Zvonko Marković: Kako sam smršao 60 kilograma

Tokom dvadeset godina karijere jedan od najcenjenijih srpskih kreatora priredio je na desetine revija, sarađivao sa najpoznatijim modnim kućama u zemlji, brojnim javnim ličnostima, kao i sa nekoliko pozorišta za čije je predstave radio kostime. Talenat i kreativnost Zvonka Markovića nisu prošli nezapaženo ni van granica Srbije, pa su usledili pozivi da svoje kreacije prikaže na “Nedelji visoke mode” u Parizu, kao i na “Nedelji mode” u Njujorku. Pre godinu dana postao je laureat nagrade “Talents du luxe et de la création”, koju mu je dodelio žiri od trinaest članova, svetski priznatih stručnjaka iz oblasti dizajna i luksuza. Gotovo istovremeno kada je počela njegova afirmacija na inostranom modnom tržištu Zvonko se povukao iz ovdašnje javnosti. Prvi intervju posle nekoliko meseci medijske ilegale dao je za magazin “Hello!” i mada smo sa poznatim kreatorom nameravali da pričamo pre svega o njegovom životu u Americi, gde boravi poslednjih meseci, dobar deo razgovora posvetili smo uočljivoj vizuelnoj transformaciji, budući da se u međuvremenu “prepolovio”.

- U mom životu već neko vreme dešavaju se velike promene. Što se tiče karijere, u Srbiji sam dostigao sve što sam želeo. S druge strane, otvorila su se neka svetska vrata; pre dve godine imao sam reviju na pariskoj “Nedelji visoke mode”, potom sam dobio nagradu “Talent du Luxe”, za invenciju u domenu luksuza, koju je sponzorisalo Francusko ministarstvo za kulturu i medije. Posle toga moje haljine ponele su neke američke zvezde, što mi je otvorilo nove poslovne mogućnosti. Polako, ali sigurno, veliki uspesi pripremili su mi teren za novi život. To što nisam medijski prisutan ne znači da nisam aktivan i da mi se ne dešavaju divne stvari - objašnjava Zvonko kako je došlo do toga da “nestane” iz ovdašnjeg društvenog života i dodaje da nikada nije maštao o “američkom snu”, već da je sve bio sticaj okolnosti.

- Duže vreme, skoro deset godina, moj drug Dušan Drašković koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama i koji mi je još 2004. godine, u vreme kada nisam imao ni profil na “Fejsbuku”, napravio fenomenalan sajt, ubeđivao me je da je to prava zemlja za mene. Gledano iz današnje perspektive, mogu da kažem da sam olako odbacivao ideju da odem iz Srbije, ubeđen da je moje mesto baš u ovom podneblju. Ispostavilo se da nisam bio u pravu. Posle revije u Parizu odlučio sam da prekinem inaćenje i krenem u Ameriku, bez ikakvih pretenzija da tamo tražim budućnost, već da pokušam da proširim krug poznanika, po mogućstvu i tržište. Moram da priznam da sam u početku bio skeptičan pri pomisli na novi početak, ali odlučio sam da poslušam mudar savet svog dobrog druga i prepustim se toku sudbine. Već posle nekoliko meseci dobio sam potvrdu mog rada i kvaliteta. Ne samo što je moja prva revija u Sjedinjenim Državama sjajno primljena i medijski ispraćena već je i Kajli Džener obukla moju haljinu. Ne sumnjam da će angažmani preko okeana koji su zakazani za septembar moju karijeru podići na viši nivo. Trenutno sam u novim projektima. Krajem meseca trebalo bi da se vidim sa prijateljima na “Nedelji visoke mode” u Parizu kako bismo se dogovorili o prezentaciji nove kolekcije koja bi trebalo da usledi tokom leta, upravo na toj manifestaciji.

- Građanin sam sveta, tako da je svaka zemlja moja i nijedna nije moje definitivno odredište - jasan je Zvonko u vezi sa njegovim odnosom prema “puštanju korena” u Njujorku.

- Moj mentalni sklop nije američki. Mislim da ja, kao umetnik, ne pripadam ubrzanom korporativnom svetu. Međutim, najstresnije od svega što sam iskusio u Americi je hrana. Ponekad mi se čini da i u suncu ima šećera. Nikada nisam voleo slatku hranu, pa šta god da naručim strepim da li će biti slatkog ukusa. Mislim da se na to nikada neću navići. Uhvatio sam sebe kako šetam po prodavnicama i razgledam namirnice, bez želje da išta probam. U Njujorku je razvijen kult zdrave ishrane. Postoji mnogo internacionalnih restorana, praktično ceo svet je prisutan na jednom mestu sa svojim kuhinjama, ali meni je nedostajao ukus domaće hrane. Istini za volju, moram da priznam da sam najbolji burek jeo u „Astoriji“, dok za njujoršku picu kažu da nema konkurenciju.

Stiče se utisak da je naš cenjeni dizajner u Americi odlučio da promeni ne samo pristup poslu već i lični opis jer se u Srbiju vratio drastično drugačijeg fizičkog izgleda. Transformacija je, zapravo, počela još u Beogradu.

- U protekloj godini mnogo sam radio na sebi. Posle uspešne revije u Njujorku imao sam više vremena da se posvetim zdravlju i izgledu. Uvek sam bio fokusiran na posao kojim se bavim, a ne na vizuelnu prezentaciju mog lika. Jedina želja bila mi je da me primete i pamte po radu i ne krijem ponos što sam u tome uspeo. Posle svih uspeha koje sam postigao pomislio sam da je došlo vreme da se posvetim i svom fizičkom izgledu. Prelomni trenutak desio se početkom leta kada sam čvrsto rešio da poslušam sugestije tri divne žene: dr Aleksandre Marković iz „Zerone“, mog kardiologa Snežane Matić i, naravno, moje majke, koje su mi savetovale da povedem računa o sebi. Usledila je intenzivna dijeta, uz mnogo kontrolisane fizičke aktivnosti. Zaboravio sam na slatkiše i gazirana pića, prestao sam da mešam namirnice i ishranu bazirao na proteinima. Česti obroci u manjim porcijama na tri sata, kao i uredne životne navike, bili su temelj svega. Brojke koje je vaga očitavala svakog dana bile su umanjene i za mene su predstavljale ogromnu motivaciju. I ranije sam gubio težinu i, nažalost, vraćao je, pa sam znao da mi predstoji ozbiljan problem vezan za negu i očuvanje kože i samog mišićnog tonusa. U tome sam veliku pomoć imao od centra “Zerona”, gde sam uz pomoć doktorke Aleksandre i predivnih devojaka Milice, Milene i Marijane uspeo da dovedem telo u sjajnu formu. Trudili smo se da nijednog trenutka ne radimo ništa invazivno, tako da igle i otrovi nisu dolazili u obzir.

Dugogodišnji Zvonkovi prijatelji svesni su da se “prepolovio”, dok on u šali ističe da se “utrećinio”, a svima koji se susreću sa istim problemom poručuje da do rešenja ne mogu da dođu sami.

- Treba biti pametan i prihvatiti pomoć ljudi kojima verujete, ali i osloniti se na iskusne stručnjake. Najveća greška je reći: “Ja mogu da smršam kad god poželim, ali još nije trenutak.” Uvek je trenutak. Ali, na prvom mestu je odluka da se stvar pomeri sa mrtve tačke. Pri tom, trebalo bi imati u vidu da nema lakog rešenja, ni čarobnih štapića. Ako me pitate šta je presudilo da posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da smršam dam sebi još jednu šansu, uz čvrstu rešenost da se zauvek rastanem sa viškom kilograma, ne znam da vam dam konkretan odgovor. Trenutak se samo desi. Odlučite i uradite ono što ste rešili. Vreme za merenje je prošlo, došlo je vreme da se seče. Moj savet svim ljudima koji imaju problem sa prekomernom težinom je da se ne obraćaju laicima i šarlatanima. To ni u kom slučaju nije pitanje za kozmetičarke ili trenere, već za ozbiljne ljude iz oblasti medicine. Tablete koje deluju preko noći ili nestručna terapija napraviće više štete nego koristi.

Interesovalo nas je da li je višak kilograma za Zvonka predstavljao samo estetski ili i zdravstveni problem.

- Ako godinama nosite džak od šezdeset kilograma, pre ili kasnije zdravlje će vam biti narušeno. Bilo kako bilo, nema mesta opuštanju. Daleko od toga da mogu da kažem da sam trajno sredio liniju, tek mi predstoji ozbiljan rad, dodatno gubljenje kilograma i preoblikovanje tela. Uvek sam bio aktivan, tako da imam odličnu muskulaturu koja sada dolazi do izražaja. Dok sam boravio u Beogradu svakodnevno sam praktikovao sat i po brzog hoda, od centra “Zerona”, gde sam išao na tretmane, do kuće u novobeogradskim blokovima. S tom praksom nastavio sam i po odlasku u Njujork, gde uopšte nisam koristio metro. Dnevno sam, verovali ili ne, prelazio više od dvadeset kilometara. Otkako sam lakši, duga šetnja mi ne predstavlja nikakav problem, a uskoro ću, naravno, pod strogom kontrolom doktora, uključiti vežbe u teretani. Čekam zeleno svetlo da počnem sa treninzima. Kad nemam vremena za šetnju po gradu, koristim pokretnu traku, ali osećaj nije isti. Jedem sve, s tim što vodim računa o količini. U suštini, to je ono sa čim svi kuburimo. Čovek stalno mora da bude aktivan i da se bavi sobom. Svakodnevna fizička aktivnost je neophodna, kao i smanjen unos kalorija. Kada se to spoji sa kvalitetnim medicinskim nadzorom, uspeh je zagarantovan. Sve tri stavke podjednako su važne, dve ne daju rezultat bez treće.

U šali smo konstatovali da će ga gubitak šezdeset kilograma prilično koštati, jer je prinuđen da zameni svu odeću, na šta nam je Zvonko priznao da se još nije ozbiljnije upustio u reorganizaciju garderobera, jer nije stigao do željenog izgleda.

- Ne bih se bunio da sve ostane kako je sada, ali stručnjaci sa kojima sarađujem su perfekcionisti i kao takvi smatraju da kožu treba još zategnuti i ispraviti neke nedostatke. Verujem u ljude koji znaju više od mene, pa pažljivo slušam njihove savete vodeći se mišlju ko sam ja da ih demantujem. Jedan od razloga što sam sada u Srbiji je da završim započeti posao.

Sa željom da saznamo da li je odlučan u nameri da se više nikada drastično ne ugoji, na kraju priče pitali smo Zvonka Markovića da li će, ako za godinu dana ponovo budemo radili intervju, izgledati isto kao sada.

- Naravno da neću. Izgledaću bolje!