Hrabri Vuk Kostić: Sam snimam sve akcione scene! || Hello Magazin!

Poznati glumac Vuk Kostić trenutno snima film „Krugovi” koji govori o herojstvu i tragičnoj sudbini Srbina Srđana Aleksića, pripadnika Vojske Republike Srpske koji je mučki ubijen braneći muslimanskog civila Alena Glavovića. Vuk je nedavno imao i premijeru filma „Neprijatelj” Dejana Zečevića gde takođe igra jednu od glavnih uloga, a budući da se ratna tematika provlači i kroz ovaj film, Vuk glumac kaže je sada vreme da se snimaju takvi filmovi jer postoji dovoljna vremenska distanca.

Njemu, kaže, ovakve uloge leže jer voli sve što ima veze s oružjem i akcijom, a zbog toga i ima emisiju o ekstremnim sportovima.
– Snimati „Neprijatelja” je bio fenomenalan posao. Sa Zekom sam radio već nekoliko fimova i ja teren najviše volim zato što se tada prepustim kreiranju i stvaranju lika. Tada ne mislim ni na šta drugo, osim na hotel i na snimanje. Tamo nema nekog života u smislu da idem u Beograd da obavljam neke stvar. Svi znaju da si na terenu, niko te ne zove, niko te ne cima. Republika Srpska, a pogotovo Kozara gde smo bili je prelepa – kaže Vuk Kostić.
Vaša uloga u „Neprijatelju” je zahtevala dosta akcije?
– Da, svi misle da je taj lik najhrabriji čovek na planeti. Fora ovog filma je što ima tu ratnu atmosferu i mislim sa je strah glavna tema ovog filma zato što nema Ramba, nema trčanja na metak, nego se svi štekuju pošto je opasno, a čovek se plaši onoga što ne razume. Ja volim sve što ima veze s akcijom i oružjem. Iz takve sam porodice, lovačke, a volim i fizičku akciju, pa sam u „Neprijatelju” sam radio neka salta. To je vrsta filma koji ja volim i koji bih gledao.

Sada snimate ponovo film sa ratnom tematikom?

– Radim sa Srdanom Golubovićem film „Krugovi”, u Trebinju. Radi se o jednom plemenitom delu čoveka koji je poginuo 1993. godine. Radnja se dešava deset godina nakon što se to dogodilo, a povod za film je taj tragičan događaj.

Zašto se po vašem mišljenju snima toliko domaćih filmova koji govore o ratu?
– Uvek treba da prođe određena distanca da bismo u stvari shvatili šta se to nama zapravo dogodilo. Tek kada prođe neko vreme, čovek se zapita: „Čoveče, da li sam ja bio slep, kako to nisam video, šta se to dogodilo?” To je jedna opšta hipnoza. Kako Nemci nisu primetili Hitlera ranije, nego su ljudi zaslepljeni mržnjom i strastima?

U autorskoj emisiji „Zadrži dah” takođe u prvi plan dolazi vaš avanturistički duh?
– Dobro, to sam uradio na nagovor nekih prijatelja koji znaju da radim tako neke neobične stvari, kao fenomenalne stvari za neke obične ljude. Oni su hteli da to prikažem negde, a ja sam po prirodi takav da volim da šalim i zezam, pa se onda sve to sklopilo u te emisije.

Šta je bilo najzanimljivije na snimanju?

– Ronjenje u slatkovodnim pećinama u Meksiku, pored piramida i to sve izgleda kao neki drugi svet. Malo je klaustrofobično jer ti sistemi pećine imaju po 140 kilometara, otprilike kao odavde do Čačka. Samo sam pazio na disanje, jer ako kreneš da misliš nešto pogrešno – ne valja.

Koga od kolega volite da povedete u avanturu?
– Uvek ide kum Bane Tomašević sa mnom. Viktor Savić isto, mada ne lovi toliko, ali ide u lov. On je više ronilac, na prvom mestu jer je odrastao na moru. Očevi su nas učili iste stvari.
Izvor: Blic