Nada Šargin: Ne mogu da ostanem samo u svom svetu uspeha, jer bih na taj način postala bahata

Glumica Nada Šargin o planovima za narednu godinu nerado govori, a o protekloj godini kaže da je prema sudu publike i eminentnih poznavalaca pozorišta ona bila skoro pa idealna za ovu vrhunsku dramsku umetnicu.

Šargin igra ubedljivo, sa lakoćom, zahtevne i potpuno različite uloge u Beogradskom narodnom pozorištu. Na sceni uverljivo oživljava Elektru, Kraljicu Elizabetu, Anu Petrovnu u klasičnim dramskim delima velikih majstora. Ostvarila je i ulogu u televizijskom formatu "Nemanjići", dobila prestižne esnafske nagrade kao što su Miloš Žutić i Raša Plaović.

Šargin navodi da joj je najveći izazov u 2107. godini bio da drži žar i volju u poslu kojim se bavi.

- Postoji taj jaz između dara i truda sa jedne strane i svega što ljudi koji stvaraju umetnost dobijaju za to. Treba podržati ljude koji stvaraju umetnost...Ne mogu da ostanem samo u svom svetu uspeha, jer bih na taj način postala bahata. Nagrade, dobre uloge, odlična saradnja sa kolegama, sve mi se to dogodilo, ali ne mogu da ne primetim šta se sve događa oko mene - kazala je glumica.

Prema njenim rečima, u pozorištu postoje problemi sa stvarima koje predstavi daju boju, ton, ritam...

- Mi koji stvaramo umetnost nekako vidimo da ne postoji dovoljno volje i da novac nije presudna mera za stavaralaštvo. Na svetskom nivou nešto se depresivno događa i zato verujem da, kada neko pokaže veliki trud i osmisli svoj dar u umetnosti, to treba da bude vrednovano. Nedostaje nam malo više poštovanje prema svemu što je dokazalo svoj uspeh...Ali, valjda su takva vremena - ističe ona i napominje da motivi za vrhunsko stvaralaštvo kod nje ne zavise od okolnosti.

- Pozorište je moja religija. Nije to strast i ja u pozorištu, nego je teatar deo mene. Zvuči otrcano i prastaro i mnogi ljudi su u usta uzimali tu reč, a nije trebalo, ali pozorište jeste hram. Imam religiozan odnos prema ovome što radim i uvek istražujem i uvek dolazim na probu čista i dajem sve pred publikom na sceni. Odgovore često ne umemo da damo ali, zato je važno da uvek iznova postavljamo pitanja u pozorištu.

Bez sumnje ona je bila u velikim profesionalnim iskušenjima da savlada slovensku širinu i fatalnost u Čehovljevom komadu "Ivanov", blaziranost vlastodršca u Šilerovoj "Mariji Stjuart" ili premoć mračne ljudske strane u Kišovoj "Elektri". Šargin ovim potpuno različitim pozorišnim ulogama dodaje i Zoru Šišarku iz predstave "Bela kafa", jer je na svoj način bila jednako zahtevna kao prethodne tri.

- Sve su različite na svoj načim i sve zahtevne na svoj način. Elektru još uvek osvajam i pokušavam da razumem. Nijednu ulogu vi ne osvojite do kraja. Pozorište je odlično mesto, jer vam se tokom izvođenja nekoliko predstava jave novi okviri za prihvatanja uloge. Uloge se uvek nadograđuju ako za to glumci imaju snage i volje. Elektru još uvek savladavam. Ove ostale uloge su dosta sele na mene. Za Zoru ljudi misle da je vesela i da je komedija, ali je jako teško napraviti komedije od drame ili tragedije... Elizabeta je vrh u mojoj karijeri, jer o tome i nagrade svedoče, pa ćemo videti...

Uloga Raške u televizijskom formatu "Nemanjići" bila je, prema njenim rečima, odlično profesionalno iskustvo.

- Nikada nisam imala takve uslove na snimanju nekog televizijskog formata...nekada snimanja televizijskih serija liče na film "I konje ubijaju, zar ne". Samo čekaš kada će neko da padne mrtav... Ovde toga nije bilo. Biće serija sigurno gledana, jer je vizuelno iznad naših standarda. Pariraće ozbiljnim produkcijama.

Njen lik je, kako kaže, blag i miran.

- Tražila sam u savladavanju uloge gde je Raška drugačija, ali ta druga strana nije napisana. To je lepo...Mihić je Rašku napisao u najlepšem svetlu. Prizvala sam takvu neku mirniju, svetliju dušu da odigram na televiziji.

O planovima za naredni period glumica nerado priča, jer pregovara o učešću u nekoliko filmskih projekata.

- Biću deo novog filma Srdana Golubovića. Verujem da će snimanje uskoro početi.