Zdravlje: Organska hrana za i protiv || Hello Magazin!

Većina nas je slabo edukovano kada je reč o hrani koju kupujemo i unosimo u organizam. Nije tajna da mnogi uzgajivači hrane, kako biljne tako i mesnih proizvoda, u cilju postizanja što većih prinosa, upotrebljavaju veliki broj pesticida koji su opasni po zdravlje. Zato ne čudi da savršeno veliki, jednaki i sjajni plodovi voća i povrća prosto mame svojim izgledom, a da nismo svesni da, na primer, jabuka čak i nakon pranja, u sebi može imati i više od tridesetrazličitih pesticida. Pored toga, u današnjim proizvodima mogu se naći razna hormonska sredstva i antibiotici koji su takođe veoma štetni po zdravlje. Ne treba naglašavati da je unoseći otrov u organizam normalno očekitvati razne reakcije u telu.
Sve te činjenice su dovoljan razlog da moramo biti informisani o prednostima organske hrane.
Organska hrana proizvodi se na ekološki cistom i zdravom zemljištu, u čistom okruženju, bez upotrebe hemijskih sredstava. U organskoj proizvodnji koriste se isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, dok se životinje isključivo hrane prirodnom, ekološkom hranom. Organski proizvodi prolaze kroz minimalni proces prerade i ne dodaju im se konzervansi i emulgatori kako bi im se produžio rok trajanja. Ne tako davno bilo je besmisleno uopšte i pričati o tome, jer druge hrane nije ni bilo. Organski proizvedena hrana sadrži i do 50% vise hranljivih materija, vitamina i minerala. Osim ukusa i mirisa bitno se razlikuje od veštački proizvedene.
Zato ko brine o svom zdravlju i zdravlju svoje porodice opredeliće se za organsku hranu, a na masovno proizvedeno i nezdravo voće, povrće i meso bez pravog ukusa. Naravno, problem je dostupnost takvih namirnica kao i cena organske hrane koja je znatno viša.
Ljudi koji se odluče da pređu na organsku ishranu najčešće to rade jer misle da hrana koja je proizvedena organski ima bolji ukus, i/ili veruju da je bezbednija, hranljivija, da se sa životinjama postupa humanije ili da manje šteti okolini. Međutim, neka od ovih shvatanja su pogrešna i zapravo nisu tačna.Bez obzira na to, prodaja organske hrane raste iz godine u godinu. Veruje se da je taj porast prodaje rezultat povećanja svesti potrošača o upotrebi pesticida, kao i o tome kako se hrana proizvodi i koliki je put prevalila dok nije stigla do potrošača.
Uslovi za otpočinjanje proizvodnje organske hrane su izuzetno strogi, a da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, a dozvoljena je jedino upotreba stajskog đubriva. Zemljišta i farme moraju da budu izolovane i daleko od otpadnih voda ili polena genetski modifikovanih useva. Važno je i da voda za navodnjavanje i vazduh budu kvalitetni. Poznavajući sve te činjenice, postavlja se pitanje koliko u našem društvu ima proizvođača spremnih na takav korak, u smislu dugoročnog ulaganja. A, s druge strane, u periodu konverzije, hrana uzgajana metodama organske proizvodnje ne može dobiti oznaku "organski proizvod". Ukoliko namirnica ili proizvod nemaju ovu oznaku, već samo prefikse „bio“, „eko“ ili „organsko“, oni nisu organski.
SUPROTSTAVLJENI REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Sve je više ispitivanja namirnica proizvedenih na konvencionalan način i organskih i njihovo poređenje. Rezultati su pokazivali da trenutno ne postoji nijedan dokaz da bi organsku hranu trebalo uzimati pre nego konvencionalne namirnicpošto su razlike u hranjivosti toliko male da ne utiču na zdravlje čoveka, s tim što u tom istraživanju nije ispitan uticaj pesticida.
Istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji zaprepastili su zdravstveno osvešćene Britance koji troše enormne sume na "zdravu" hranu, jer rezultati kažu da organski i uobičajeno proizvedena hrana imaju podjednaku hranjivu vrednost, količinu C vitamina, kalcijuma, gvožđa i masnoća. S druge strane, dokazano je i da "uobičajeno" voće i povrće ima više nitrogena, dok je u tim istim organskim namirnicama pronađeno više fosfora. Slično je potvrđeno i pri poređenju mesa, jaja i mlečnih proizvoda. A što je još zanimljivije, takvo mišljenje nije usamljeno, jer se kaže da su razlike između ove dve vrste hrane i njihov uticaj na zdraljve zanemarljive.
Danski naučnici su uzgajali povrće na tradicionalan i organski način i došli su do zanimljivog zaključka da organski uzgajano povrće uopšte nije zdravije ni hranljivije od onog koje je proizvedeno klasičnim agronomskim metodama. Ističe se da, organska hrana nije nužno zdravija niti ukusnija, uprkos tome što je za 30% skuplja u odnosu na regularnu, jer su razlike minimalne.
Nasuprot navedenom, do sasvim drugačijeg rezultata došlo je istraživanje koje je finansirala Evropska unija. Israživači su, između ostalog, ekperimentima na poljima i pregledom životinja upoređivali organske i konvencionalne namirnice. Došli su do zaključka, da „neko ko se organski hrani može biti siguran da unosi 20 odsto više vitamina, antioksidanata i sekundarnih biljnih sastojaka.
Ovi „preventivni pomoćnici“ za kardio vaskularni sistem su nađeni u velikim koncentracijama u povrću kao što je kelj, salata, krompir i paradajz. Osim toga, organska hrana sadrži više nezasićenih masnih ćelija, kao što je omega 3, a u poređenju sa konvencionalnim namirnicama sadrži bitno manje pesticida, teških metala i otrova.Dok nutricionisti tvrde da organska hrana ima istu nutritivnu vrednost kao i ona koju svakodnevno kupujemo, stručnjaci objašnjavaju da je zdravija. Oni kažu da organska hrana ne sadrži aditive, dok se u neorgansku dodaju veštački zaslađivači, boje i arome, da organska hrana sadrži oko 63 odsto kalijuma, 73 odsto gvožđa i čak 125 odsto kalcijuma više nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom, da ima znatno više vitamina i minerala.
Zašto da kupujete organsku hranu
- Organska hrana je bolja za okolinu; na farmama koje proizvode ovakvu hranu možete naći mnogo različitih vrsta biljaka, kao i životinja.
- Proizvodi od organske hrane ne sadrže trans masnoće, za razliku od proizvoda proizvedenih od neorganske hrane. Trans masnoće se vezuju za razna srčana oboljenja – tako da je odluka da pređete na organsku hranu dobra za vaše srce.
- Ako ste zabrinuti kako se postupa sa živoinjama, onda je izbor organske hrane dobra ideja. Organsko stočarstvo i živinarstvo podrazumeva da se životinje hrane prirodnom hranom i da se slobodno kreću po farmi, a nisu zatvorene u minijaturne boksove.
- Genetski modifikovani usevi nisu dozvoljeni prema organskim standardima.
- U organskoj hrani je nivo pesticida mnogo manji, jer je u proizvodnji dozvoljen samo veoma mali broj hemikalija. Međutim, ovde je važno naglasiti da se hrana sa niskim sadržajem pesticida može dobiti i standarnim, neorganskim načinom proizvodnje.
Zašto da ne kupujete organsku hranu
* Organska hrana se kvari mnogo brže, jer ne sadrži veštačke prezervative i nije ozračena.
* Organska hrana je skuplja od neorganske.
* Mnogi misle da u proizvodnji organske hrane nije dozvoljena nikakva hemija. Suprotno opštem shvatanju, ograničen broj hemikalija je dozvoljen i u proizvodnji organske hrane.
* Razna istraživanja sprovedena u Engleskoj, Francuskoj i Švedskoj pokazala su da organska hrana nije ništa zdravija i hranljivija od neorganske.
NATPIS "BIO, EKO, ORGANIK" NE ZNAČI DA JE REČ O ORGANSKOJ HRANI
Kupac treba da zna i da prepozna organski proizvod. Danas se termini poput eko, bio, organik koriste i za proizvode koji nisu proizvedeni metodama organske proizvodnje. Domaći sertifikovani organski proizvodi moraju da budu obeleženi oznakom „Organski proizvod”, kodom ovlašćene organizacije i prepoznatljivim nacionalnim znakom. Osim toga, potrošači bi valjalo da obrate pažnju kako im neko ne bi poluproizvod prodao kao organski. Jer, kako nalažu propisi, kulture koje se uzgajaju na zemljištu koje još nije očišćeno od hemikalija moraju da imaju oznaku koju verovatno još niko nije video.