Vesna Stanojević: Uz dobru volju, ljubav i razumevanje brak može da bude nešto najlepše na svetu

Koordinatorka Sigurne kuće na život je uvek gledala s vedrije strane, a najbolje je opisuju tri osobine - upornost, optimizam i vera u bolje sutra

Koja je svetla tačka posla kojim se bavite?

- Svetla tačka i ono što mene motiviše u poslu kojim se bavim, a koji je izuzetno težak i odgovoran, jesu rezultati. Žene koje nam se obraćaju su uplašene, nemoćne, bez mogućnosti da nešto promene. Situaciju u kojoj se nalaze doživljavaju kao beznadežnu. Onda, posle nekog vremena, vidite potpuno drugu ličnost; ženu koja se osnažila, koja je stekla samopouzdanje, koja sa svojom decom ima perspektivu, koja veruje u sebe, koja je hrabra. Imate osećaj da ste pomogli da ona postane upravo takva.

Jeste li nekad pomislili da bi vam život bio lakši da ste krenuli nekim drugim profesionalnim putem?

- Odavno već ne razmišljam tako. Ovaj posao vas celog apsorbuje. Ne postoji šansa da izađem u pet sati iz kancelarije, zaključam vrata, odem kući i zaboravim na sve što se tog dana dogodilo. To je prosto nemoguće. I posle toliko godina rada ne umem da postavim tu granicu, i dobro je da ne umem.

Da li je „Sigurna kuća“ zaista sigurna?

- Žene koje borave kod nas zaista su sigurne. Imamo obezbeđenje i mogućnost da se nešto dogodi je minimalna. Istina, desio se incident 2013. godine, kada je jedan muškarac preskočio ogradu, uleteo u kuću, napao svoju ženu i sina, i ženu koja je pokušala da ih odbrani. Tada smo shvatili da moramo da povedemo više računa o svima koji su u prolazu, koji zagledaju, fotografišu telefonima... Mislim da se i oni koji to rade više trude da naprave neki psihološki pritisak, nego što stvarno računaju da mogu da urade nešto konkretno.

Sa kakvim planom ste zakoračili u današnji dan?

- Današnji dan mi od ranog jutra deluje opterećujuće, pri samoj pomisli na obaveze koje imam. Obećala sam da ću uraditi nekoliko stvari, a u međuvremenu sam shvatila da ću to teško moći da postignem. Nije prvi put da imam previše obaveza, ali već sam naučila da se organizujem u hodu.

Jeste li bili u prilici da upoznate vašu imenjakinju, glumicu Vesnu Stanojević?

- Nisam, verovatno i zato što, koliko mi je poznato, živi u inostranstvu. Gledala sam je u različitim ulogama, mislim da je sjajna glumica. Nadam se da ćemo se sresti nekom prilikom.

Koliko puta u toku dana vam se “oglasi” telefon?

- Teško pitanje... Ima dana kada telefon zazvoni i više od sto puta. Ti dani su, srećom, retki. Obično su vezani za neki tragičan slučaj koji protrese celu Srbiju.

Kako glasi vaša definicija braka?

- U novembru će biti četrdeset tri godine kako sam u braku. Prema tome, za mene je brak stabilna zajednica koja, ako postoji dobra volja, ljubav i razumevanje, može da bude nešto najlepše na svetu.

Koje tri reči vas najbolje opisuju?

- Upornost, optimizam i vera u bolje sutra. Nekada sam mislila da je upornost loša osobina, ali sam s vremenom shvatila da mi je pomogla da stignem do određenih rezultata. Na život gledam sa vedrije strane. Upravo zato nikada nisam počela rečenicu sa ružnim ili negativnim. Naprotiv, uvek lepim i verom da će se sve dobro završiti.

Šta je u današnje vreme precenjeno?

- Previše pažnje pridajemo stvarima na koje ne možemo da utičemo. Puno pričamo, recimo, o vremenskim uslovima, što je gubljenje vremena. Bolje bi bilo da se usredsredimo na ono što možemo da promenimo. Jedna od tema kojom bismo kao društvo mogli da se pozabavimo je vršnjačko nasilje, koje je sve prisutnije.

Imate li rame za plakanje?

- Nemam, ali imam muža kome, kad dođem kući, ispričam problem ili dilemu koja me muči. Možda ne delimo uvek mišljenje, ali znam da će me svaki put saslušati i biti uz mene.

Čemu se radujete?

- Lepim vestima, lepim događajima, lepom vremenu. Verujem da je život vrlo lep.

Šta radite kad ništa ne radite?

- Ti trenuci izuzetno su retki, a koristim ih za čitanje. Knjige su moja velika ljubav, a čitanje prozor u svet.

Kakav muškarac se može smatrati džentlmenom?

- To je, pre svega, muškarac koji je korektan. Muškarac koji razume ženu i uvek je uz nju, koji ume ponešto da prećuti, ali i da kaže pravu reč u pravom trenutku. To je neko ko će ženi pružiti ruku kad ima problem, ali i zajedno sa njom deliti životnu radost i zadovoljstvo.

Šta najviše volite u Beogradu, a u kojim segmentima mislite da bi promene bile dobrodošle?

- U Beogradu sam rođena, mada u njemu nisam živela neko vreme. To je moj grad i mnogo ga volim. Lep je, sa svim manama i vrlinama. Ovaj grad mi daje inspiraciju za sve. U Beogradu živim, u njemu sam rodila moje ćerke, u njemu su rođene moje unuke. Ako mi nešto smeta, to je što nestaju neke zgrade koje imaju istorijski značaj, a na njihovom mestu niču druge koje, prema mojim kriterijumima, nemaju previše kvaliteta. Ali, toga je bilo od kada pamtim.