Goran Karan: Sve je spremno za koncert u Beogradu || Hello Magazin!

Čuveni dalmatinski vagabundo Goran Karan će i ove godine 8. marta nastupiti u Beogradu. Za druženje sa publikom za Dan žena ovoga puta odabrao je Dom sindikata. Osim dobro znanih hitova „Vagabundo“, „Ostani“, „Ružo moja bila“ i „Lipa si lipa“, publika će čuti i najnovije pesme iz Goranove muzičke radionice.
Na pitanje šta očekuje od koncerta u srpskoj prestonici, Goran kaže:
- Beogradski koncert biće uvod u turneju koju planiram povodom izlaska mog novog albuma. Nisam toliko moderan, pa ne snimam album svake godine kao mnoge moje kolege, već čekam da se najkvalitetnije pesme nekako same izdvoje i izbore za svoje mesto.
Potom je muzičar naveo i šta to publika može da očekuje od njega 8. marta.
- Trenutno sam pun inspiracije, ne mogu da prestanem da stvaram. Stalno rađam novu muziku, i za sebe, i za kolege. Neke od novih numera pevaću prvi put u Domu sindikata, ali naravno, biće tu najviše starih stvari koje publika zna i voli. Nadam se da će se te večeri lepo osećati i dobro provesti.
Goran je objasni i gde pronalazi inspiraciju za pesme.
- Svuda gde se krećem, ali najviše pesama uobličim tako što odem sa gitarom na splitsko brdo Marjan. Izolujem se od grada i buke, i tu u šumi, među stenama, borovima, čempresima, a blizu mora, uvek se pojavi neka nova ideja, stih, zrela misao...
Na konstataciju da su od objavljivanja njegovog poslednjeg albuma prošle četiri godine Goran nastavlja:
- Tako je, i u međuvremenu se mnogo toga dogodilo. Pokušavam u pesmama da izbegnem misli koje se često ponavljaju, jer treba reći nešto novo što vas opisuje, a u čemu će se i publika prepoznati. A za to treba vreme. Evo sad, za numeru „Digni me“ pripremam spot, a publika u Beogradu će je čuti premijerno.
Goranovi koncerti već godinama dobro prolaze u Srbiji. Muzičar otkriva da li ga taj podatak usrećuje:
- Ne žalim se. Poslednjih godina sam svoju muziku, uz nekoliko pesama na engleskom, svirao svuda po svetu, najrazličitijim i najneobičnijim ciljnim grupama: Indonežanima, Vijetnamcima, Japancima, Amerikancima... Bio sam i na kraju sveta, na Novom Zelandu. I svi su dobro prihvatili i moje pesme i mene. Isto kao i Splitu i u Beogradu. Tamo negde, po svetu, mnogi ne razumeju ni jednu jedinu reč, ali im je sve jasno, i svi uživaju. To me baš čini srećnim.