Ana Stanić: Ponosna sam na svoje godine iako je moj intimni osećaj o njima u raskoraku sa krštenicom || Hello Magazin!

Zaljubljena u adrenalin, ekstremne sportove i putovanja, mašta o obilasku Japana, Argentine, Islanda i noćenja u šatoru u Dolini meseca

Sa kakvim ste ambicijama ušli u 2018. godinu?

- Da sve što zamislim sprovedem u delo.

Od svih pesama koje ste otpevali, koja vam je najdraža, a za koju vas publika najviše vezuje?

- Publika me verovatno najviše vezuje za “Grad” i “Molila sam anđele”, a meni je najdraža “20, 30 godina”.

Da li je, tokom dvadeset godina karijere, bilo dana kada ste pomislili da ste umorni od muzike?

- Od muzike ne mogu da budem umorna, ona je moj melem za dušu. Od propratnih stvari koje idu uz muzički biznis, da. Taj umor me ciklično stiže, pa napušta.

A post shared by Ana Stanic (@ana1stanic) on Jan 26, 2018 at 3:09am PST

Na koji način se u vašem poslu pobeđuje sujeta?

- Tako što je prepoznaš u začetku, onda udahneš vazduh i najiskrenije čestitaš kolegi na uspehu.

Po čemu pamtite prvi samostalni izlazak pred publiku?

- Po tremi, lošoj šminki i frizuri, i pohvalama sa svih strana.

Kako biste opisali svoj savršen dan?

- To je svaki dan u kom sam se nasmejala do suza. Svaki dan kvalitetno proveden sa onima koje volim. Svaki dan u kome napravim dobru pesmu.

U koliko sati vam počinje dan?

- Sve zavisi da li sam uveče ostala do kasno. Ako na vreme legnem, ustajem u pola devet. Treba mi osam sati sna, inače nisam svoja.

A post shared by Ana Stanic (@ana1stanic) on Dec 25, 2017 at 12:54am PST

Šta uvek imate u torbi kad krenete do grada?

- Ključeve, telefon, balsam za usne, rumenilo sa ogledalcem, mentol bombone, maramice. Na moju sreću, sve staje u manju tašnu jer nisam ljubitelj velikih.

Šta za vas znači broj 42?

- Posle četrdesetog rođendana nisam pravila veće žurke, ali ne znači da neću. Ponosna sam na svoje godine, ali istovremeno me nervira što je moj intimni osećaj o tome koliko imam godina u raskoraku sa krštenicom.

Smatrate li sebe romantičnom osobom?

- Nepopravljivi sam romantik, ali sa ironijskom distancom.

Kojom rečenicom ili gestom vas je sin u skorije vreme oduševio?

- Mene moj sin oduševljava svaki dan. Verujem da bi vam svaki roditelj isto odgovorio.

Koju važnu lekciju ste naučili od njega?

- Da ga pažljivo slušam šta god da priča.

Čitate li komentare o sebi na društvenim mrežama?

- Samo na “Jutjubu”, njih smatram indikativnim i korisnim.

O kojim temama najradije ćaskate sa prijateljicama?

- O muškarcima, provodu, antiejdž tretmanima, garderobi, hrani, ali sve začinjeno pakosnim opaskama, pa bude zanimljivije.

Koji je, prema vašem mišljenju, najlepši stih o ljubavi?

- “And I can't help but stare 'cause I see truth somewhere in your eyes”... Džastin Timberlejk „Mirrors“. Lepši stih nisam čula u poslednjih nekoliko godina.

Šta ima Pariz, a nema Beograd, i obrnuto?

- Beograd ima ljude koje volim. Sve moje uspomene od detinjstva nadalje vezane su za taj grad. Pariz poseduje neku magiju koja na mene deluje kao injekcija endorfina.

A post shared by Ana Stanic (@ana1stanic) on Nov 23, 2017 at 8:20am PST

Kada ste se poslednji put vozili gradskim prevozom?

- U četvrtom razredu srednje škole. Školske dane, između ostalog, pamtim po jednočasovnom putovanju u prepunom autobusu ili tramvaju, od novobeogradskih blokova do Cvetnog trga, gde je „Treća gimnazija“, u koju sam išla. Vozački ispit položila sam sa osamnaest godina, tako da sam na prvo predavanje na fakultetu otišla svojim kolima. U to vreme već sam bila u grupi i mogla sam sebi da priuštim ili polovni automobil ili ne znam koliko krpica i raznih lepih stvari. Bez dileme sam kupila auto i od tada spadam u kategoriju onih koji su „k'o bez nogu“ kad je na servisu.

Zašto je dobro imati brata?

- Od malena naučiš da se biješ i da vodiš muške priče. Takođe, deca obožavaju ujake i onda možeš da uživaš gledajući odnos koji se gradi između vašeg deteta i vašeg brata.

Koji film ste gledali najviše puta i mogli biste ponovo?

- “Petparačke priče”, “Ljubav u Barseloni”, “Ratove zvezda”, seriju “Seks i grad”. Kao klinka, u bioskopu sam gledala “Prljavi ples” dvadeset šest puta.

O kom putovanju maštate?

- O obilasku Japana, Argentine, Islanda. Maštam o lutanju po najneobičnijim delovima planete, noćenju u šatoru u pustinji Vadi Rum.

Koju svoju osobinu ste najteže zavoleli?

- Od malena se trudim da prevaziđem brzopletost. Opet, kod mnogih pogrešno donetih odluka “post festum” shvatim da sam reagovala impulsivno i nestrpljivo i da bi pametnije bilo da sam samo malo sačekala.

Verujete li u čuda?

- Otkad znam za sebe.

Čemu se i danas radujete kao malo dete?

- Ukusnoj hrani.

Da li je za ekstremne sportove kojim se bavite potrebna hrabrost?

- Jeste, ali i strast, fizička snaga i zaljubljenost u adrenalin.