Vlado Kalember: Devojke su volele momke duge kose koji sviraju gitaru (video)

Ne slavim ni rođendane, pa neću ni 40 godina Srebrnih krila. Nastupamo kao i na svakom koncertu - rekao je Vlado Kalember (64). Srebrna krila bila su prvi bend u istoriji pop muzike u Jugoslaviji koji je premašio pola miliona prodatih ploča, i to s pesmom 'Ana'.

Magazin, Novi fosili... to su, kaže, dostigli posle njih. 'Ana' je bio megahit, ali članove benda nito nije poznavao jer se nisu pojavili na televiziji. Proslavio ih je Saša Zalepugin (84), koji ih je pozvao u ondašnje 'Nedeljno popodne'.

- Kad su me počeli prepoznavati na ulici, mislio sam da imam mrlju na košulji ili otkopčan šlic. Ljudi su prstom pokazivali na mene, a ja sam mislio da nešto sa mnom nije u redu - kaže Kalember.

 

Za muziku se zainteresovao zbog devojaka. U mladalačkim godinama gledao je šta cure vole, a volele su momke duge kose koji sviraju gitaru.

- Pa sam i ja pustio kosu. Neki momci su na plaži svirali gitare, bili su fora curama, pa sam sledeće godine i ja nabavio gitaru i bio im fora. To je trajalo dok nisam video da se počela svirati popularna muzika na terasama. Pojavili su se bendovi i moja se plaža ispraznila. Na terasama sam ukapirao i električne gitare. Pa sam shvatio da trebam da napravim bend. Od malih terasa došao sam do najboljih letnjih gaža. Tad se pojavilo i Bijelo dugme, koje je punilo dvorane i stadione. Hteo sam i ja. Uvek mi je neko svetleo ispred mene - priča Vlado.

 

Prvi koncerti Srebrnih krila bili su na serijalu modnih revija jer su imali samo 'Anu'. Sledeći singl bio im je 'Ja nisam kockar, ali gubim' i tad su već bili poznati u celoj Jugoslaviji. Svirali su posvuda, ali strepeli su od prvog koncerta u Zagrebu. Znali su da će doći cela ekipa s Trnja i bojali su se što će im reći kad se vrate u kvart.

 

- Nemam pojma kako smo dogovorili 70 koncerata zaredom bez mejlova, mobilnih, kompjutera. Danas bi mi to bilo jako teško učiniti, a za ono vreme sad mi to izgleda kao čudo. Prvi smo imali i mini Woodstock, na Cmroku 1979. godine. Bijelo dugme je prije nas punilo sportske dvorane, ali Krila su bila prvi hrvatski bend koji je izašao na livadu - kaže.

Istočne zemlje početkom ‘80-ih su rasturili. Tamo su danas jednako omiljeni kao i pre 40 godina. Na njihovim koncertima lani je bilo oko 20.000 ljudi. U Bugarskoj su 1981. imali 45 koncerata od kojih je 35 bilo na stadionima. U Moskvi su 10 dana zaredom svirali u dvorani koja prima 25.000 ljudi. Ređali su turneju za turnejom.

 

Ne poriče da su dobijali hiljade pisama, obožavateljke su ludele za njima, ali to su, ističe, bile curice od 14 ili 15 godina. One od 20, koje su ih zanimale, bile su prave frajerke i nije bilo šanse da im priđu. Vlado i danas tvrdi da su više bili sami nego okruženi devojkama.

- Oko ponoći smo nakon nekoga koncerta hodali sami po gradu i Žuti kaže: ‘Toliko komada mašta o nama, a mi kao kreteni solo hodamo po gradu’. Bili smo hiperaktivni, ali uopšte nismo imali toliko komada kako se mislilo ili pisalo - kaže Vlado i dodaje da je propevao jer su istovremeno s pojavom Srebrnih krila u svetu bili vrlo popularni hrapavi glasovi. Bonie Tajlor pevala je 'It's a Heartache', a Smoki 'Living Next Door to Alice'.

 

Kući bi se sa svirki vraćao u pet ujutro, a već oko devet mu je jednom zazvonio telefon. Mama mu je utrčala u sobu, budila ga i rekla da ga zovu iz Jugotona. S druge strane bio je Đorđe Novković. Pozvao je Vladu da oko devet ujutro sledeći dan dođe kod njega.

- Došao bih i da mi je zakazao u šest sati. Poneo sam ogromni magnetofon iako je kaseta bila sasvim dovoljna. Đorđe ga je uključio i za koji trenutak ugasio. Rekao je da je dovoljno čuo. Nazvao me i sutra, opet u devet ujutro, i opet me mama budila. Došao sam do njega a on mi odsvirao ‘Anu’. Napravili smo demosnimak, Đorđe je poslušao i sagnuo glavu - rekao je Kalember.

 

Kasnije je saznao da je, kad bi Đorđe sagnuo glavu, to bio dobar znak. Tad je bio siguran da mu se nije svidela njihova pesma.

- Za godinu dana ste prvi bend u Jugoslaviji - rekao mu je Novković i iznenadio ga. Prvi bend postali su za četiri meseca. Ali sve su diskografske kuće odbile da snime 'Anu' sve dok se Novković nije posvađao u Jugotonu i naterao ih da snime pesmu.

 

- Mi smo tad već bili na letnjoj gaži u Vodicama. Desetak dana nakon što je pesma snimljena, treštala je sa svih radiostanica. I iz džuboksa na mini golf igralištu puštali su je svakih pet minuta. Domaći su me ispitivali: ‘Što ne pivate Anu kad pivaš isto ko i taj s radija’.

Vladini roditelji nisu bili oduševljeni njegovim izborom profesije. Otac ga je dugo ispitivao 'Sad sviraš, ali od čega ćeš živeti?'. Mama se ponosila sinom. Imala je puno živaca za obožavateljke koje su joj zvonile na vrata. Jedna od njih čak je promenila prezime u Kalember. Javljala se i na telefon, pričala s njima, ali Vladi nije nikad uručila slušalicu jer ga nikad nije bilo kod kuće...