Zoran Pajić: Ne želim da se po svaku cenu oženim i dobijem dete samo zato što to neko nameće kao normu

Velikim povratkom na male ekrane, sa ulogom Nikole u sve popularnijem sitkomu “Istine i laži” glumac Zoran Pajić konačno je dobio priliku da pokaže svu raskoš svog glumačkog talenta. Oživljavajući lik dresera pasa i principijelnog muškarca u tridesetim godinama, koji kao vrhunske vrednosti ceni slobodu, poštenje i odanost, uverljivost pred kamerama gradi na stavovima identičnim onima koje zastupa u privatnom životu. U godini u kojoj će proslaviti trideset sedmi rođendan, na pauzi tokom jednog u nizu snimajućih dana, markantni glumac za magazin “Hello!” napravio je mali presek svog profesionalnog i privatnog života i otkrio planove za budućnost.

Kakva atmosfera vlada iza kulisa serije?

- Na snimanje dolazimo oko sedam ujutru, ekipa se okupi i ispozdravlja, šminkamo se, oblačimo i krećemo sa snimanjem. Ono što je meni specifično, što nikada nisam doživeo radeći na nekom projektu, je što ma koliko da radimo, što je nekada i dvanaest sati u kontinuitetu, nijedno jutro nije mi se desilo da sam ustao i rekao: “Jao, ko će sad da radi”. Atmosfera na setu je prava porodična. Mada, nekad mi se čini da smo kao klinci na ekskurziji, koji svakodnevno imaju neke dogodovštine. Zaista uživamo u toj našoj igri.

Snimate šest dana u nedelji, često ceo dan. Kako to utiče na vaš privatni život?

- S obzirom na to da mi se desila prelepa promena, jer mesecima radim posao koji volim, i da sam zahvaljujući tome upoznao predivne ljude i kolege, ovo je nešto najlepše što mi se dogodilo. Pre ovog angažmana sa Unom Senić vodio sam jutarnju emisiju na “Play” radiju. Družili smo se sa slušaocima od šest do jedanaest, pa tu nisam osetio veliku promenu. Posao na radiju zapravo je bila odlična priprema za ovo što sada radim, ali sam zbog uloge u seriji morao da napustim “Play jutro”.

Zoran Pajić: Sve je manje sramote i griže savesti među ljudima

Nedostaje li vam radio?

- Ekipa sa kojom sam radio bila je sjajna. Nedostaju mi ti ljudi i slušaoci sa kojima smo Una i ja ostvarili izuzetno lep odnos, ali promena koja se desila i angažman u seriji “Istine i laži” za mene je velika stvar. Vratila mi se vera u profesiju koju sam odabrao, sigurniji sam u sebe i kao glumca i kao čoveka. Shvatio sam da je to poziv koji mi pričinjava najveće zadovoljstvo. Život mi se promenio nabolje, srećniji sam i zadovoljniji, i karijerom i životom generalno.

Za glumce kažu da su velika deca. Slažete li se sa tim?

- Apsolutno. U to sam se mnogo puta uverio. Kada ste na setu ili na sceni, vi ste u stvari na jednom velikom igralištu. Čak i stariji glumci, sa velikom karijerom, sačuvali su to dete u sebi i život posmatraju kroz prizmu igre i radosti. Voleo bih da i ja u poznim godinama zadržim taj osećaj. Čak i kada su izazovi veliki, treba se vratiti toj iskri, ma koliko bol bila jaka. Dobili smo ovaj jedan život, pa zašto se ne bismo igrali i malo opuštenije shvatali stvari, ne uvek tako ozbiljno i sumorno. Nama glumcima data je prilika da to činimo i kada smo na radnom mestu, na čemu sam mnogo zahvalan. Dete u vama podseća vas na osnovne principe, iskrenost, čestitost i čistotu. Ma kojom profesijom da se bavite najvažnije je da budete dobar čovek, dok je u glumačkom “zanatu” naročito važno, jer publika to prepoznaje i voli.

Jeste li ikada razmišljali da odustanete od glume?

- Nikada se nisam ozbiljno lomio i borio s mišlju: “E, sad je dosta”. Nada da ću raditi nešto pravo i veliko nikada me nije sasvim napustila. Serija “Ruža vjetrova”, koju sam snimao u Hrvatskoj, bila je jedno veliko i lepo iskustvo, ali sam istovremeno bio strašno tužan što u svojoj zemlji nisam uspeo da uradim ništa slično. Međutim, majka me je učila da na sve uvek gledam pozitivno i da zamišljam kako i kod nas radim sličan projekat. I, evo, sa trideset šest godina to mi se upravo dešava.

Prija li vam popularnost?

- Nikada mi to nije bio cilj. Primarno mi je da dobro radim svoj posao, da se konektujem sa kolegama i da svaki put dam više i bolje od sebe, da sam sebe iznenadim. Kada se baviš svojim poslom, kada mu se prepustiš u potpunosti, ne obazireš se na druge, ne tako lepe stvari. Cilj je biti što bolji, a ne što popularniji, mada u našem poslu ovo drugo najčešće proizlazi iz prvog.

Glumu ste završili u klasi Predraga Ejdusa. Koje ste njegovo predavanje posebno upamtili?

- Kada smo moje kolege i ja upisali glumu, nismo imali pojma ni o čemu. Mislili smo da svi samo nas čekaju. Predrag nas je naučio da je za postizanje uspeha neophodno boriti se i da, prvenstveno, moraš da se izboriš sa sobom, da naučiš ko si, šta su ti želje i ciljevi. Rekao nam je da, ako nemaš tačku do koje želiš da dođeš, u glumi i životu uopšte, nigde nećeš ni stići. Tražio je da uvek imamo neku radnju u sebi koja će nas graditi i formirati, ali da vodimo računa da time ne povređujemo druge. Dakle, ipak, srce, odnosno emocija pre razuma.

Miljenik ste ženskog dela publike. Udvara li vam se lepši pol?

- Dobijam mnogo takvih poruka, ljubavnih ponuda, šalju mi srca, „smajliće“, poljupce i pišu “oženi me”. Sviđa mi se što me poistovećuju sa Nikolom, što znači da sam uverljiv u toj ulozi.

Kada su vas nedavno pitali za emotivni život, izjavili ste da ste u ozbiljnoj vezi sa serijom. Da li ste još zaljubljeni kao na početku?

- Da, prošlo je pet meseci, a leptirići u stomaku još lete. Maksimalno sam posvećen našoj vezi, videćemo kako će se dalje razvijati, ali za sada smo vrlo srećni. Šalu na stranu, profesionalni život je zaista predivan, a što se privatnog tiče, tu se trenutno ništa ne dešava. Ne znam ni koja bi me trpela da se viđamo samo ponedeljkom.

Koje osobine cenite kod partnera?

- Najvažnije mi je da zna šta želi, mada sam svestan da to uopšte nije lako, tako da je u redu da za početak makar zna šta ne želi. To je dobar put ka otkrivanju onog prvog. Osim toga, važna mi je samouverenost, kao i samopoštovanje. Ljubomoru i posesivnost ne tolerišem.

Zoran Pajić: Voleo bih da se oženim ove godine

Postavlja li vam familija na porodičnim okupljanjima pitanje kada ćete se oženiti?

- Naravno, to je prilika za ispitivanje koja se ne propušta, ali super je što sada imam izgovor, jer radim dvanaest sati dnevno. Ranije ga nisam imao i nije bilo nimalo lako. Ali u aprilu, kada završimo snimanje, moraću da se posvetim tom segmentu, pa da za krsnu slavu „Svetog Nikolu“ kući dovedem buduću suprugu. Bez šale, iskreno bih voleo da upoznam osobu sa kojom ću se prepoznati i kroz život nastaviti udvoje. Bio bih srećan, jer od toga ne postoji ništa lepše i važnije.

Jeste li spremni za ulogu oca?

- Nisam od muškaraca koji po svaku cenu moraju da se ožene i da dobiju dete zato što neko drugi to želi i nameće kao nekakvu normu. Prvenstveno želim da moje dete ima i majku i oca, da odrasta uz oba roditelja. Brak mi nije bitan, to je obična formalnost. Važna mi je suština, da dete ima stabilne roditelje koji će ga formirati u dobru i poštenu osobu, kako su i mene vaspitali. Kada se ti uslovi ispune, biću presrećan da postanem otac devojčice ili dečaka, potpuno mi je svejedno. Ili oboje.