ZDRAVLJE Kućni ljubimci: Blagotvorni uticaj životinja na čoveka || Hello Magazin!

Iako brojne porodice širom sveta imaju ljubimce, istraživanja o odnosu ljudi i životinja i o mogućim zdravstvenim blagodatima tog odnosa novijeg su datuma. Studije su utvrdile jaku umnu i emocionalnu povezanost ljudi i pasa, a ispitani vlasnici životinja većinom su ocenili da im ljubimci poboljšavaju kvalitet života i smanjuju napetost među ukućanima. U istraživanju bliskosti vlasnika i njihovih pasa otkriveno je da su ljudi emocionalno bliski sa psima koliko i sa najbližim članovima porodice, a trećina vlasnika smatra da je bliža psu nego bilo kom članu familije. Osim toga utvrđen je i pozitivan uticaj ljubimaca na fizičko i duševno zdravlje.

Prvo istraživanje uradio je Fridman 1980, upoređujući stopu preživljavanja ljudi koji imaju i onih koji nemaju ljubimca posle srčanog udara. Zaključak je bio da vlasnici ljubimaca žive znatno duže, nezavisno od toga koliko su fizički aktivni. Zatim je utvrđeno i da postoji veza između posedovanja životinja i boljeg zdravlja srca i krvnih sudova. Najveće istraživanje, koje je 1992. obuhvatilo više od pet hiljada sedamsto ispitanika u Australiji, pokazalo je da muškarci koji su vlasnici ljubimaca imaju znatno niži sistolički pritisak i nivo holesterola i triglicerida od pripadnika jačeg pola koji nemaju ljubimca. Istim istraživanjem utvrđeno je da su kod žena starijih od četrdeset godina koje imaju ljubimce niži pritisak i trigliceridi u poređenju sa onima bez ljubimaca. I stručnjaci koji rade sa decom pisali su o blagodatima suživota sa životinjama i ocenili su da oni pomažu u psihosocijalnom razvoju dece.

SA LJUBIMCEM NEMA USAMLJENOSTI
Pokazalo se da su kod starijih osoba koje žive s ljubimcima znatno manje potrebe za odlaskom kod lekara. Životinje nas podstiču na stalnu aktivnost u kući i izvan nje. Vlasnici pasa aktivniji su od ostalih, a samim tim su i vitalniji. Buduži da životinje imaju stalnu potrebu za pažnjom i igranjem time pomažu i nama da zadržimo razigrani duh.
Suživot s ljubimcima doprinosi smanjenju anksioznosti i depresivnosti, zbog čega utiče na brže ozdravljenje posle teških operacija. Nije reč ni o kakvom placebo efektu, nego o stvarnoj činjenici da su životinje najbolji pomagači pri izlečenju. One u kriznim situacijama ljudima pružaju emocionalnu podršku i svojim prisustvom omogućavaju im da se bolje uklape u društvo.

BLAGOTVORNI UTICAJ ŽIVOTINJA

* LJUBIMCI UBRZAVAJU OPORAVAK - Igranje sa životinjama pomaže vlasniku da se lakše oporavi i posle teških operacija.

* BRIGA O ŽIVOTINJI LEČI TUGU - Privikavanje na gubitak voljenog člana porodice manje je bolno za vlasnike ljubimaca, posebno decu. Ona utehu pronalaze u brizi o psu, mački ili ribici.

* SMANJUJU RIZIK OD ALERGIJE - Deca koja su u kontaku s ljubimcima prvih godina života ređe imaju probleme sa alergijama i astmom, dok se autistični mališani lakše uklapaju u društvo.

* VLASNICI PASA SU U DOBROJ KONDICIJI - Ljudi koji imaju kućne ljubimce lakše podnose stres i brinući o ljubimcu žive aktivnije.

* IGRANJE ZBLIŽAVA ČLANOVE PORODICE - Igranje s ljubimcem doprinosi boljim porodičnim odnosima, što je čak 70 posto ispitanika potvrdilo.

* SMANJUJU RIZIK OD SRČANOG UDARA - Život s ljubimcem smanjuje rizik od srčanog napada za tri posto, pokazala je studija. To konkretno znači trideset hiljada spasenih života godišnje.

* NIŽI PRITISAK I BEZ GLAVOBOLJE - Kućni ljubimci bolje deluju na krvni pritisak od lekova. Vlasnici ljubimaca znatno ređe se žale na glavobolju, lošu probavu i imaju manje problema s nesanicom.

* UTIČU NA DRUŠTVENE VEŠTINE - Pokazalo se da su kod vlasnika životinja društvene veštine bolje razvijene u poređenju sa ljudima koji žive bez ljubimca. Takođe bolje razumeju neverbalnu komunikaciju i emocionalno su stabilni.

LJUBIMCI I DECA
Istraživanja o odnosu između kućnog ljubimca i deteta nedvosmisleno govore o pozitivnom uticaju životinja na psihosocijalni razvoj mališana. Samopouzdanje dece koja odrastaju u porodicama koje imaju ljubimca je veće, jer budući da životinja traži bezuslovnu ljubav i zahteva stalnu pažnju i brigu, kod deteta se razvija osećaj odgovornosti. Ljubimci deci ulivaju osećaj poverenja i sigurnosti, smisao za nezavisnost i inicijativu, želju za istraživanjem okoline, strpljenje, samokontrolu i marljivost. Takođe je utvrđeno da deca s ljubimcima postižu bolji uspeh u školi i da beleže bolje ocene na testovima saosećajnosti, samopoštovanja i samospoznaje nego mališani bez ljubimaca.

Počelo je s konjima

Iako su istraživanja o lekovitom uticaju životinja na čoveka počela da se rade tek od osamdesetih godina prošlog veka, terapija uz pomoć životinja datira iz 18. veka, kad je terapijsko jahanje ili hipoterapija korišćeno za popravljanje držanja, održavanje ravnoteže, poboljšanje koordinacije i lečenje problema sa zglobovima. Uz te fizičke blagodeti, primećeno je da hipoterapija utiče i na to da se ljudi osećaju vrednijim i sposobnijim jer su pacijenti u sedlu bili oslobođeni "okova" invalidskih kolica i štapova. I danas se konji koriste kao dodatak psihoterapiji kako bi pomogli pacijentima da povećaju snagu svog ega, samopouzdanje i snalaženje u društvu.