Zdravlje: Vreme alergija || Hello Magazin!

Najčešći izazivači prolećnih alergija su polen drveća, trava i korova koji se raznosi vetrom. Svaki polen može da izazove alergiju, ali su najjači polen breze, zatim platana, pitomog kestena, jasena, jove. U toku godine prvo se javljaju alergije na polen drveća, zatim trava i korova. Trave počinju da cvetaju u aprilu i maju, a nekih korova ima tokom cele godine.
Alergija je preterana reakcija imunog sistema na strane supstance, najčešće proteine. Ne označava pad imuniteta, kako se obično misli, već pogrešno usmerenu odbrambenu reakciju organizma. Postoji nasledna sklonost ka alergijama. Ako oba roditelja ima neku alergijsku bolest šansa da će dete biti alergično je veća od 60%.
Kijanje je najčešći simptom. Alergična osoba može da kija desetak puta zaredom, ima pojačanu sekreciju iz nosa, uglavnom bistru, nos je često zapušen, a osećaj mirisa smanjen. Karakterističan je svrab nosa i slivanje sekreta niz ždrelo, koje draži grlo i izaziva kačljucanje. Ponekad je kašalj suv, dugotrajan i uporan. Zbog otoka sluzkože nosa pražnjenje sinusa je otežano pa može da se javi osećaj pritiska zahvaćenog sinusa ili glavobolja. Bol se javlja oko nosa ili iznad gornjih zuba ako su zahvaćeni vilični sinusi ili u predelu čela kod čeonih.
Prolećna alergija može izazvati reakciju sluzokože oka, pa se javlja svrab i suzenje očiju. Oči su crvene (crvenilo konjuktive), dok je blagi otok kapka redak.Kada se reakcija javi na donjim disajnim putevima bolesnik teško diše, ima osećaj nedostatka vazduha, svira mu u grudima i kašlje suvo. U isto vreme može da se jave tegobe od strane nosa (alergijski rinitis) i pluća (astma). Ako se rinitis ne leči kasnije se može nadovezati astma. Zato se kod osoba sa rinitisom pregledaju i pluća, i obrnuto. Prolećne alergije se mogu ispoljiti i na koži, mada je to ređa pojava.
Pelud ili cvetni prah stvara se u većini klimatskih pojaseva u proleće, leto ili jesen. Kako se pelud stabala, trave i korova prenosi vazduhom, gotovo ju je nemoguće izbeći. Poznati primjer peludne alergije ili polinoze je ambrozija, čiji simptomi variraju od obične peludne kijavice sve do napada teške bronhijalne astme. Jedna biljka sadrži 5,5 - 20 g peludi, oprašuje se vjetrom i vrlo je dalekometna (čak i do 100 km) te jako alergogena (za pojavu alergije dovoljno je samo 20 do 30 peludnih zrnaca, veličine 30-35 µm, u m3 vazduha). Kad pelud stigne u vlažnu sredinu, poput sluznice disajnog puta, otpušta niz kemijskih alergogenih spojeva (njih čak 52).
U periodu kada cvetaju biljke na koje ste alergični izbegavajte duži boravak u prirodi, posebno kada je suvo, toplo i vetrovito vreme. Polena ima manje za vreme hladnih i vlažnih dana. Nakon boravka u prirodi istuširajte se i operite odeću - time ćete sprečiti raznošenje polena po stanu. Izbegavajte sušenje veša na otvorenom. Polena ima najviše ujutru, pa tada izbegavajte provetravanje stana. Klima uređaji sa polenskim filterima sprečavaju ulazak polena u kuću. Filtere čistite redovno.
Lečenje alergijskog rinitisa se obično počinje antihistaminicima. U težim slučajevima dodaje se kortikosteroid u obliku spreja za nos, dok se u blažim slučajevima lečenje može sprovesti kromolinima. Ovi lekovi se mogu koristiti pojedinačno ili u kombinaciji. Osetljivost organizma na pojedine alergene se može smanjiti imunoterapijom, poznatom kao vakcinacija protiv alergije. Preduslov za sprovođenje imunoterapije je određivanje alergena na koji je osoba preosetljiva. Imunoterapija se sprovodi potkožnim injekcijama rastvora alergena, čija se jačina postepeno povećava. Sprovodi se u specijalizovanim ustanovama, jer su moguće alegijske reakcije.
Imunoterapija daje mogućnost potpunog izlečenja. Kod osoba koje se leče na ovaj način mnogo ređe se alergija spušta na pluća tj. ređe se javlja bronhijalna astmu u odnosu na osobe koje piju lekove.
Zbog sličnih simptoma, kao što su začepljenost i curenje iz nosa, kijanje, kašljanje, bol u grlu, svrbež i zujanje u ušima, crvene oči i otečene vjeđe, često ne uočavamo razliku između prehlade i alergije. Međutim, prehlada nestaje za nekoliko dana, dok se alergijski simptomi u određenim uvjetima mogu i pojačati, pa se čini kao da im nema kraja.
Medicinska terapija
Ako imate blage simptome, potražite lek u apoteci, obično je to antihistaminik i dekongestiv, a u slučaju trajnih i teških simptomi svakako trebate potražiti lekarsku pomoć.
Antihistaminici su delotvotni protiv kijanja, začepljenog nosa, svrba očiju i grla. Blokiraju učinak histamina, koji je odgovoran za razvoj alergijskih simptoma, ali neki uzrokuju pospanost.
Dekongestivi - smanjuju začepljenost i oticanje nosne sluznice. Dišajni put čine prohodnijim, što olakšava disanje. Mnogi lekovi dostupni u slobodnoj prodaji sadržavaju kombinaciju antihistaminika i dekongestiva.
Nosni sprejevi - dostupni su u slobodnoj prodaji i na recept, a mogu se koristiti protiv alergija, sprečavajukijanje, svrab i curenje iz nosa.
Fiziološki rastvor - u formi nosnog speja dostupna je u slobodnoj prodaji. Smanjuje umerenu kongestiju sluznice nosa, razređuje sluz i smanjuje stvaranje krasta. Bez nuspojava je i može se koristiti dok god se simptomi ne ublaže.
Dekongestivi - ne koristite ih za ublažavanje hroničnih simptoma alergije, izbegavajte ih ili štedljivo primenjujte, ne više od tri do četiri dana.