Zdravlje: Dobrovoljno davanje krvi || Hello Magazin!

Svest o tome koliko je značajno dobrovoljno davanje krvi još nije na dovoljno visokom nivou, zbog čega je potrebna permanentna edukacija stanovništva od najranijeg detinjstva. Važno je znati da svakome od nas u nekom momentu može biti potrebna krv, te bi to trebalo da bude osnovna misao pri opredeljivanju za taj humani čin. Ukoliko svi budemo tako razmišljali, nijednog trenutka neće doći do alarmantnih situacija kada se upućuju apeli za određenom krvnom grupom. Leto je vreme kada je povećana potreba za životnom tečnošću zbog veće frekvencije ljudi u saobraćaju, a time i učestalijih nezgoda.
Promociju dobrovoljnog davanja krvi i organizovanje akcija prikupljanja krvi u Srbiji obavljaju „Crveni krst Srbije“ i „Služba za transfuziju krvi Srbije“.
Medicinski, a naročito transfuziološki gledano nema razlike u vrednosti bilo koje krvne grupe. Za svakog pacijenta kome je krv neophodna najbolje je da primi samo krv njegove krvne grupe jer će mu isključivoidentična krvna grupa spasti život, poštoće je organizam bolesnog prepoznati kao svoju.
Krv mogu dati sve zdrave osobe muškog i ženskog pola između 18 i 65 godina ukoliko zadovoljavaju medicinske kriterijume posle laboratorijskog i lekarskog pregleda. Krv ne mogu dati lica za koja lekar utvrdi da boluju od akutnih ili izvesnog broja hroničnih oboljenja, kao i osobe čija krv može da ugrozi zdravlje primaoca.
Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine. Organizam osobe od 70 kg sadrži otprilike 5 do 5,5 litara krvi, a može da se da trinaesti deo od ukupne količine, to jest do 450 ml krvi. "Tečni" deo krvi nadoknadi se iz rezervi za tridesetak minuta, a ćelijski elementi za trideset do šezdeset dana. Dnevno se stvori 50 ml nove krvi i isto toliko razgradi. Stvaranje krvi u kostnoj srži može da se poveća šest puta (6 x 50 ml = 300 ml dnevno), što znači da data količina krvi teoretski može da se obnovi za dan i po. Najsporije se nadoknađuje gvožđe koje ulazi u sastav svakog crvenog krvnog zrnca. Zato je razmak između dva davanja tri do četiri meseca.
Davanje krvi nije bolno. Krv se daje iz vene u pregibu lakta gde je ubod igle najmanje bolan. U odnosu na ukupan značaj i čin davanja bol je zanemarljiv i trenutan. Osoba može biti više puta davalac. Višestruko davanje krvi nije štetno, ne utiče napovećanje ili gubljenje težine, ne smanjuje i povećava radnu sposobnost.
Nije teško biti human, samo je potrebno malo vremena i volje. Ukoliko još niste dali krv, dobro razmislite, odvažite se i dajte krv. Shvatićete koliko je dobar osećaj da ste nekome pomogli
KRV ČEKA PACIJENTA, A NE PACIJENT KRV
*Davalac krvi može biti svaka zdrava osoba između18 i 65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno hemoglobina utvrdi da davanje neće ugroziti njeno zdravlje niti osobe koja će tu krv primiti.
* Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna, kao ni poseban režim posle.
* U svakoj jedinici krvi, a to znači krvi svakog davaoca, obavezno se kontrolišu: pripadnost krvnoj grupi, prisustvo vanrednih (iregularnih) antitela, izazivači bolesti koje se mogu preneti krvlju kao što su izazivači žutice, side i sifilisa.
* Sav pribor koji se koristi za prikupljanje krvi je sterilan i koristi se samo jednom iposle upotrebe baca.
* Svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za normalno funkcionisanje, rad, učenje i ostale aktivnosti, te se davanjem krvi neće ugroziti zdravlje ili umanjiti sposobnost.
* Davanje krvi je dobrovoljno, anonimno i besplatno.
* Krv se možet dati u „Institutu za transfuziju krvi Srbije“gde se organizovano prikuplja čitave godine.
* Nekoliko godina zaredom u letnjim mesecima volonteri „Crvenog krsta“ iz Beograda dežuraju po nekoliko sati uz transfuziološki autobus na Trgu Republike uz lekarsku ekipu.