Rada Đurić: Stisak ruke za lepši dan || Hello Magazin!

Zaštitno lice "Beogradske hronike", Rada Đurić, već dugo je novinar-reporter, ali ne slika se često za medije. Na ekranu je gledamo tri puta nedeljno, zbog čega sebe doživljava kao antibiotik, pa se nada da gledaoci ne misle: "Jao, ženo, skloni se". Trudi se da bude drugačija, ali ono što se sigurno čita kao poruka je to da u ovaj posao ulazi sa sto odsto snage. Ali, i pričom od 200 na sat.
Gledaoci je doživljavaju kao energičnu i nepopravljivo optimističnu ženu. Sa istinskim žarom razjašnjava probleme i dileme građana, pa na njenu adresu stiže mnogo pisama koja počinju rečima: "Ti si mi poslednja nada". Umesto da je to raduje, Rada je prestravljena. Kaže, oseća veliku odgovornost, a zna koliko malo moći u stvari ima. Kako je veoma pričljiva, dogodi joj se i poneka omaška, zbog čega je često "zarađivala" i titulu Mis lapsus našeg lista "TV novosti". Sa simpatičnom Radom porazgovarali smo "u prolazu", pre početka nove "Beogradske hronike".
Na šta prvo pomislite kada ujutru otvorite oči?
- Šta me sve čeka u toku dana. Odmah pravim raspored. Ustajem rano, jer se već godinama budim u isto vreme, između pola sedam i osam. Kad sam radila Jutarnji program ustajala sam i ranije.
Sa kojim mislima odlazite na spavanje?
- Obično saberem ono što sam uradila u toku dana i podvučem crtu. Zaspim mirnim snom kada sam ispunila planove. Ako nisam zadovoljna postignutim rezultatima, kažem: "Bez brige, sutra je novi dan". Uvek razmišljam o deci. Sin mi je tu, pored mene, tako da mi misli uvek lete ka kćerki Veri koja studira u Njujorku. Dobila je sportsku stipendiju, tako da u Americi igra odbojku.
Kako održavate kontakt sa kćerkom?
- Na sve moguće načine. Putem skajpa, telefona, društvenih mreža... Komuniciramo, naravno, samo kad ona ima vremena i kad hoće (smeh).
Šta može da vam ulepša dan?
- Uveseljavaju me sitnice. Moj dan je lepši ukoliko je protkan sitnim detaljima koji mi izmame osmeh. Nečiji stisak ruke, osmeh, prizor koji ne očekujem... Nekada to može da bude neka banalnost, pogled na cvet u prozoru iz gradskog saobraćajnog prevoza, kada je gužva i kad pada kiša.
Kada ste poslednji put dobili cveće?
- Dobijam često cveće. Imam sreću da imam prijatelje koji gaje te navike i bonton. Samo je pitanje povoda.
Koga ste poslednji put vi obradovali?
- Volela bih da budem bezobrazna, pa da kažem da svakog dana obradujem nekog. Verujem da bar jednom čoveku ulepšam dan.
Šta radite u slobodno vreme?
- Koristim ga da bih se družila sa prijateljima i decom. Doduše, ne znam da li je 15-godišnjaku to slobodno vreme ili obaveza (smeh). Istina je da mi posao i putovanje do njega oduzima mnogo vremena, kao i kućne obaveze, ali daleko od toga da ne stižem da se posvetim sebi. Trudim se da svakog dana nešto pročitam, čujem se sa Verom, iako ona sigurno razmišlja o drugim, pametnijim svarima nego da razgovara sa majkom. Volim da prošetam, pogotovo pored vode. U Lazarevcu postoji jezero Očaga, gde me sigurno možete videti jednom nedeljno - otkriva popularna voditeljka.