Miloš Biković: U rukama Nikite Mihalkova svaki instrument svira || Hello Magazin!

Miloš Biković uskoro odlazi u Ukrajinu, gde će snimati film s čuvenim Nikitom Mihalkovom. Glumac saradnju s poznatim ruskim rediteljem smatra velikom šansom za napredak u karijeri. Ponosan je što je upravo on odabran na međunarodnm kastingu i što mu je poverena uloga podoficira u filmu čije se ime još ne zna. Ono što je poznato, jeste da je reč o istorijskoj melodrami po motivima romana Ivana Bunjina.
Kako je došlo do toga da dobiješ ulogu u filmu Nikite Mihalkova?
- To je Božje čudo. Mihalkova sam upoznao pre pet godina na Kustendorfu. Tada sam mu prišao da mu čestitam na odličnom filmu. Bukvalno sam počeo da mucam. Mislim da se on toga ne seća. Sledeći naš susret desio se pre dve godine na festivalu u Moskvi. Ne znam kako je došlo do toga da baš mene pozovu na kasting za njegov novi film. Strah me je da pitam da se i oni ne bi zapitali.
O kakvoj ulozi je reč?
- Glumim mladog oficira Bele garde koji se u Odesi, zajedno s celim pukom, predaje “crvenima”.Film se snima u unutrašnjosti Rusije, u Moskvi, na Ženevskom jezeru, Malti, a moj deo u Odesi.
Pošto dobro govoriš ruski, pretpostavljam da nisi imao posebne pripreme.
- Kad sam počeo da radim s profesorkom ruskog, shvatio sam da ga uopšte ne govorim. Mnogo radim na izgovoru.
Imaš li tremu zbog saradnje s Mihalkovim?
- Imam. Uloga je velika i ima mnogo teksta. Video sam da u rukama Nikite Mihalkova svaki instrument svira, tako da se ne plašim za rezultat, ali ne bih voleo da se namuči sa mnom. On je moj omiljeni reditelj, tako da i dalje nisam svestan šta se dešava.
Otvorila su ti se vrata internacionalne karijere. Koji su ti krajnji ciljevi?
- Ovo je predivna stvar i Božji blagoslov, ali biti deo velikih srpskih filmova je nezamenljiv osećaj. Pogotovo kad je reč o istorijskim filmovima. Upoznavati mlade ljude sa istorijom njihove zemlje isto je kao povezivati potomke i pretke.
Kad je premijera nemačkog filma “Great”, u kojem glumiš?
- Tokom novembra otići ću u Minhen na premijeru. Nadam se da ću uspeti da dovedem film u Srbiju. To je priča koja mora da se pogleda. To je naša istorija, i to slavna, a Nemci su se setili da je dokumentuju. Hvala Andreasu Henu.