"Ako": Duša Nebojše Glogovca oslikana u pesmi

Osim što će ostati upamćen po brojnim maestralnim rolama koje je odigrao тоkom svoje plodne karijere, Nebojšu Glogovca pamtićemo i kao glumca čiju dušu sujeta nije potamnela i koji je u vreme kada je materijalno bogatstvo gotovo preuzelo primat, uspeo da ostane dosledan istinskim vrednostima.

A post shared by martinoli ? (@anamartinoli) on Sep 25, 2016 at 1:15am PDT

–Gledam da ono što ne mogu da menjam shvatim pozitivno, tako da u tome vidim priliku da osetiš ljude i ostaneš čovek . To ti sa druge strane daje mogućnost i pravo da se ne gordiš i ne postaneš nešto što nisi i ne odeš daleko od sebe, jer to donosi najveće probleme u životu i užasne traume i more. Mislim da je ljudima koji su tako ograđeni svim tim ogradama i ljudima koji se zovu telohranitelji, fitnesima i večnom mladošću, život muka , zlatni kavez. Tome bih se teško prilagodio. Stavom prema ljudima i nekim odnosom prema ljudima mogu da se zaštitim a mogu i da sedem pored prosjaka na ulici da popričam sa njim , kako su mu deca i šta ima novo... To ne vidim kao problem ili kao nekakav napor. Za to su zaslužne neke knjige koje sam čitao i neki saveti mudraca koje sam čuo i pokušao da ih zamislim kao realno u životu.  Shvatam šta je veliko i važno . To je ona pesma "Ako" Radjara Kiplinga– rekao je Glogovac razgovoru sa Tanjom Peternek u emisiji “TV lica, kao sav noramalan svet“

Radjard Kipling - AKO

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe

Gube i osuđuju te;

Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji:
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar
Ni tvoje reči suviše mudre:

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš,
A da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš -
Tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom rečju ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori: "Istraj!"

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom

A da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko,
Ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekundi,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više,
Tada ćeš biti veliki čovek, sine moj.

Preveo Ivo Andrić