Andrija Milošević: Srbiji je potreban osmeh || Hello Magazin!

Muzički šou "Prvi glas Srbije" pobrao je simpatije dvomilionskog gledališta, a što bi rekao Andrija Milošević, sve je bilo - fenomenalno!
A ta fenomenalna reč, toliko puta ponovljena u ovom šouu podelila je publiku. I dok se neki smeju i s radošću iščekuju subotu da bi pored dobre muzike čuli još jednom fenomenalnog Andriju, drugi su mišljenja - dokle više.
A Andrija Milošević, glavom i bradom pita se - čemu tolika buka ni oko čega. To je samo jedna reč.
- Prošle godine sam često ponavljao "raduj se sa svojima", ove godine je "fenomenalno". I lepo što se ljudi "hvataju" na te fore. Primetio sam da se mnogima sviđa. Kada dođem u prodavnicu, kasirka uzvikuje - "fenomenalno", ili mi dobacuju na pumpi. I svi se slatko nasmejemo. Suštinski nije mi bila namera da izazovem toliku famu. Prija mi atmosfera u "Glasu" - muzički šou, zabava, šala, pesma, igra, lepi ljudi, sjajni vokali i odlične koreografije. Šou idealan za subotu uveče da ostanete kod kuće i uživate. I ne znam šta ima kome da se sviđa ili ne sviđa voditelj. Ja sam tu samo da usmeravam. Bitni su pevači.
Reagujete li na komentare publike putem društvenih mreža?
- Nisam zavisnik od interneta i ne bavim se tim trivijalnostima. Mi odradimo seriju, ona se prikazuje i na ulici slušam komentare, kada ti ljudi prilaze i razgovaraju. Što se tiče interneta, mali je to procenat u odnosu na veliki broj ljudi koji gledaju TV. Bitno je da ljudi zavole ono što radimo, a o kritikama ćemo drugi put. Za "Pevaj brate" smo apsolutno dobili publiku, koja jedva čeka nastavak, kao i za "Budvu na pjenu od mora". "Prvi glas Srbije" prati više od dva miliona ljudi.
Je li to znači da nije bitan kvalitet, već samo naći recept za sve?
- Nervira me kada mnogi nipodaštavaju široke narodne mase. Narod kao nema ukusa? Ili "veliki umetnici" nemaju dovoljnu širinu za toliko ljudi? Ne mora sve što je gledano da bude i kvalitetno, kao ni sve što nije gledano ne znači da je umetnost.
Kako objašnjavate to što vaše predstave "Pevaj brate" i "Tamo i nazad" pune pozorišta širom zemlje?
- Pohvalno je kada znaš da mnogi ljudi koji dolaze da gledaju našu nezavisnu produkciju nikada nisu bili u pozorištu. Da li će doći da vide Marinka Madžgalja ili Andriju Miloševića uživo pa im je to super, ili je komedija u pitanju ne znam. Ali, šta god da ih je privuklo sjajno je. Nisam ja to izmislio. Takozvanu of-scenu radili su mnogi glumci od Petra Kralja, Seke Sablić, Mime Karadžića... Te male forme su za nas glumce sjajne. A to ne može svako da radi, samo dobri komičari. Ovo je stend-ap komedija, jedan od najcenjenijih vidova glumačkog posla u Americi. Publici treba smeha, bilo gde da je. Da li je to najuređenije društvo ili najneuređenije. Smeh je terapija.
Koga vi cenite od kolega komičara?
- Marinko me uništava, ne mogu u oči da ga pogledam na sceni, odmah se zasmejem. Osima njega, mene i Dragana Jovanovića ne znam da li se iko više bavi na ovaj način komedijom. Da smisli nešto, rizikuje i ako ga publika prihvati, prihvati. Nemamo donacije, nismo na budžetima. I to je moj izbor. A prodate karte govore da su ljudi željni pozorišta, kao što su željni talentovanih mladih pevača u PGS, jer tu je nova pozitivna energija odnosno kulturni mladi ljudi koji sjajno pevaju. I zato ih treba podržati i gledati.
Uskoro će smeha biti i u novoj sezoni "Pevaj brate"?
- Ovo će biti još luđa sezona. Potpuno nekorektna komedija, u svakom smislu. Biće sulude muzike, Marijan Dević će iznedriti više hitova. Nasmejaće nas odlična ekipa novih gostujućih glumačkih zvezda. Emitovanje bi trebalo da počne u januaru. Kada se ljudi istroše od slavlja i požele da sede kod kuće i gledaju nas.
Pronašli ste se u komediji i uživate u improvizacijama?
- Humor je hrana. A improvizacije su moguće na sceni. Pozorište je jedino što me održava u životu.
Zbog koje ozbiljne uloge bi napustili sve ovo što radite sada, i posvetili se samo njoj?
- Zbog Ričarda Trećeg, to mi je san. Mislim da će mi to biti životna uloga, kada je budem igrao.
Muzika je svuda oko vas, pa kada ćete ostvariti san da snimite CD ili nešto slično?
- Imam ideju da sa Marinkom Madžgaljem nešto uradim, da napravimo ozbiljan muzički poduhvat i da krenemo na turneju. To je neka vrsta kabarea koji podrazumeva muzički angažman.
Ostvarujete uvek svoje ideje?
- Da, nažalost. Da ih ne ostvarujem imao bih više vremena za dosadu kojoj težim. Želim da mi bude dosadno. Ostvariću to sledeće godine. Organizam mi traži da se povučem. Mnogo radim i volim to, ali sam sada preterao.
Kakav je vaš vremeplov od Banja do Lunja?
- Prošlo je deset godina od uloge Banja u "M(j)ešovitom braku". Starim. Ne izgledam više kao nekad. Dobija čovek bore , neku patinu. Drugačiji si, iskusniji. Malo te život izrešeta, pa drugačije izgovaraš neke rečenice. Ali i dalje želim da se zabavljam, ozbiljni ljudi su mi dosadni. Svaki čovek koji je odgovoran prema sebi, svojoj familiji, poslu i bitnim stvarima već je dovoljno ozbiljan. Za sve druga stvari baš i ne mora. Volim da se smejem, neposredan sam i zato me ljudi i vole. Imam mnogo prijatelja, nemam probleme, mirno spavam.