Tanja Bošković: Plemeniti čine dobra dela u tajnosti, bez potrebe da njima mašu

Tanja Bošković nas je okupirala svojim talentom i lepotom još od filma "Okupacija u 26 slika". Sada je ona okupirana dobrotom, kao stalni član žirija u akciji "Najplemenitiji podvig godine".

O tome da još uvek postoje plemeniti i dobri ljudi i da je vrednije dati nego uzeti, razgovarali su sa našom istaknutom glumicom.

Ko su ti naši humani podvižnici?

- To su oni diskretni i nenametljivi ljudi, ali oštrog uma i plemenitog srca. Prema njima osećam veliko divljenje.

Da li plemenitosti i solidarnosti ima više nego što mislimo?

- Postoji mnogo više nego što mi vidimo. Plemeniti čine dobra dela u tajnosti, bez potrebe da njima mašu.

Generalno gledano, ipak, fali nam malo više ljudskosti u ovim teškim vremenima.

- Nažalost, vidljiviji su oni koji nisu plemeniti i bave se rđavštinom.

Zlo je pobedilo dobro kada su prekrečeni murali poznatih partizanovaca, pa i vaš.

- Prosto treba ignorisati sve ono što je rđavo, zatvoriti oči, ili bar staviti ružičaste naočare. Ne moramo to primećivati.

Muralisti će obnoviti prefarbane slike.

- Meni je žao što je propalo zalaganje ljudi koji su uložili svoj trud da naprave nešto lepo u Beogradu. Lepota je nešto što treba negovati.

Dobili ste mnogobrojne nagrade za glumu. Šta vam one znače?

- Hajte, molim vas. Moje su nagrade moji dobri odnosi sa mojim prijateljima, komšijama, sugrađanima. Naravno, i moja dobra deca, i moji zdravi roditelji. Sve ostalo je luk i voda.

Kako gledate na poplavu domaćih TV serija?

- Neka se samo snima, jer raditi se mora. Veliki filmovi se više ne snimaju, pozorišta su gotovo zatvorila svoja vrata. Mladi neka samo snimaju, jednom će postati veliki umetnici. Bolje je i to nego da snimaju reklame i učestvuju u rijalitijima.

Šta trenutno igrate i da li spremate nešto novo?

- Igram 22 predstave mesečno. Mada sam zvanično u penziji, dosta radim, više nego što treba. Ali, polako se valja i smirivati.