Irfan Mensur: Ne stidim se svojih neuspeha, pomogli su mi da budem zdraviji i pametniji

Glumac i reditelj Irfan Mensur upisaće danas u svom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu još jednu premijeru „Mesec dana na selu“ u režiji Ive Milošević.

O skoro pola veka u ovom teatru, koji puni 70 godina, kao i o životnim ljubavima i razočaranjima, Irfan kaže da su ga samo učinili jačim.

Turgenjevljev komad bavi se temom ljubavi i poigrava tananošću mekih osećanja. Koliko se ljubav izmenila u današnje vreme i da li nam je ova tema preko potrebna u moru loših i mračnih vesti?

Irfan Mensur imao težak zadatak: Srna Lango je ovako ocenila glumu svog bivšeg muža!

- Tema ljubavi se ne može vezati za vreme u kome živimo. Ljubav je toliko univerzalna u svim vremenima i ljudi koji su živeli u tim vremenima su se trudili vazda da je održe. To je ta ljubav s velikim LJ jer u nju spada ona prema prijateljima, porodici, partneru, poslu...Kritikovati vreme u kome živimo u odnosu na ljubav je besmisleno jer mi u svakom vremenu, u svakom danu, trenutku možemo da pronađemo ljubav. Ja lično trenutno pronalazim ljubav u nekom kreativnom stvaranju, novim prijateljstvima, sinovima koji su postali uspešni ljudi... Sve je to ljubav.

Prema rečima rediteljke Ive Milošević, ljubav je ponekad hladnija od smrti kada se u nju razočaramo... Kako se vi lično nosite s razočaranjem?

- To vam je kao uspeh i neuspeh. Čim ste javna ličnost, imate mnoštvo uspeha i neuspeha u životu. E sad, oni ljudi koji nisu spremni na neuspeh morali bi da se povuku iz javnog života. Javni život podrazumeva neuspeh. Vi iz neuspeha morate izaći jači, a ne slabiji. Tako da svi oni koji se razočaraju, pa se povuku iz toga, prosto nisu spremni, ne samo za javni život nego upravo za ljubav. Naravno da sam u životu imao neuspeha, i poslovnih i privatnih, ali oni su me samo ojačali i pokazali mi kako da ispravim svoje greške i kojim putem da dođem do ispravnih rešenja. Ja se svojih dosadašnjih neuspeha ne stidim, ponekad ih čak i nabrajam namerno. Od njih ne mogu da pobegnem i mislim da mi je to pomoglo da budem zdraviji i pametniji i da mnogo više volim onog trenutka kad to mogu.

U JDP ste skoro pola veka. Pozorište sada slavi 70 godina, a uskoro će biti obnovljena scena „Bojan Stupica“. Kako s ove tačke gledate na to vreme?

- Sada kada sam u penziji drago mi je što sam deo ovakvog ansambla i predstava i što na miru mogu da ih igram. Od ovih 70 godina, koliko slavi JDP, ja sam proveo 45 na njegovim daskama. Veliki deo JDP je deo mog života i ovo pozorište posmatram kao deo svoje ličnosti. Nemoguće je ne razmišljati o njemu kao o ozbiljnoj kulturnoj instituciji koja je vredna Beograda, Srbije, regiona, kao i bivše države koja je bila mnogo veća. Značaj je nemerljiv. Samim tim što je zadržalo ime jugoslovensko, to nije provokacija, ono je samo odraz stabilnosti kulturne politike ove kuće i ponosan sam što sam deo nje.