Zdravlje: Značaj mleka || Hello Magazin!

Mleko je jedna od najvažnijih životnih namirnica i ima veliki značaj u ishrani ljudi, naročito mališana starijih od godinu dana, kada prestanu se hrane majčinim mlekom. Ono je prva hrana sa kojom se novorođenče susreće, ali i hrana koju čovek čitavog života vrlo rado konzumira u raznim oblicima. U ishrani odojčeta, posle navršenih šest meseci, mleko više nije dovoljno kao isključivi izvor hranljivih materija, ali ostaje i dalje neophodna namirnica. Bogato je proteinima i mineralima, što ga čini nezamenljivim u periodu rasta i razvoja, kao i u kasnijim godinama u ishrani odraslih.
Mleko i mlečni proizvodi predstavljaju jednu od osnovnih grupa namirnica u ishrani, a procentualno energetsko učešće u dnevnom obroku ove grupe zavisi od uzrasta i vrste fizičke aktivnosti. Poslednjih godina je sve veći broj studija koje ukazuju na lekovita svojstva mleka i mlečnih proizvoda. Značaj mleka se posebno ističe u pospešivanju imunogenog odgovora, prevenciji osteoporoze, pospešivanju rasta i razvoja organizma, a fermentisani mlečni proizvodi sa probiotskim sojevima bakterija mlečne kiseline posebno su popularni zbog povoljnih zdravstvenih efekata.
Oako je opšte prihvaćeno mišljenje da je mleko naša tradicionalna namirnica, ali po njegovoj potrošnji smo daleko ispod evropskog proseka. Istraživanja govore da se u visoko razvijenim zemljama Evrope po glavi stanovnika troši sto pedest litara godišnje, dok kod nas svega sedamdeset.
Obično mleko se daje detetu nakon navršene godine života. Ukoliko je beba sklona alergiji, najbolje joj dati mešavinu adaptiranog i običnog mleka. U početku, na trećinu običnog mleka dodaju se dve trećine adaptiranog, pa ako nema znakova alergije, postepeno se smanjuje količina adaptiranog mleka i povećava obično. Pored mleka, za organizam su korisni i jogurt, kiselo mleko i voćni jogurt, jer su bogati belančevinama i kalcijumom, materijama koje su veoma važne za razvoj koštano-mišićnog sistema deteta.
Na tržištu se mogu naći različite vrste mleka:
* Obrano mleko ima nizak sadržaj mlečne masti,izuzetno je značajno za sportiste, nakon sportske aktivnosti. Pomaže rehidraciji organizma, a nizak sadržaj masti neće mnogo opteretiti telo. Manje je kalorično od delimično obranog, a naročito od punomasnog, pa ga mogu koristiti i osobe koje se trude da održe svoju liniju. Znatno lakše se vari od ostalih vrsta mleka. Ovo mleko u odnosu na punomasno siromašnije je i biološki manje vredno, ali veoma značajno za oporavak mišića nakon aktivnosti i rehidraciju organizma.
* Punomasno mleko je najmasnije, prilično je kalorično i pogodno kao nadoknada velikih količina energije, izgubljenih tokom intenzivnih fizičkih napora. Preporučuje se da deca koriste ovo mleko, kako bi se obezbedili svi neophodni sastojci, potrebni za rast i razvoj.
* Vitaminizirano mleko je obogaćeno vitaminima
* Čokoladno spada u specijalne vrste mleka i ono je posebno privlačno potrošačima kao hrana i neka vrsta slatkiša.
* Sojino mleko pogodno je kao zamena za kravlje, ali ga deca do godinu dana ne bit trebalo da konzumiraju
* Pirinčano mleko je posebno pogodno za osobe sa visokim nivoom holesterola u krvi.
* Ovseno mleko je odlično za osobe kojima ne prija sojino mleko.
* Kiselo mleko i jogurt veoma su osvežavajući i dlični su za stomak, posebno prilikom dijete pri crevnim poremećajima koji su praćeni pojačanim dejstvom proteolitičkih truležnih bakterija, kao i kod svih bolesti koje su praćene povišenom telesnom temperaturom i smanjenom apsorpcijom moći creva. Poseban značaj ima dijetetska vrednost ovih namirnica u sprečavanju bolesti oštećenja kardiovaskularnog sistema.
OPREZNO KONZUMIRATI MLEKO
Mleko treba oprezno konzumirati, ali ne postoji pravilo i formula koje se treba držati. Najvažnije je da svako oslušne svoj organizam. Za neke osobe mleko je teže svarljivo, za neke ne. Neke osobe ne mogu da vare mlečni šećer laktozu, jer im nedostaje enzim laktaza, pa moraju konzumirati mleko bez laktoze, takozvano "lactose free milk". Poslednjih godina primećena je tendencija da potrošači kupuju to mleko iz pomodarstva ili zato što misle da je kvalitetnije. Laktoza je prirodni sastojak mleka i ne treba je izbegavati, osim ukoliko postoji poremećaj poznat kao intolerancija na laktozu.
Ukoliko preteramo sa unošenjem mleka, može doći do velikih problema sa varenjem, tako da je najbolje da sami odredimo dinamiku konzumiranja mleka, po sistemu - kada i koliko nam prija. Mleko je neophodna hrana za mališane, ali odrasli ne mogu zameniti mlekom ostatak ishrane. Nakon postizanja određene konzistencije u kostima i nakon dostignutog određenog stepena razvoja tela, sve više je važno da ishrana bude raznovrsnija. Rečju, mleko je osnovna hrana svih beba i male dece, ali ne i odraslih.
Mlečni šećer ne prija svima
Nakon obroka osetili ste grčeve, nadutost, mučninu, a zatim bolove nakon čega je usledila i dijareja. Ako je obrok sadržao mleko ili neki od mlečnih proizvoda, možda patite od intolerancije na laktozu – mlečni šećer. Srećom, to nije bolest ni ozbiljan poremećaj - da nestanu simptomi dovoljno će biti da prestanete da konzumirate mlečne proizvode ili da počnete da uzimate one koji ne sadrže laktozu a kojih ima sve više na tržištu.
Intolerancija na laktozu nastaje kada u tankom crevu digestivnog trakta ne postoji enzim laktaza ili ćelije digestivnog trakta ne proizvode dovoljne količine ovog enzima koji inače razgrađuje šećer iz mleka na prostije ugljene hidrate. Iako ne predstavlja veliku opasnost, ova pojava može znatno da smanji kvalitet života, jer intolerancija na laktozu zahteva brižljivu brigu o ishrani. Na prvi pogled, čini se kao da ćete problem lako rešiti - ako prestanete da konzumirate mleko i mlečne proizvode. Međutim, te namirnice predstavljaju glavni izvor kalcijuma i njihovo neuzimanje bi značajno povećalo rizik od preloma, osteoporoze i hipertenzije i smanjilo unos esencijalnih nutrijenata kao što su protein i vitamin B2. Ako ste rešili da ne konzumirate laktozu, znajte da mlečnog šećera, osim u mleku, ima i u fermentisanim mlečnim napicima, ali u manjoj količini. Laktoza se nalazi i u tabletnim zaslađivačima, 20 odsto lekova i suplemenata, čokoladi i nekim mesnim prerađevinama. Najmanje je ima u polutvrdim i tvrdim sirevima.
Mleko, koje većina nas voli da pije, i treba da pije tokom celog života, nažalost sadrži najviše laktoze. Srećom, tehnologija je toliko napredovala da danas ima sve više proizvoda bez laktoze koji i na našem tržištu mogu da se kupe. Tako da se ne morate odricati ovog izuzetno korisnog napitka.
Prema procenama Evropske uprave za bezbednost hrane (EFSA), broj intolerantih na laktozu u svetu dostiže čak 70%, međutim mali je procenat onih koji ne smeju uneti ni najmanju količinu laktoze. Pre preduzimanja mera za kontrolu intolerancije na laktozu valja prvo posetiti lekara koji će dijagnozu i potvrditi. Intolerancija na laktozu se utvrđuje pomoću testova koji se rade odmah posle mlečnog obroka, a koji mere količinu vodonika u izdahu ili nivo glukoze u krvi, a kod beba i male dece se meri pH stolice. Kod nas se testiranje radi na Institutu za majku i dete. Najnovija i najpouzdanija tehnika je PCR test (određivanje genotipa) jer je gen za laktazu identifikovan, ali on nije rutinski prisutan u kliničkoj praksi.