Mladi glumac Ivan Bosiljčić, poznat i kao „ranjeni orao”, trenutno snima novu seriju Zdravka Šotre „Nepobedivo srce”, koja je još jedna ekranizacija dela Mir Jam. Pored obaveza na snimanju, igra u nekoliko pozorišnih predstava, pa ih ima preko dvadeset mesečno, ali je uprkos tome uspeo da zakaže termin za koncert u Madlenijanumu, koji će biti održan 30. decembra.
- Trenutno imam veoma malo slobodnog vremena, a trudim se da se zadržim na svom primarnom zadatku, glumi. Ali, eto, zbog velikog interesovanja i jako dobre saradnje sa teatrom „Madlenianum“, iznedrio se jedan datum kao veoma pogodan za koncert. To će biti 30. decembar, i zamišljen je kao ekskluzivni prednovogodišnji koncert. Veoma se radujem tome i nadam se da ću opravdati očekivanja - istakao je Bosiljčić u intervjuu za Blic.

S obzirom na činjenicu da po treći put igrate glavnog lika u Šotrinoj seriji, ne plašite se da bi narod mogao da se zasiti?
- Kada se radi sa Šotrom, svaki put je kao prvi put. Svaki lik je drugačiji, samim tim i inspirativan i zahteva tenziju i koncentraciju u kreiranju lika. Nema opuštanja. Na snimanju je veoma prijatno, ali nije lako. Fizički je naporno, ali dobra priprema olakšava, a mi smo se dobro spremili. Meni je drago što Šotra uvek daje različite uloge. Po tome se vidi da razmišlja o glumcima, da nas ne ubacuje u šablone. Zato mislim da ne mogu tako lako da dosadim. Dosadiću publici onog momenta, verovatno, kad budem nezaintereovan za ovaj posao i počnem da ga otaljavam. Dokle god se trudim i razmišljam šta ću novo da pružim publici, da saopštim i pokažem, tog trenutka se ne bojim. A ovde sam u jednoj stvaralačkoj tenziji.
Niste imali puno prilika da se oprobate na velikom platnu. Nakon filmova „Na lepom plavom Dunavu” i trilogije „Gde cveta limun žut” niste imali uloga?
- U ovom trenutku mi je malo bliži televizijski teren, a imam i veliki pozorišni repertoar. Sada je ostao još taj filmski prostor koji treba osvojiti. Iz ovo malo iskustva koje sam imao, video sam da je to sjajan teren za osvajanje i da je filmska kamera nešto sasvim drugo od televizijske kamere i pozorišne scene, tako da negde priželjkujem da mi se i ta sfera posla otvori. Šta god da radim, trudim se da se osećam ugodno, ne nonšalatno, nego da posao odradim što bolje mogu, a da mi bude prijatno. Verovatno kako se moja karijera bude razvijala, mene će okarakterisati kao filmskog ili televizijskog glumca, tako da ja ne bih voleo sam da biram, vreme će samo pokazati. Trudim se da sve što radim, radim što bolje mogu i da radim različite stvari. 
Dosta vremena provodite na snimanju, nakon čega odlazite u pozorište i igrate drugačije uloge. Da li je teško adaptirati se?
- Vrlo je teško. Publika, koja vidi proizvod na kraju, ne može ni da pretpostavi šta se dešava sa glumcem između toga. Mnogi misle da se mi na snimaju jako zabavljamo, da se šalimo i da, eto tako, uveče odemo na neku predstavu, a ne misle na rad i trud koji stoje iza toga. Svima koji misle da je sve to lako poželeo bih da bar na sedam dana budu jedni od nas i da vide kako je to ustajati u sedam ujutru, snimati ceo dan, otići na predstavu gde moraš biti čio i odmoran, leći tek u ponoć i spavati tek pet ili šest sati. Stvarno ne žalim kada radim ovako lepe stvari, za koje znam da znače narodu i publici, ali zaista zna da bude naporno.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +