Dejan Pantelić: Ne postoje loša deca nego loši roditelji koji ne vode računa o svojoj deci

Voditelj Dejan Pantelić je omiljen publici već dugi niz godina, kroz život se hrabro bori uprkos bolesti i nedaćama koje ga nisu zaobišle, čvrsto je odlučan da svoju porodicu zaštiti od svega, da decu izvede na pravi put i pomogne im u njihovoj borbi sa dijabetesom, ali nije imun ni na ono što se dešava deci žrtvama vršnjačkog nasilja.

Kada ste saznali da ste bolesni, šta ste sebi govorili, kako ste sebe tešili?

- Negde sam imao potrebu da ljudima pokažem da sve nije gotovo što se tiče mog imena i prezimena. U tim trenucima čovek samo razmišlja o svojoj porodici, o svojoj maloj deci koje nisam izveo na put. Razmišljao sam o mom Vukašinu, i upravo dok ovo govorim gledam njegovu i Laninu (ćerka) fotografiju koja se nalazi na mom radnom stolu. Prosto nisam naučio Vukašina da igra fudbal i košarku, Lanu nisam odveo pred oltar kod njenog budućeg supruga, iako je mala, to mi je bilo u podsvesti kao neka obaveza. S druge strane, nisam smeo sebi da dozvolim da se predam jer prosto ne smem da budem sebičan da svojoj supruzi ostavim toliki teret i da se ona brine i žrtvuje za porodicu, a to radi i ovako i onako. To su bile neke stvari koje su mi bile u glavi dok sam prolazio kroz te neprijatne životne izazove.

Nisam smeo sebi da dozvolim da se predam jer prosto ne smem da budem sebičan da svojoj supruzi ostavim toliki teret i da se ona brine i žrtvuje za porodicu

 

Kada ste saznali da su vam deca obolela od dijabetesa, da li ste tada potonuli?

- To je baš težak trenutak za roditelje kada saznaju da su im deca dobila dijabetes. Prvo sa mlađim Vukašinom, kasnije sa Lanom posle samo dva i po meseca. Ja sam inače član radne grupe za prevenciju i lečenje dijabetesa u Srbiji. Sa ostalim članovima i predsednikom te grupe, prof. akademikom dekanom Medicinskog fakulteta Lalićem zajedno sa Ministarstvom zdravlja i gospodinom Lončarom, Vladom Republike Srbije pokušavamo da što više pomognemo svima koji imaju dijabetes, posebno onaj tipa dva. Ne daj bože kroz šta roditelji tada prolaze, kao da su im sve lađe potonule i kao da je život tog trenutka stao. Posle sedam godina koliko moja deca imaju dijabetes, mi koračamo dalje. Nekako smo se vrlo brzo adaptirali. Ovih dana komuniciram sa roditeljima iz Novog Sada i mislim da sam im pomogao da malo živnu i da se malo pokrenu jer je to dosta teško. Veliki udarac je naravno i za dete, a najveći je za roditelje. Dete je malo i negde vrlo brzo shvati, nauči da mora sa tim da živi i funkcioniše jer je to takvo stanje, a sa druge strane roditelji su ti koji dožive jedan veliki stres. Ogroman. I oni moraju što pre da se vrate u normalu da ne bi reflektovali negativnu energiju i to neko tužno stanje na svoje dete.

Najveći moj neuspeh bi bio kada bih dozvolio da se moje dete tako jednog dana ponaša

Da li su vaša deca imala problem u školi sa vršnjačkim nasiljem?

- Nisu, ali sam odreagovao na vršnjačko nasilje zbog slučaja koja se desio sa devojčicom u Aranđelovcu koja je dobijala batine od svojih drugarica dok su to ostali drugovi gledali i nemo posmatrali. Ne postoje loša deca nego loši roditelji koji ne vode računa o svojoj deci i zato se događaju takve stvari. Najveći moj neuspeh bi bio kada bih dozvolio da se moje dete tako jednog dana ponaša, a siguran sam da se to neće dogoditi - rekao je Dejan Pantelić za Blic Puls.

Ovih dana da na Prvu dolaze Srđan i Jovana. Kako gledate na taj dvojac?

- To je tandem koji funkcioniše godinama. Oni su odličnu simbiozu pronašli ispred kamera i to se naravno vidi. Oni su privatno dobri i to se vidi. Prosto jedno bez drugog sada u ovim formatima ne idu. Negde mi je Srđan falio pored Jovane kada je bio Evrosong u Beogradu. Oni su mi sasvim OK. Da, biće urednici i verovatno će i meni biti. Nemam problem da radim sa ljudima koji znaju svoj posao kako treba, a samim tim smatram da njih dvoje odlično to rade. Možda malo gledalaca zna, prvi živi televizijski nastup Jovana je imala sa mnom na BK televiziji. Bilo je to na obostrano zadovoljstvo.