Jasna Jovanović: Ne čujem zlurade komentare || Hello Magazin!

Da li jedan Francuz i jedan magarac zaista idu peške od Pariza do Vitlejema, zašto 82-godišnjeg deku zovu Vratolomija, kako izgleda život sedmogodišnje devojčice koja zna da neće dočekati osmi rođendan ako u naredna dva meseca ne bude operisana - samo su neka od pitanja na koja ste dobili odgovore ako pratite novi, treći ciklus emisije "Eksploziv" (radnim danima na Prvoj, u 18.25).
Tužne priče, ali i one koje vraćaju osmeh na lice, uz (ne)obične junake, očekuju vas i u nastavku sezone, najavljuje voditeljka Jasna Jovanović.
- Novi ciklus donosi mnogo priča - različitih ljudi, iz različitih uglova, sa različitom porukom - kaže Jasna i dodaje da joj je teško da izdvoji priču koja je dosad ostavila najjači utisak na nju:
- Ima bar 100 takvih.
Da li imate i dalje isti entuzijazam kao 2010, kada ste tek počeli da radite "Eksploziv"?
- Još i veći, jer sada više i bolje razumem koja je privilegija baviti se novinarstvom na ovakav način, na takvom mestu i među takvim ljudima.
Koja priča vas je najviše nasmejala, a koja rasplakala?
- Ne plačem, ali to ne znači da me ne pogađaju priče. Mnoge su teške, neke i više od toga. Rešavamo ih, nema razloga da plačemo. Radije biram one gde mogu da se nasmejem, a i takvih, na sreću, ima mnogo, i svakog dana.
Postoji li nešto što je zajedničko svim junacima emisije?
- Jedino što im je zajedničko je što su junaci "Eksploziva". Ne postoje dve iste priče, dva ista čoveka, dve identične sudbine.
Šta vam više prija, rad u studiju ili na terenu?
- U takvom sam položaju da podjednako radim oba posla i raduje me što nisam ili ovo ili ono, već što mogu i jedno i drugo.
Kako se, iz ove perspektive, sećate početaka na Košavi?
- Moram da priznam da je Košava lepa uspomena. Prvi posao. Postala sam novinar, onda i spiker vesti. Bilo je to dragoceno četvorogodišnje iskustvo. Nešto što se ne zaboravlja i nikada neće.
Šta vam je donela televizija - više udvarača, predrasuda, obaveza...?
- Nisam ništa od navedenog očekivala, pa mi ništa od toga posao nije ni doneo. Televizija mi je dala ono što volim, sreću da radim, mogućnost da upoznam mnogo ljudi, šansu da putujem, vidim, saznam i da neprestano učim.
Koje su češće predrasude: da ste i privatno ozbiljni kao na televiziji, da ste stariji nego što jeste ili da ste uobraženi?
- Da sam starija. Izgled koji nameće emisija je u potpunoj suprotnosti sa onim kako se ja nosim u privatnom životu, a i ozbiljnost.
Koji je najsimpatičniji komentar koji vam je uputio neki prolaznik na ulici, pijaci, u prodavnici...?
- Nije bilo ništa toliko neuobičajeno. Ne vrište ljudi kada me vide. Jednom prilikom me je jedna starija gospođa poljubila u ruku. To mi je bilo veoma simpatično, ali mi ništa nije rekla.
U kojim situacijama najčešće eksplodirate? Šta može najlakše da vas iznervira?
- Ništa me ne iznervira lako. Baš bi nešto moralo konstantno da se dešava i da bude namerno na moju štetu da bih odreagovala na to. Inače, ovako me stvarno ništa ne dotiče, a ponajmanje drugi čovek. Ne primećujem neprijatne poglede, ne čujem zlurade komentare, ne dozvoljavam da mi iko pokvari sreću. Dobrodošli su samo oni koji zdravo i pametno misle.
Najbrže vam vraća osmeh na lice...?
- Čovek koji me voli.
I dalje vam nije jasno...?
- Ha, ha. Jasni je sve jasno.
Šta vam nedostaje da biste mogli da kažete: Sada mi više ništa ne treba?
- Da li to čovek uopšte ikada može da kaže?! Uvek će mi nešto trebati. To valjda i jeste smisao života - da stvaraš i da stremiš ka nečemu. A onda da ponovo sebi postavljaš ciljeve.
Nakon eksplozivnih priča, Jasna bi mogla da se nađe i u ulozi profesorke.
- Volela bih, između ostalog, i da jednog dana drugima prenosim znanje. Nisam za privatne varijante, radionice i slično. Ako bih se time i bavila, bilo bi to u okviru neke ozbiljne institucije.