Predrag - Cune Gojković: Živim u nadi da još trajem || Hello Magazin!

Legenda narodne muzike Predrag Cune Gojković ove godine obeležava nekoliko „zlatnih“ jubileja. Pre nekoliko dana uručena mu je plaketa povodom pola veka od objavljivanja prve zlatne ploče PGP RTS za pesmu „Kafu mi draga ispeci“, koja je bila prekretnica u Cunetovoj karijeri, ali i u narodnoj mizici. Legendarni pevač će 6. novembra proslaviti 80. rođendan i 50 godina braka. Međutim, Cune ističe da ove godine neće održati solistički koncert, jer sa scene želi da ode tiho i bez pompe, baš kao što je i gradio karijeru dugu više od šest decenija.
- Imam utisak da su oproštajni koncerti „in memoriam“ za života, i mislim da je bolje da se povučete tiho i lagano -počinje priču za „Novosti“ Predrag Cune Gojković. - Sigurno neću održati koncert, jer bi to imalo kontraefekat po moju psihu i zdravlje. To ne bi bilo zadovoljstvo, već bi se pretvorilo u tugu i žalost. Ovako, živim u nadi da još trajem.
Na pitanje da li mu nedostaju scena i publika, Cune odgovara:
- Imam želju da pevam i još mogu, ali da li je to nivo na koji je publika navikla i uzdigla Cuneta? Zašto bih joj pokvario taj utisak nekom greškom. Umor je stigao i glasne žice i telo. Povremeno nastupam. To su tihi koncerti... A nekad sam znao da pevam od osam uveče do šest sati ujutru. Ovako, sa kolegama izađem na scenu i otpevam nekoliko pesama u toku večeri. Usreći me, jer sam još tu.
Cune priča o osećaju kad danas izađe na binu i zapeva:
- Izuzetno lep, mada sam mislio da ću to teško podneti, ali nisam. Bio jednom jedan Cune, pevao i to se završilo, kao što ste svojevremeno bili zaljubljeni u neki model automobila koji je vremenom korodirao.
Istog dana proslaviće 80. rođendan i zlatnu svadbu:
- Sticajem okolnosti oženio sam se na rođendan, a moja supruga je jednom rekla da sam to uradio kako ne bih zaboravio godišnjicu braka. Sećam se, 5. novembra 1962. imao sam koncert u Zagrebu, a sutradan smo se venčali u crkvi. Bio sam veoma umoran, a taj se umor pretvorio u neobičnu brigu moje supruge za mene, koja traje i danas. Ona je vodila računa o mom zdravlju i vaspitanju naše dece, jer, nažalost, nisam imao vremena da u tome učestvujem, zbog čega joj dugujem veliku zahvalnost.
Pesma „Kafu mi draga ispeci“ je bila prekretnica u njegovoj karijeri. On otkriva kako danas gleda na to:
- Za nacionalnu izdavačku kuću snimam od 1959. godine i imao sam zapažene tiraže i sa drugim numerama. Međutim, 1962. sam se prihvatio pesme „Kafu mi draga ispeci“. Moj izbor je opredelila publika, a ne ja. Videvši da je ta numera postala veliki hit, publika me je prosto prebacila u narodnjake. Do odlaska u Ameriku 1966. bio sam univerzalni pevač, a po povratku iz SAD opredelio sam se za narodnu muziku. Mada sam uvek imamo afiniteta prema toj muzici, maltene sam se uplašio novokomponovanih pesama koje su tada naglo pristizale.
Cune otkriva šta je još presudilo da se okrene narodnoj muzici:
- Pevajući na koncertima zabavnu, džez, južnoameričku i narodnu muziku, imao sam dovoljno komplikacija, jer je publika tražila različite pesme. Rešio sam da malo sklonim u stranu zabavnu muziku i da se posvetim narodnoj, ne bih li koliko-toliko učvrstio stožer oko koga bi ostala narodna muzika. Tadašnje kolege su već bile u godinama i lagano se povlačile, a ja sam pripadao toj novom talasu, kao i Tozovac i Lepa Lukić. Bilo je znatno manje kompozitora zabavnih, nego narodnih melodija. Jurili su popularne pevače, pa sam prihvatao i snimao mnoge pesme. Numere su trajale koliko su trajale, ali je pesma „Kafu mi draga ispeci“ ostala do danas.
Takođe, pevač priznaje da je bio uplašen kada je počinjao da peva narodnu muziku:
- Iz respekta prema kolegama koji su bili na zalasku karijere. To su bila grandiozna pevačka imena, njihov autoritet je u meni izazivao tremu, pa sam se trudio da ne budem samo dobar kao oni, već i da ih nadmašim. Ali nije na meni da kažem da li sam uspeo u tome...
Cune Gojković je karijeru gradio tiho i nenametljivo i kaže da je tome u velikoj meri doprinela njegova surpuga Leposava.
- Ona je naš dom smatrala crkvom, nepovredivim i neutralnim prostorom u svakom pogledu - istakao je Cune.
- Družili smo se sa običnim ljudima iz komšiluka, ona je održala taj tihi i mirni brak, mada smo oboje po prirodi vrlo tolerantni.