Zdravlje: Zastoj disanja tokom sna || Hello Magazin!

Poremećaji spavanja su zdravstveni problem na koji se ljudi najčešće žale. Procenjuje se da svaka četvrta osoba pati od nekog poremećaja spavanja. Ipak, često se dešava da ovi problemi ostanu neprimećeni ili pogrešno dijagnostifikovani zato što se simptomi pogrešno pripisuju drugim oboljenjima. Jedan od poremećaja je prestanak disanja ili apneja, koji ne samo da se zabrinjavajuće često javlja već je i retko prepoznatljiv problem. Procene su da od apneje u spavanju pati oko šest odsto stanovništva, pri čemu se češče javlja kod sredovečnih i starijih osoba, gojaznih i osoba muškog pola. Ipak, apneja se javlja i kod žena, mlađih osoba, kao i kod osoba normalne telesne težine. Pored ponekad teško prepoznatljivih noćnih simptoma kao što su periodično utišani disajni šum, kratkotrajno buđenje praćeno hvatanjem vazduha, osećajem gušenja ili krkljanjem, uz pauzu u disanju, često je prisutno manje ili više glasno hrkanje i prekomerna dnevna pospanost. Međutim, hrkanje nije uvek znak apneje tokom spavanja - procenjuje se da oko 20 odsto osoba koje hrču imaju istovremeno i apneju. Nelečena apneja izaziva posledice po funkcionisanje u toku dana (pospanost, glavobolja posle buđenja, problemi sa koncentracijom, zaboravnost itd.), kao i ozbiljne posledice vezane za stanje i funkciju kardiovaskularnog sistema (nepravilan rad srca, slabljenje srca i drugo), te ponekad i iznenadnu smrt. Pored toga, apneja povećava rizik od pojave hipertenzije i moždanog udara, a dovodi se u vezu i sa pojavom impotencije, učestalog noćnog mokrenja, depresije i metaboličkih poremećaja kao što je šećerna bolest. Lečenje apneje je složeno- često ne zato što optimalno lečenje ne može lako da se odredi već zato što ono nije lako dostupno. U nemogućnosti da obezbede optimalni način lečenja, najčešće upotrebom posebnih aparata, koji omogućuju nesmetano disanje u toku spavanja (tzv. CPAP aparati), pacijenti se često odlučuju za razne hirurške intervencije ili korišćenje lekova, pa čak i za metode koje nemaju nikakav merljiv efekat kakvi su različiti sprejovi, trake ili slična pomagala. Po pravilu, manje efikasni načini lečenja nemaju efekta na najozbiljnije posledice apneja, već dovode pacijenta u zabludu da je problem rešen (primer je hirurška intervencija koja smanjuje ili eliminiše hrkanje, ali ne prekida disanjetokom spavanja).
Osobe koje imaju ozbiljnih poremećaja sa disanjem dok spavaju svakodnevno se suočavaju sa rizikom od prerane smrti. Problem neravnomernog disanja tokom spavanja muči jednog od četiri muškarca i jednu od deset žena, a posledica je propadanje disajnihputeva.Kratki prekidi disanja mogu da traju od nekoliko sekundi do više od jedne minute. U medicinskoj literaturi ovaj problem je poznat kao "sleep apnea", a najćešće je uzrokuju hipertenzija, moždani udar ili problemi sa srcem.
Opuštanje mišića je prirodno u procesu spavanja. Ali, kod mnogih koji imaju problem sa disanjem (na primer, uže disajne puteve), kada se disajni put zatvori, potrebna je velika snaga da se ti putevi otvore. Osoba ne razmenjuje kiseonik i ugljen-dioksid sa spoljašnjom sredinom. Pad kiseonika uzrokuje hipoksemiju, koja predstavlja stres za organizam. Nedostatak kiseonika menja metabolizam. Onda postoji povećana sklonost za aterosklerozu. Kod takvih ljudi je uvećan kardiovaskularni rizik.
Zastoj disanja u spavanju nezavistanje faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što je, na primer, holesterol. Iz tog razloga, ova bolest nosi deset puta veći kardiovaskularni rizik za infarkt i šlog. Drugi veliki rizik koji nosi neprepoznata i nelečena „slip apnea“ jeste pospanost. Čovek nikad ne spava dovoljno duboko, a usled disajnog napora san je isprekidan. Osoba stalno spava u prvoj-drugoj fazi, nikada ne prelazi u duboku fazu spavanja koja je „restorativna“ za mozak, kada se u memoriji obavlja trajno zapamćivanje. To obolele čini strahovito pospanim preko dana, a dešava se da zaspe u pola razgovora, u bisokopu, dok čitaju novine ili za volanom.
Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju i poremećaj pažnje i usporene reakcije.
Takvi bolesnici skloni su da prave udese dva do dvanaest puta češće. U Americi profesionalni vozač ne može da dobije dozvolu ukoliko nije prošao snimanje na „slip apneu“, što važi i zaosobe koje obavljaju rizičan posao. Američko udruženje kardiologa smatra da je lečenje ove bolesti primarna prevencija kardiovaskularnog rizika, kao što je i davanje lekova za pritisak ili protiv masnoće u krvi.
Dominantni simptomi su zamor, pospanost i hrkanje. Ali nije svako hrkanje povezano sa apneom. Na pregled bi trebalo da dođu osobe koje muči pospanost, depresija, nesanica, svi koji loše spavaju.