Anđelka Prpić: Nije lako misliti o svakom svom koraku i postupku, ljudski je grešiti || Hello Magazin!

Put do muškog srca u njenom slucaju nije vodio preko stomaka jer je za kuvanje - nepopravljivi antitalenat

Koliko puta ste, pripremajući beogradsku premijeru predstave “Šta me snađe”, postavili sebi upravo to pitanje?

- Da smo pričale tada, u jeku intenzivnih priprema, ne bi mi baš bilo zabavno da se šalim na taj račun. Nisam znala ko mi glavu nosi tih dana. Konstantno sam bila u nekakvim dilemama, zvala sam sve moguće prijatelje i kolege sa kojima sam bliska da me posavetuju, kažu svoje mišljenje. Sada, kada je sve gotovo, tog procesa se sećam sa smeškom. Čini mi se da su svi iz mog okruženja bar jednom pomislili “šta me snađe”.

U monodrami tumačite čak dvanaest likova. Dešava li se da se svi „oglase“ u isto vreme?

- Ipak svi znaju da je neophodno da sačekaju svoj red. Svako ima svojih “pet minuta”, kad može da dođe do izražaja.

Da li ste nekada, kao vaša junakinja Joka, pomislili da je svet skrojen naopako?

- Nažalost, često nam tako deluje. Entuzijazam mi ne jenjava lako. Možda zato što mi se dopada da budem raspoložena, volim da se smejem, da volim život. To je umeće koje još nisam savladala, ali želim i hoću.

Kada bismo vaše najbliže saradnike, tekstopisca Nebojšu Romčevića i reditelja Branka Đurića Đuru, pitali kako izgleda rad sa vama, šta bi nam odgovorili?

- Verujem da bi rekli da je to bilo jedno neponovljivo iskustvo. Iskreno se nadam da pod tim ne bi podrazumevali - ne ponovilo se.

Kad i kako počinje vaš dan?

- Volim jutro. Dan mi počinje dozivanjem slatkog glasića, koji viče “maaamaaa”. Ako imamo sreće, doručkujemo zajedno i uživamo uz crtaće.

Koju boju laka za nokte preferirate?

- Kod mene se uvek zna, kratki nokti, isključivo. Kada je boja u pitanju, ili bezbojni ili tamnobraon, odnosno tamnocrni. Crveni dolazi u obzir, ali kao ređa opcija.

Imate li anđela čuvara?

- Ne bih se hvalila time. Da ga ne uplašim i ne oteram.

Postoji li osoba koju besprekorno imitirate?

- Nisam loš imitator, mada ne znam koliko sam u tome besprekorna. Dok smo snimali serijal “Andrija i Anđelka” zvali su me “mali Andra”. (smeh)

U koji grad biste se uvek rado vratili?

- U Rim, da upijem lepotu i umeće življenja. U Lisabon, da slušam fado, pijem dobra vina i jedem morske plodove.

Šta se u vašem životu promenilo od kada ste rodili Jakšu?

- Sazrela sam, naučila šta znači odgovornost i bezuslovna ljubav.

Koju lekciju iz predmeta vaspitavanje deteta svaki roditelj mora da zna?

- Mi smo ogledala svoje dece, najvažnije je kakav im primer dajemo. Nije lako misliti o svakom svom koraku i postupku. I ljudski je grešiti, dok smo svesni grešaka.

Kakva je vaša predstava o Holivudu?

- “Diznilend” za odrasle. Spolja gladac, ali za unutra nisam sigurna.

A post shared by Andjelka Prpic (@andjelkap) on Jan 23, 2018 at 1:19pm PST

Na reviji kog poznatog dizajnera biste voleli da se nađete u prvom redu?

- Ne uživam toliko u revijama, koliko u nošenju garderobe.

Sećate li se vašeg prvog posla i šta ste kupili od tog honorara?

- Prvi honorar zaradila sam igrajući u novogodišnjem programu “Trećeg kanala”. Bila sam treći razred gimnazije. Ne sećam se tačno na šta sam ga potrošila, ali, znajući sebe, verovatno na garderobu ili parfem.

Imate li naviku da pratite televizijski prenos „Oskara“?

- Nekada se to podrazumevalo, ali poslednjih godina, kako imam više obaveza i nisam u prilici da spavam dok se ne naspavam, obično pogledam neko skraćeno izdanje.

Šta može da vas dekoncentriše dok ste na sceni?

- Dekoncentriše me kada u prvim redovima vidim decu, a znam da scene i replike nisu namenjene najmlađima.

Koja je, prema vašem mišljenju, najveća privilegija glumačkog posla?

- Moja lična privilegija je to što me svaka obaveza uveseljava i ispunjava.

Za šta ste nepopravljivi antitalenat?

- Za kuvanje.

Koji slatkiš pravite „vezanih očiju“?

- Keks i mleko.

Kog glumca biste predložili za novog Džejmsa Bonda?

- Rajana Goslinga.