Zdravlje: Ujed krpelja || Hello Magazin!

Sa dolaskom proleća bude se i krpelji, što može da predstavlja potencijalnu opasnost svima koji često odlaze u prirodu. Posle blage zime ove sitne životinjice i te kako su se namnožile i bez obzira na to što se na prvi pogled čine bezopasnim, one i čoveku i životinjama mogu da donesu brojne zdravstvene probleme. Aktivnost krpelja uglavnom traje od proleća do jeseni. Oni se hrane krvlju gmizavaca, ptica i sisara. Krpelji ceo život provode kao paraziti na "domaćinu" čijom se krvlju hrane, i na taj način prenose razne mikroorganizme.
Krpelji su zglavkari iz reda grinja. Glava, grudni i zadnji deo čine celinu. Za razvoj i razmnožavanje potreban im je obrok krvi, zbog čega povremeno žive kao na toplokrvnim životinjama (pticama i sisavcima), kojima sišu krv. Krpelji su rasprostranjeni široko u prirodi, a najčešće ih nalazimo u prizemnom sloju rubnih područja šuma, sloju grmlja i niskog rastinja, po visokotravnatim staništima. Prilikom uboda preko sline mogu da prenesu različite zarazne bolesti, a najpoznatija je Lajmska bolest.
Postoji više od deset hiljada vrsta krpelja, čak oko dvadeset vrsta ih živi na našim prostorima. Najopasniji je onaj koji u narodu zovu pseći ili šumski krpelj. Ova "bubica" koja podseća na malog pauka ne ujeda, već ubada rilicom koja se, kada se zavuče pod kožu, širi. Veličina krpelja razlikuje se u zavisnosti od razvojnog oblika: kao larva meri oko jedan milimetar, dok je odrasla ženka veličine četiri do pet milimetara. Nasisana krvi velika je kao zrno graška. Živi oko godinu dana, ali može dostići starost i od pet godina.Krpelj ima mali radijus kretanja, a udaljenost koju može preći zavisi od razvojnog oblika. Odrasli se može prošetati nekoliko metara u širinu u potrazi za hranom. Krpelj svoju žrtvu ne traži aktivno kao, na primer, komarac. On se popne na vrh trave ili grančice grmlja i tu nepomično čeka da se približi žrtva. Kada životinja ili čovek dotaknu krpelja, on se svojim nožicama zakači i pređe na njih, pa traži povoljno mesto na telu gde se mogu svojim oštrim rilcem ubosti u kožu i sisati krv.
Za aktivnost krpelja vrlo su važni temperatura i vlažnost, zbog čega imaju svoju sezonsku aktivnost - najbrojniji i najaktivniji su u proleće i početkom leta. Mogu se susresti i u jesen, ali znatno ređe. Krpelji se zaraze prilikom hranjenja na šumskim životinjama, a zarazu mogu svojim ubodom da prenesu i na čoveka ako se on nađe u njihovoj prirodnoj okolini. Uzročnici bolesti prenose se sa zaraženog krpelja i na nove generacije, pa su zato krpelji, osim što su prenosioci i rezervoari uzročnika.Najaktivniji su u proleće i rano leto, u najjačem letu se povlače i praktično ih nema, pa se u jesen u manjem broju opet pojavljuju. U hladno godišnje doba krpelji se ne susreću, osim ako je zima topla i bez snega.
Važno je znati da krpelj pošto dospe u organizam domaćina oko šest sati traži pogodno mesto za hranjenje, dva sata buši kožu, a potrebno je najmanje deset da siše krv da bi se osoba zarazila. Ovaj prikaz nam govori da vremena za delovanje ima dovoljno, ali mora da se vodi računa o tome da se krpelj pravilno izvadi. Telo krpelja se prilikom nestručnog vađenja kida, pa najčešće u organizmu ostaje glava s prednjim parom nogu. Međutim, lekari kažu da glava i nije toliki problem, pa mnogi savetuju da se ona ostavi jer će je organizam sam izbaciti gnojem.
Da ne bi došlo do uboda krpelja, važno je preventivno delovati, te voditi računa da se deca ne igraju po terenu koji je prekriven visokom travom, vlažnim predelima prekrivenim lišćem. Pri odlasku u prirodu potrebno je nositi svetlu odeću kako bi se lakše uočilo prisustvo krpelja. Trebalo bi nositi duge rukave sa bluzom uvučenom u pantalone, a nogavice uvući u čarape. Posle svakog boravka u prirodi pregledajte telo i odeću.
ZNACI I SIMPTOMI LAJMSKE BOLESTI
Samo zaražen krpelj prenosi Lajmsku bolest. Znaci i simptomi bolesti su različiti: crvenilo na mestu uboda, koje može biti različitog oblika i veličine, može se širiti i pojavljivati na različitim mestima. To mesto ne svrbi i ne boli, javljaju se malaksalost, zamor, bolovi u zglobovima, naročito u zglobovima kolena i povišena temperatura. Mogu se javiti ukočenost vrata, poremećaji srčanog rada, a u kasnijem periodu zahvata sve strukture mozga, slabljenje vida, javljaju se hronični bolovi u grlu, uvećavaju se limfne žlezde i javlja se bol u donjoj vilici. Od stomačnih tegoba simptomi ove bolesti su povraćanje i proliv. Mogu se javiti još i gubitak apetita, zamor, bol u grudima, promena raspoloženja, kod dece gubitak interesovanje za igru.
Mogu se javiti oslabljen sluh i bol u ušima, depresija ili anksioznost, gubitak koncentracije, problemi sa bubrezima, koji se manifestuju otežanim mokrenjem ili mokrenjem u krevet. Lečenje bi trebalo sprovesti što pre. Lekar će na osnovu podatka da je postojao ubod krpelja, kao i znakova i simptoma proceniti da li je reč o Lajmskoj bolesti, jer trenutno ne postoje testovi koji sa sigurnošću isključuju Lajmsku bolest. Lečenje, koje bi trebalošto pre započeti, sprovodi se antibioticima i trajedve do tri nedelje.
Nikakav lek ne bi trebalouzimati samoinicijativno i svakako je potrebno javiti se odmah lekaru.
POSTUPAK VAĐENJA KRPELJA
Uklanjanje krpelja je najvažnija preventivna mera ako se krpelj već učvrstio u koži. Važno je krpelja ukloniti što pre - rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Dobro je znati da pošto dospe na domaćina, otprilikešest sati traži mesto za hranjenje, neko vreme buši kroz kožu, pa je potrebno da najmanje deset sati siše da bi ta osoba bila zaražena. To ukazuje da ima vremena za delovanje, pre nego krpelj prenese zarazu. Krpelja je lakše odstraniti prvih nekoliko sati posle uboda. Trebalo bi ga izvaditi celog, zajedno sa rilcem kojim se drži u koži, što nije uvek lako, jer rilce ima po sebi više nizova sitnih zubića usmerenih u suprotnom pravcu od uboda.
* Na krpelja, niti na okolnu kožu nemojte nanositi nikakva sredstva,premazivati uljem, petrolejom, lakom za nokte, benzinom i sličnim uzrokuje grčenje krpelja, te pojačano izlučivanje sline, što može dovesti do ubacivanja veće količine virusa i bakterija u organizam čoveka, ako je krpelj inficiran
* Uhvatite krpelja pincetom dezinfikovane alkoholom ili opaljene plamenom, neposredno uz kožu.
* Budite smireni i ne žurite.
* Laganim povlačenjem u više smerova polako izvucite krpelja iz kože.
* Ne povlačite naglo, ne stiskajte i ne gnječite krpelja.
* Posle odstranjivanja krpelja, mesto uboda i ruke dobro operite vodom i sapunom i dezinfikujte.
* Ukoliko u koži zaostane rilce, koje se prepoznaje kao sitna tamna tačkica, trebalo bi je odstraniti sterilnom iglom, ukoliko to ne uspe, nije potrebna hirurška intervencija.
* Deca ne smeju sama da pokušavaju da izvade krpelja.