Nina Janković i Tamara Dragičević: Raduje nas što će nam deca odrastati zajedno

Dve prelepe mlade glumice Ninu Janković i Tamaru Dragičević vezuje ne samo profesija već i višegodišnje prijateljstvo koje datira još od studentskih dana, ali i rodbinski odnosi jer je Nina udata za Tamarinog brata Mateju Dičića. Osim strasti prema poslu, njih dve dele i sklonost ka praćenju modnih trendova, pa se odlično snalaze i na snimanju editorijala, što su u nekoliko navrata pokazale i na stranicama magazina “Hello!”. Unapred se raduju što će i njihova deca, Tamarina jednogodišnja ćerka Staša i Ninin sin, koji će na svet doći u martu, odrastati zajedno, a do tada simpatična trudnica pažljivo sluša savete nešto iskusnije drugarice. Sa željom da još malo produžimo duh praznika, popularne glumice slikale su se pored jelke, pa se prvo pitanje spontano nametnulo.

Šta vam je ove godine Deda Mraz ostavio ispod jelke?

Tamara: Ništa. Šalim se, naravno. Dobila sam neke sitnice od mame, sestre, Petra, čisto da se obeleži običaj darivanja. U principu, od kada se Staša rodila, sve je njoj podređeno. Mene više od poklona veseli kada se okupimo oko jelke i uz smeh odmotavamo ukrasne hartije. Inače, tokom godine obratim pažnju na to šta se meni dragim ljudima dopada i šta bi voleli da imaju, pa se potrudim da im ispunim želje kad se ukaže prilika.

Nina: Obožavam praznike, naročito Božić i Uskrs, kada je cela porodica na okupu. Za mene su to najlepši trenuci u godini. Radujem se i poklonima, svakako, mislim da ih ne treba davati samo u specijalnim prilikama, već kad god osetiš potrebu da nekoga obraduješ na taj način. I sitnica može da bude znak pažnje.

U 2018. godinu ušli ste na najlepši način, sa saznanjem da ćete postati majka.

Nina: Jeste, to je bila moja velika želja, možda jedina u poslednje vreme.

Tamara, sa kakvim željama ste vi zakoračili u novu godinu?

Tamara: Za početak, da smo svi zdravi. Neka ova godina bude lepa kao što je bila prethodna, ja ću biti zadovoljna. Ako može da bude malo bolja, neću se buniti.

Nina, mnogim trudnicama dešava se da prespavaju veći deo dana. Da li ste uspeli da ostanete budni u novogodišnjoj noći?

Nina: Jesam, ali ne dugo posle ponoći. Inače slabije spavam, krenuli su neki grčevi u nogama koji me bude. Popodne je moje vreme za odmor, koji mi je, inače, bio preko potreban. Zaista sam mnogo radila u proteklom periodu, vreme je za opuštanje.

Ako je suditi po nedavnom putovanju u Irsku, reklo bi se da vam i u sedmom mesecu trudnoće ne manjka energija?

Nina: Dobro se osećam, mada polako usporavam tempo. Praznike smo proveli u Irskoj, kod Matejine sestre koja tamo živi. Volim da putujem, uživam u čarima drugih zemalja, a bilo mi je predivno i u Dablinu.

Tamara, može li se reći da je Staša nasledila vašu i Petrovu ljubav prema putovanjima?

Tamara: Naši drugari se šale da je Staša do prvog rođendana putovala više nego oni za sve svoje godine, i da joj je pasoš već sada popunjen. Istina je da je ona još od drugog meseca počela da obilazi svet. Gde mi tu i ona. Bila je sa mnom u Cirihu, gde smo gostovali sa predstavom “Slavna Florens”. Nikako nisam mogla da se rastanem sa njom na nekoliko dana, pa sam je povela na put. Povela sam i mamu da bi imao ko da brine o bebi dok sam ja na sceni. Nedavno smo bili u Italiji, koju obožavamo. Staša je divan saputnik, uživa u vožnji i novim prizorima, i stvarno do sada nismo imali nikakve probleme.

Nina: Tamara i ja imamo zajednički krug prijatelja, sa kojima volimo da putujemo. Mnogi iz društva već imaju decu, koju od malih nogu svuda vode sa sobom. Divno je što će naša deca odrastati zajedno i graditi čvrsta prijateljstva, poput onih koja nas vezuju.

Kada ste saznali da nosite sina, izjavili ste da je pet vaših dobrih prijateljica dobilo devojčice, pa je red da dođe jedan dečak da ih čuva. I iz te rečenice može se zaključiti koliko ste bliski sa vašim prijateljima, od kojih ste mnoge upoznali na fakultetu.

Nina: U međuvremenu je kolega Uroš Jakovljević dobio sina, tako da će za početak biti dva momka u ekipi.

Glumce obično prati glas da su sujetni, dovoljni sami sebi. Vaša klasa dokazuje da ne mora da bude tako.

Nina: Čvrsto se držimo jedni drugih, uzajamno se bodrimo, navijamo, radujemo se uspesima. Možda su takvi odnosi među kolegama retki, ali svakako su mogući.

Tamara: Sujete ima u svakoj profesiji, ne samo u glumačkoj. Nas je nekako zaobišla. Neki su počeli da rade još tokom studija, drugi nešto kasnije, ali mislim da smo svi uspeli baš zato što među nama nije bilo zavisti, već smo jedni drugima davali vetar u leđa. Radujemo se kad možemo da radimo zajedno, jer tada naša energija dolazi do izražaja.

Počela je sa emitovanjem druga sezona serije “Ubice mog oca”. Jeste li ponedeljkom uveče ispred televizora?

Nina: Jesam, naravno. Jedva sam čekala da serija počne jer sam odlučila da je gledam kao pravi fan. Uspevam da budem nepristrasna, ali kad nisu moje scene. Čim sam ja u kadru, počnem da preispitujem sebe da li je nešto moglo drugačije ili bolje. Prilično sam samokritična. Komentari gledalaca su, koliko vidim, dobri. Svi su složni da je iz epizode u epizodu sve zanimljivije, što je i logično, jer tek sada sve kreće da se razvija. Verujem da će druga sezona biti jednako uspešna kao prva.

Da li će se Jelena, koju tumačite u seriji, na kraju udati za inspektora Aleksandra, kojeg igra Vuk Kostić?

Nina: Trenutno je povređena i na bolničkom je lečenju. Da je pustimo prvo da se oporavi, pa ćemo videti šta će dalje biti.

Tamara: Meni se serija veoma dopada. S nestrpljenjem čekam nove epizode, u kojima će se pojaviti moj brat Miodrag, koji se pridružio ekipi u drugoj sezoni.

Vas dvoje zajedno igrate u predstavi “Osećaj brade”, koja je na repertoaru “Ateljea 212”. Doživljavate li Miodraga kao mlađeg brata ili kao kolegu?

Tamara: Pre nego što smo zajedno počeli da radimo i sama sam se pitala kako će to funkcionisati, baš kao i kada sam prvi put igrala sa Petrom. Međutim, kada ste maksimalno koncentrisani na posao, privatni odnosi se zanemare. Kraj sebe vidite samo kolegu, a ne brata ili supruga.

Da li ste bratu bili podstrek da krene glumačkim putem?

Tamara: Verovatno jesam, na neki način. Gledao je predstave u kojima sam igrala i dolazio na snimanja, što je delimično uticalo da se zainteresuje za glumu. S druge strane, imao je svoje uzore, gledao je mnogo predstava i filmova, stalno je čitao. Najvažnije je da je beskrajno talentovan za posao kojim je odlučio da se bavi.

U jednom intervjuu priznali ste da kao jedan od najsrećnijih dana u životu pamtite onaj kada se on rodio.

Tamara: Zaista je tako. Kada se Miša rodio, imala sam pet godina, a sestra osam. Bile smo u uzrastu kada nam se činilo da je on najsavršeniji poklon koji smo mogle da dobijemo. Uživale smo sa njim, pamtim da sam u početku bila iznenađena što je tako mali. Očekivala sam veću bebu sa kojom ću odmah moći da se igram. Ponosna sam u kakvog momka je izrastao.

Kakve su šanse da sa suprugom Petrom Benčinom stanete pred kamere?

Tamara: S obzirom na to da smo oboje glumci, šansa uvek postoji, pod uslovom da se neko doseti da nas profesionalno spoji.

Kakvi su vam planovi za predstojeće mesece?

Tamara: U pripremi je nekoliko novih predstava, trebalo bi da se snimi poslednji, četvrti deo “Vojne akademije”, a paralelno sam angažovana u školi glume “Maska”, gde mališane učimo da razvijaju maštu i kreativnost, da uživaju u igri, da lepo govore i pristojno se ponašaju.

Nina, hoćemo li vas do kraja godine gledati u još nekom projektu koji je snimljen i čeka da se emituje?

Nina: Ne, za sada ću se pojavljivati samo u seriji “Ubice mog oca”.

Koja tema ovih dana okupira vašu pažnju?

Nina: Lažne kontrakcije.

Pitate li prijateljice koje su se već ostvarile kao majke za savet?

Nina: Po potrebi. Ne volim da “trčim pred rudu”. Sve u svoje vreme.

Tamara, koji savet ste joj vi dali?

Tamara: Prenela sam joj neka svoja iskustva, ali i napomenula da je svaka trudnoća priča za sebe. Nema potrebe da se poredi sa drugima. Ako osluškuje svoje telo i prati instinkt, neće pogrešiti.

Kada ste saznali da ste u drugom stanju, uputili ste poruku: “Šta god da je, neka je živo i zdravo”. Zaista vam nije bio važan pol bebe?

Nina: Svakog dana čujemo razne potresne priče, toliko je mališana kojima je potrebna pomoć, a jedino je važno da su nam deca živa i zdrava.

Da li ste zahtevna trudnica?

Nina: Mislim da nisam, a moji najbliži kažu da sam opuštenija nego što sam ikad bila. Moguće je da je tako, uživam u slobodnom vremenu, nemam nikakve stresove i spokojna sam što mi se ostvarila želja da dobijem bebu. Sve je došlo na svoje.

Jeste li izabrali ime za sina?

Nina: Nekoliko imena je u užem izboru, ali još nismo doneli konačnu odluku.

Lep i negovan izgled vaš je zaštitni znak i u trudnoći, što pratite skladnim odevnim kombinacijama.

Nina: Hvala na lepim rečima, ali činjenica je da sam se prilično ugojila, čak dvanaest kilograma. Doduše, ranije sam bila mnogo mršava, pa u šali kažem da sam se sad samo fino popunila. Kada je reč o garderobi, uvek sam se vodila time da mi odeća koju nosim bude udobna, tako da u ovom periodu mogu da iskoristim široke džempere i bluze koje sam ranije kupovala.

Budući da se odlično snalazite na snimanju editorijala, da li ste razmišljale da jednog dana ozbiljnije krenete modnim putem, pokrenete sopstveni brend?

Tamara: Snimanje editorijala i saradnja sa pojedinim modnim brendovima su, na neki način, deo našeg posla. Nismo razmišljale da se ozbiljnije otisnemo u modne vode, ali nikad se ne zna.

Nina: Za sada je to samo lep hobi u kojem uživamo. Dobra zabava i način relaksacije. Gluma je ipak naš profesionalni izbor.