Snežana Savić: Opčinjena sam ulogom bake || Hello Magazin!

Za Snežanu Savić će zauvek ostati dilema da li se više ostvarila kao glumica ili kao pevačica? Da li je jedna oblast njenog umetničkog angažmana trpela zbog drugog.
- Školovana sam glumica, a pevanje mi se prosto dogodilo. U stvari i ne pokušavam da odvojim te dve profesije, obe su umetničke i naslonjene na kreativnost. Pokušavala sam da ne odbijam ni pevačke, ni glumačke izazove. Priznala bih da sam mnogo propustila u glumi, jer sam često pevala, putovala, baš mnogo radila kroz angažman na estradi. I prosto neke uloge koje su mi bile ponuđene nisam mogla da stignem da odigram. To mi je pomalo žao. Zato bih volela da se neka ravnoteža uspostavi i da sada, u godinama kada je manje estradnog posla, više radim kao glumica.
Ostvarili ste značajne uloge u TV serijama, koje su vam donele veliku popularnost. Žalite li za tim vremenom?
- Svakako da ima žala i za periodom kada su mi te serije donosile dodatnu popularnost. Ali ima žala i za mladošću. To je prirodno i normalno. Pokušavam da budem racionalna i shvatam to kao neminovnost. S druge strane, žao mi je što je sada manje novca i što nema mogućnosti da se, kad su u pitanju televizijske serije, radi kao što se nekada radilo. Živimo u vremenu kad je sve nekako instant i na brzinu i ne tako studiozno kao što se radilo ranije. Sa željom da što manje košta, rezultati su slabiji, i to se vidi.
Koja vam je uloga najdraža?
- Ljudi me uglavnom pamte kao Koštanu, ali mi smo tu zbog publike i važno nam je kako nas drugi vide i doživljavaju. Zbog toga bih se i ja opredelila za nju. To je moja prva velika uloga, koja je možda i “krivac” što posle nisam stizala da budem dovoljno prisutna na sceni. Koštana me je odvela ka pevanju, možda sam i brzopleto išla za popularnošću,ali sam išla i za novcem koji mi je bio potreban u danima kad ga nisam imala za rešavanje egzistencijalnih problema. Bila sam pragmatičnija, racionalnija, i krenula putem na kome se tada lakše zarađivalo.
A pesma?
- Sve su mi drage od onih prvih koje su poznate u narodu, preko divne balade “Topolska 18”, do “Tri poljupca hoću ja”.
Planirate li da snimite neku novu?
- Verovatno, ali samo ako mi se baš dopadne. Tu je sad i moja unuka Nina, koja ima 18 meseci i više volim da se igram s njom i budem uz nju, nego da idem do studija. Opčinjena sam ulogom bake, ne mogu ni da vam opišem koliko mi to znači biti sa mojom unkom, držati je u naručju, trčati za njom, i slušati kako me zove: “Sežo, Sežo, Sežana”.