Poslednja kolumna Seke Aleksić: Deda Mrazice, pošalji mi bebice!

Ne znam kako da počnem ovu novogodišnju priču, a da ne zvučim patetično ili naivno. Ona je za mene bila izuzetno važna iz bar dva razloga. Prvi je zato što je ovo kraj najlepše godine u mom životu, godine velikih uspeha, godine ljubavi, godine savladavanja izazova.
Ali, znam i da mnogima oko mene nije bila nimalo laka. Naprotiv, obeležena je burnim događajima, u koje zaista ne računam ove estradne povetarce koji vole da glume grmljavinu ne bi li sebi dali na važnosti. Mislim na istinske ljudske drame poput one u Kraljevu, pa ovaj put moram da skinem kapu mnogim svojim kolegama, koji su se, više od svih političara zajedno, istakli pomažući nesrećnim ljudima koji su ostali bez krova nad glavom.

U predvečerje slavlja, imam potrebu, a mislim da imam i pravo da o tome govorim, jer sam prošla kroz isto. Jer znam koliko boli. Deca su uvek deca, a njihove želje - uvek iste! Dok prebiram po albumu svojih uspomena, naviru sećanja... A ja poželeh da se na trenutak obratim jednoj osobi koja u tom albumu zauzima centralno mesto.
Majko jedina, i u novogodišnjoj noći bićeš u mojim mislima. Iz srca, što i sama znaš, nikada nisi ni odlazila. Na kraju ove godine, više nego ijedne druge, dugujem ti jedno veliko - IZVINI! Izvini, što su te, ni krivu ni dužnu, SAMO ZBOG TOGA ŠTO SI MOJA, horde zla uzele u svoja pogana usta i pokušale da te izlože sprdnji i poruzi. Znam da njihove tupe strele nisi ni osetila. Znam, jer sam od tebe nasledila DOSTOJANSTVO, taj ponos vučice, koja sve može stoički da izdrži. Kišicu nemoćnog besa, ali i prave oluje. Hvala ti što si ćutala dok su nemušte reči padale oko tebe, hvala ti što mi ni reč nisi rekla o njima, a znala sam kako se osećaš. Ljubim te i želim da ti onaj gore sačuva osmeh na licu i mir u duši, a tvoja ćerka će se pobrinuti da ti priušti što više radosti i jednog - unuka.Od Baba Mrazice u novoj 2011. tražim da svima koji se osećaju gubitnicima pokloni jednu čašu nade posle koje će se 1. januara probuditi puni elana i snage da započnu novu godinu, novi život. Da našem predsedniku Tadiću udahneš energiju da što pre prebrodi nevolje i stane na noge, čeka ga veliki posao. I on je, mučenik, dosta toga istrpeo ove godine. Kao i sve srpske debeljuce, lokalne Bridžit Džouns, koje su u 2010. kuburile sa kilažom i nabijale sebi komplekse. Savet iskusne Sekane: “U novoj 2011. pronađite sebi po jednog Veljka :)))” Hahahhahha!

Ne mogu sve sama. Zbog toga ti se i obraćam. Ovo je moja oproštajna kolumna. To je onaj drugi razlog njenog svečanog tona. Čitaocima zakazujem susret u nekoj novoj bajci. Novogodišnjoj ili nekoj drugoj, ne mari.
A tebi, Mrazice, želim još nešto da šapnem na uvo. Navikla sam da sama ostvarujem svoje želje, ali imam nešto u čemu bi mogla malo da me podržiš, da baciš malo šarene čarolije. Pssssssssssssst! Mrazice, već sam im spremila sobicu. Neka budu lepi na tatu, hrabri, otporni, jaki na mamu. I neka nam dođu što pre. Znaš ko... Pssssssssssssssst!