Andrej Maričić: Novi izazov i avantura || Hello Magazin!

Izazov je, kaže, jedino što ga u životu pokreće, pa kada nešto treba da radi po inerciji, radije i ne radi.
Zato je Andreju Maričiću ponuda da vodi Pinkovu "Akademiju debelih" prilično "izazvala", jer je shvatio da treba da pomogne ljudima koji imaju problem i koji su ga, pritom, javno izneli.
- Ovog puta drugi preživljavaju, a ja im pomažem - kaže pobednik prvog "VIP Survivora".
- Iz iskustva znam da nije lako odricati se hrane, ali znam i da je motiv ovih učesnika - da smršaju - velik i vredan.
Andrej nas uverava da "Akademija debelih" nije običan rijaliti, ili bar nije ono što su gledaoci navikli da dobijaju od ove forme:
- Ovo je pre svega edukativna priča, koja promoviše zdrav život. Gledajući "Akademiju", upijajući savete stručnjaka koji su angažovani, možete da naučite mnogo o važnosti pravilne ishrane i svakodnevnog vežbanja.
Voditelj će, kaže, sve vreme glasno bodriti takmičare. Taj "dil" sklopio je s koleginicom Marinom Kotevski, s kojom, dodaje, odlično sarađuje.
- Marina je tako odgovorna i profesionalna. Pun pogodak za "Akademiju". Dosad nismo imali nijednu nesuglasicu, osim što je redovno kritikujem pred uključenje, kada u šminkernici "ostavi" nekoliko sati. Ah, žene...
Andrej kroz osmeh kaže da on kroz šminkernicu samo protrči, ali da je zato vrlo aktivan u teretani. Nikada nije imao problem s prekomernom težinom, što objašnjava upravo redovnim treninzima. Ne pamti period mirovanja, kada je telo "oslobađao aktivnosti", jer mu prija baš suprotno, da je u formi.
Svakodnevne obaveze oko emisije trenutno mu ne ostavljaju mnogo prostora za druge sadržaje, pa se unapred oprostio i od letovanja. Ipak, nada se da će uspeti da ugrabi dva-tri dana za kampovanje:
- Beg u šumu za mene je pravi odmor, jer obožavam prirodu. Daleko od civilizacije, to je pravi praznik za mozak i dušu.
Tako je razmišljao i u trenutku kad se prijavljivao za "Survajver", pa boravak na Filipinima ocenjuje kao veliko zadovoljstvo i uspeh. A na pitanje da li bi se upustio u sličnu avanturu, odgovara pitanjem:
- Kad krećemo? Bez razmišljanja sam bio spreman da se vratim na Filipine već onog dana kada smo se, posle mesec i po, ”iskrcali” u Beograd. Volim avanture i divljine... Taj neobjašnjivi adrenalin, osećaj nepoznatog, život u nepoznatom, neistraženom... Da, to je prava stvar.