Doktorka Marijana: Ja sam najozloglašenija osoba u Engleskoj! || Hello Magazin!

Čuvena i misteriozna doktorka Marijana Kovačević, koja je čudotvorno izlečila mnoge naše i svetske fudbalere, napokon je pristala na intervju i to za magazin Mozzart sport. Prenosimo najzanimljivije delove intervjua.
Odgovarajući na pitanje kako se uopšte našla u sporstkoj medicini, Marijana kaže da je na vreme prepoznala svoj dar, da je tražila svoj put i našla ga.
- U početku sam znala da ne želim da završim tako težak fakultet kao što je farmaceutski i da posle stojim u apoteci i prodajem kutijice s lekovima. Nisam sebe videla tim očima, htela sam nešto drugačije, nešto gde ću moći da budem kreativna, da stvaram.
Radila je u laboratriji, ali je shvatila da ni to nije posao za nju. Odrasla je uz majku, doktorku Dragicu Matejević, čije je eksperimente sa životinjama posmatrala odmalena, i oca Nenada, koji je bio inovator.

Sve ovo vreme javnost i novinare je izbegavala jer joj marketing nije bio potreban.
- Veoma brzo sam shvatila da svaka dobro urađena noga dovede još pet nogu.
Prvi je u njenu ordinaciju došao fudbaler Marko Pantelić.
- Naravno, nikad ga neću zaboraviti. Zbog njegove preporuke kasnije su me mnogi posetili, i zbog toga će uvek biti značajan za mene.
Marijana kaže da nema informaciju da u svetu neko može brže od nje da regeneriše povređeni mišić.
- Jedan sat mog tretmana zamenjuje sedam dana standardnog lečenja oštećenog mišića. To znači da fudbalera kome su predvideli pet nedelja lečenja, ja oporavljam za pet sati. Nema tu mnogo mudrosti, dobre stvari koje daju vrhunske rezultate u suštini su veoma jednostavne.
Marijana je dosta putovala, prvi klub u kome je radila bio je Metalurg iz Donjecka. Prošla je Tursku, Azerbejdžan, Bugarsku i Rumuniju. Onda su počeli da joj dolaze "na noge", u beogradsku ordinaciju. Englezi su došli poslednji, Lampard i čitava plejada asova. Ipak...
- Mislim da sam u Engleskoj najozloglašenija osoba, oni uopšte ne žele da prihvate da neko iz Srbije to radi. Tu mislim da tamošnje zdravstvene radnike. Upoznala sam dosta doktora koji su zajedno s igračima dolazili kod mene. Oni su uvek dobrodošli, objasnim im šta radim jer ne krijem ništa, a kad na kraju ustanove da se igrač izvanredno oseća, uslede komentari "ovo je nemoguće" i "teška magija"!

Na pitanje da li joj u čekaonici nekada sedi puno asova iz bogatih klubova, Marijana kaže da je to stalno tako.

- Nedavno sam prijatelju poslala sms: "Kod mene je trenutno takav tim koji Murinjo može samo da sanja u Realu": Bez šale, toliko dobrih igrača ovuda prođe da bez problema mogu svakog dana da sastavim jak tim. Moža sam i zato dobila nadimak "ženski Murinjo", a-ha-ha...

Marijana otkriva da primaljive ponuda za posao postoje, ne samo iz Liverpula, ali da je trenutno veoma zadovoljna ekipom ljudi s kojima radi u Beogradu.
Probleme koje je, navodno, imala sa papirologijom naziva smešnim, jer ako je država htela da je nađe, mogla je.
- Ako može da me pronađe Lampard, koji je prvi put došao u Beograd, sigurno može da me pronađe i ovdašnja vlast. Naravno, od vas novinara sam se sklanjala, mnogo sam vam lepo bežala, a-ha-ha... Da se razumemo, takva hajka ne bi prijala nikome. Našla sam se u čudu ne znajući šta se dešava.

Pisalo se o njoj svašta, ali najsmešniju stvar koju je o sebi pročitala je:
- Da sam rođena na livadi i da sam umešana u šverc konja iz Uzbekistana i Kazahstana. A konje sam videla samo na hipodromu i u vestern filmovima. Zato sam kupila skulpture konja da ih imam u ordinaciji, da se ne brukam kad neko dođe, a-ha-ha...
Da li su galantni ti milioneri kad uspe da ih preko noći vrati na teren.
- Nisam ja konobarica u kafani, pa da dobijem bakšiš!
Usledilo je pitanje o ceni tretmana.
- Svako pita za cenu. Samo ću vam reći da je istovetna cena za fudbalera iz Srbije i iz Premijer lige. Zvao se on Lampard ili neki Mile iz Debeljače, tretman isto košta. I svako mora da čeka na svoj red.
Taj isti Lampard došao je u Beograd s četom telohranitelja.
- Bitno je da se svi oni oduševe s našom prestonicom. Znate li da Beograd neki od njih zovu "evropska Kuba" ili "mala Moskva"? I mahom se ponovo vrate u Beograd. Iz tog razloga bi Turistička organizacija našeg glavnog grada trebalo da mi uruči neku plaketu, ha-ha... Ko zna ko je sve od njih prošao pored vas, Plaziniću, a vi ga niste registrovali.
Izvor: Puls