono što želim, da li je to život koji živim ili nešto drugo. Prisećala sam se kako sam sa dvadeset pet godina zamišljala svoj život sa trideset pet i razmišljala da li sam to ostvarila ili ne. Želela sam da vidim šta će mi privući pažnju kada više ne moram da putujem kombijem, radim, slušam tuđe životne priče. Vratila sam se na fakultet, upisala master, više vremena provodila sa porodicim, prijateljima, upoznala neke nove ljude, putovala na mesta na koja nisam stizala da odem, a godinama sam to želela, budila sam se bez budilnika, pila kafu uz jutranji program, čitala knjige... Naučila sam da cenim sitnice i uživam u njima. Dugo sam preispitivala sebe želim li da nastavim karijeru na televiziji ili mi je potrebno nešto novo i shvatila sam da svoj posao volim više od svega.
’Pomalo smo zaboravili koliko je lepo kada je u vezi muškarac muškarac, a žena žena, i koliko je pogrešno menjati uloge’
Zbog koncepta emisije “Sve za ljubav” na malim ekranima retko smo vas gledali nasmejanu. “Štedite” li i privatno osmeh?
- U kvizu “Ko je na vrhu” gledaoci će videti drastičnu promenu. Po prirodi možda jesam ozbiljnija, što ljudi često pogrešno tumače, misleći da nisam opuštena. Međutim, svako ko sa mnom provede bar jedan sat zna da i te kako umem da se smejem, ali i da nasmejem druge.
Šta vam najlakše izmami osmeh?
- Ljubav. Dobra šala. Dobro delo. Lepo vreme provedeno s dragom osobom.
Jeste li oduvek bili odmereni u iskazivanju emocija ili je to došlo s godinama?
- Nisam sklona preteranim reakcijama, ni kada sam dobro raspoložena, ni kada nisam. Ne idem iz jedne krajnosti u drugu, o čemu god da je reč, što ne znači da nemam emocije, samo ih teško pokazujem. Takva sam oduvek. Pokušavala sam da to promenim, ali onda i sebi delujem neprirodno. Meni bliski ljudi odlično znaju da na mene mogu da računaju i da ne postoji ništa što ne bih uradila ako je to u mojoj moći, bez obzira na to što im ne govorim stalno da ih volim, što ih ne grlim ili ne ljubim sto puta dnevno. Smatram da je bolje verovati u nečija dela, nego u slatke reči.
Jeste li i u iskazivanju emocija prema partneru suzdržani ili tu “popuštaju kočnice”?
- Rekla bih da s vremenom u ljubavi sve popušta. Iskazujem emocije, naravno, i to intenzivnije kako ljubav i veza postaju čvršći. Kad nekoga bolje upoznam, ukoliko mi se svidi i u njega steknem poverenje, ne predstavlja mi problem da mu stavim do znanja koliko mi je stalo. Ali to ne umem da radim javno, da pred drugima pokazujem koliko mi je neko drag. To čuvam samo za onog sa kim sam, kada smo sami.
Odajete utisak odlučne žene koja zna šta želi. Da li je zaista tako?
- Umem da budem nesigurna, kao svi. Svakome je ponekad potreban glas razuma ili savet osobe kojoj veruje. Ipak, bez obzira na ono što mi drugi govore, uvek slušam samo sebe. Mnogo puta donela sam pogrešnu odluku, ali sam se trudila da se ne kajem previše, već da iz toga nešto naučim. Nekada sam više puta učila na istim greškama. I odlučna i sposobna žena greši, jer kako bi drugačije postala takva. Znam šta želim, ali svesna sam da je nekad potrebno pričekati pravi trenutak i pronaći odgovarajući način da dođemo do onoga što želimo. U tome ključnu ulogu ima strpljenje.
’Posvetila sam se sebi, tragajući za odgovorom šta je ono što želim, da li je to život koji živim ili nešto drugo’
I, jeste li strpljivi?
- Naučila sam da budem. Umem da sačekam svoje vreme, jer svakome pre ili kasnije dođe trenutak kada može da uradi pravu stvar. Važno je samo prepoznati ga i imati dovoljno hrabrosti da ga iskoristimo. Ne treba oklevati. Desi se i da, kada dobijemo ono što smo želeli, shvatimo da to nije za nas. Zato bi trebalo pažljivo želeti.
Prema vašem dosadašnjem izboru, jasno je da kraj sebe vidite jakog i preduzimljivog muškarca. Da li biste dali šansu odnosu u kojem ste vi dominantniji?
- Prema mojoj definiciji muško-ženskih odnosa, muškarac bi trebalo da mi stavi do znanja da sam za njega jedina i posebna, da me osvaja. Čini mi se da smo pomalo zaboravili koliko je lepo kada je u vezi muškarac muškarac, a žena žena, i koliko je pogrešno menjati uloge. Uverena sam da u tome niko ne može da uživa. Ne bih mogla da budem sa nekim kome bi trebalo da objašnjavam da sam baš ja za njega i da bi trebalo da me izabere. Ne bih se osećala dobro u odnosu u kojem mi je dozvoljeno da ja osvajam. Mislim da je na samom početku bitno da se žena oseti posebno zahvaljujući pažnji muškarca. Jedna moja drugarica zna da mi, iz najbolje namere, kaže kako se u vezi ponašam kao princeza na zrnu graška. Možda je zaista tako, možda su moji stavovi staromodni, jer je danas sve više žena koje preduzimaju inicijativu, ali ja to ne umem. Nemam problem kada je muškarac dominantniji i vezu ne doživljavam kao takmičarski odnos u kojem ću ja uvek dokazivati da sam u pravu, stavljati mu do znanja da sve radi pogrešno i da ja znam i mogu bolje. U vezi svako mora da bude ono što jeste, a partnera treba podržavati i uvek raditi na razvijanju što boljeg odnosa.
Da li je vreme kavaljera zaista prošlo?
- Sve češćese o tome priča, ali ja to ne želim da prihvatim. Ne postoji žena koja će odoleti šarmu i pažnji pravog džentlmena. I ako su samo prijatelji, u njegovom društvu uvek će joj biti prijatno. Džentlmeni ne izlaze iz mode.
Posle kraha prvog braka izjavili ste da se više nećete udavati. Ostajete li pri toj odluci?
- Ne. Moja mama kaže da bi se svaka žena udala kada bi je zaprosio onaj pravi.
Da li se u vašem životu u međuvremenu pojavio muškarac koji vam je privukao pažnju?
- Verujem da će se pojaviti.
Šta je, prema vašem mišljenju, najjače žensko oružje u zavođenju?
- Iskrenost. U svemu. Ako je muškarac pravi, znaće da je prepozna i razumeće šta ona znači.
Može li dobar šoping da ispuni emotivnu prazninu?
- Ženama je kupovina oduvek bila način da skrenu pažnju sa realnih problema i da se bolje osećaju. Problem je u tome što kada loše raspoložena pođem u šoping, retko nađem nešto što mi se sviđa i što mi dobro stoji. Ipak nešto kupim, uverena da će mi biti bolje, ali se posle nekoliko dana zapitam zašto sam to učinila. U mom slučaju dobar šoping zahteva dobro raspoloženje.
Kakvu ulogu u vašem životu ima moda?
- Način oblačenja određuje kako ćemo komunicirati sa okolinom. Garderoba uvek šalje poruku o nama, da li smo nametljivi, da li volimo da smo u centru pažnje ili se bolje osećamo ako smo neprimetni, šta želimo da istaknemo kao najlepši deo našeg tela. Tačno je da garderoba ne čini čoveka, ali ga i te kako ulepšava ili, možda, suprotno.
U koju kategoriju svrstavate sebe?
- Volim jednostavnu garderobu, klasičnu, jednostavne krojeve i modele. Dopadaju mi se jednobojne stvari, ne nosim mnogo nakita, a kada to činim, veoma je diskretan. Garderoba koju privatno nosim mora da bude udobna i da se u njoj osećam dovoljno prijatno da ne razmišljam da li se primećuje neki nedostatak. Zaista mislim da je manje zapravo više i da je teže izgraditi jednostavan stil i njime se izdvojiti.
Šta je vrhunac ženske, a šta muške elegancije?
- Uska crna haljina do kolena bez dekoltea, koja otkriva dovoljno, ali ne previše, salonke, tanke čarape, diskretan nakit i crveni lak. Kod jačeg pola, odelo sa prslukom, bela košulja i kravata. Vrhunac elegancije je garderoba koja nikada ne izlazi iz mode, kada svoju fotografiju možete da pogledate i posle petnaest, dvadeset godina i da sa te vremenske distance budete zadovoljni izborom.
U čemu je žena najzavodljivija?
- U onome u čemu se najbolje oseća. Mnogo zavisi i od toga koga zavodi.
Pročitajte još
Glava na ramenu, široki osmesi i čvrst zagrljaj... Novi Eminin dečko je ON? FOTO
Dečko Emine Jahović i dalje javnosti nije poznat
22/12/2024
Saznajte višeMarko i Melani otišli korak dalje! Dragana o ovome nije mogla ni da sanja, predivno
Devojka Marka Bijelića je veoma popularna na Instagramu
22/12/2024
Saznajte višeCeca u neviđenom izdanju dočekivala goste za Nikoljdan, kakve su ovo papuče?
Papuče Cece Ražnatović su udobne a efektne
21/12/2024
Saznajte višeJelena Đoković oglasila se posle tragedije, njene reči paraju srca
Tragedija u Zagrebu potresla je region
21/12/2024
Saznajte višeU jeku priče o razvodu, Čedina fotografija sve zbunila, šta je istina?
Razvod Čede Jovanovića ne prestaje da se komentariše
21/12/2024
Saznajte višeOvo nigde nema! Sergej i Kristina Ćetković ovako slave krsnu slavu, niko ne sedi za stolom
Krsna slava Sergeja Ćetkovića je Sveti Nikola
21/12/2024
Saznajte više