Zdravlje: Tajna dugovečnosti je u navikama || Hello Magazin!

Nismo ni svesni koliko su važni svakodnevni stil i ritam života sve dok se ne suočimo sa nekim zdravstvenim problemom. Zato je veoma važno preventivno delovati i biti svestan koliko male, obične stvari utiču na naše zdravlje.
Različiti narodi su kroz istoriju pronalazili svoje načine za borbu protiv gojaznosti, bolesti srca i prerane smrti. Mesta na koja bi trebalo da se ugledate su takozvane hladne tačke ili plave zone. U tu grupu spadaju Italija, Japan, Grčka, Kalifornija i Kostarika, gde ljudi dožive i sto godina. U ovim zemljama ima najmanje srčanih oboljenja, depresije i nekih vrsta raka.
Poznato je da Francuskinje jedu male porcije, pa iakokonzumiraju puter i sireve, one se ne goje zato što kontrolišu količinu hrane, jedu svežu, kvalitetnu hranu u kombinaciji sa crvenim vinom punim antioksidanasa. Svudaradije idu peške nego što vežbaju u teretani.
Skandinavke jedu lokalnu hranu u kojoj dominiraju kupusasto povrće, integralne žitarice i bobičasto voće. Takođe unose mnogo masne ribe bogate omega 3 masnim kiselinama.
Nordijska dijeta i način života čine su razlog što kod njih gotovo da nema gojaznih (u proseku ih ima samo osam odsto). Uprkos nedostatku sunčeve svetlosti, Islanđani i Skandinavci manje pate od depresije od, na primer, Amerikanaca, što stručnjaci pripisuju omega 3 masnim kiselinama.
U Japanu ima najviše stogodišnjaka na svetu. Oni u poređenju sa Amerikancima imaju 80 odsto nižu stopu smrtnosti od raka dojke i dvostruko manju od posledica raka jajnika i tumora debelog creva i mali broj njih pati od demencije ili srčanih oboljenja. Na Okinavi se praktikuje takozvani hara hači bu, što znači da jedu dok ne dostignu oko 80 odsto sitosti. Pored toga, duhovni način života obuhvata i meditaciju i rekreacijukoje snižavaju stres, a verovatno i bolesti koje on izaziva.
Pored toga poznato je da su žitelji Mediterana po prirodi opušteni i veseli, što mogu da zahvale kako klimi tako i načinu ishrane koja uključuje dobre masnoće- maslinovo ulje, orašaste plodove, ribu, nemasne proteine i voće i povrće sa mnogo antioksidanasa uz umerenu količinu vina.
Važno je da ishrana bude raznovrsna i uravnotežena, potrebno je smanjiti na najmanju meru rafinisane namirnice kao što su: ulje, belo brašno, beli šećer, bela kamena so, aditivi, konzervansi, jer ne deluju povoljno na organizam. Lošoj ishrani pogoduju pušenje, previše kafe i alkoholna pića. Umesto navedenih namirnica, preporučuju se: integralno brašno, žuti šećer, morska so i maslinovo ulje. Kao zdrava hrana preporučuju se: voće, povrće, integralne žitarice, prirodni voćni sokovi, prirodni čajevi, med, prirodni začini. Zdrava hrana organizmu obezbeđuje dovoljno energije, vitamina, minerala i gradivnih materija.
Umerenost u ishrani jedna je od vrlina, u organizam treba uneti onoliko hrane koliko je telu potrebno, i to belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina, minerala i tečnosti. Pravilna ishrana sprečava gojaznost, ali i neuhranjenost. Kvalitetnom i ravnomernom ishranom mladim ljudima se obezbeđuje dovoljno materija za pravilan rast i razvoj, a odraslim osobama se omogućuje obavljanje svakodnevnih aktivnosti uz očuvanje zdravlja i kondicije.
Lošim navikama u ishrani može se oboleti od: šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, povišenog nivoa holesterola u krvi, bolesti žuči, krivljenje kičmenog stuba, proširenja vena. Ishranu treba prilagoditi klimi i godišnjem dobu, kao i dnevnim aktivnostima. Pored toga važni su redovni obroci, najbolje ih je rasporediti na četiri do šest u toku dana, najvažniji je doručak, dok kasna večera remeti dobar san i izaziva gojaznost. Navedene dobre navike u ishrani veoma su korisne za naše zdravlje, mogu da pomognu da organizam postane jači i spreči nastanak raznih bolesti i infekcija.
Naravno, nikako ne treba zaobraviti redovnu fizičku aktivnost i dovoljno sna.
ŠTA JE LOŠE ZA NAŠE ZDRAVLJE
Malo kretanja - Slaba cirkulacija, koja se najčešće javlja kao posledica nedostatka fizičke aktivnosti, izaziva začepljenje arterija, što povećava rizik od moždanog udara. Ukoliko svakog dana šetate samo dvadeset minuta ili tri sata jednom nedeljno, prepolovićete rizik.
Previše alkohola - Alkohol šteti, to svi znaju. Treća čaša vina ili piva znatno opterećuje jetru, a koja čašica više može stvoriti još veće probleme. Ako želite da sačuvate zdravlje, klonite se alkohola.
Cigarete - Pušenje izaziva sužavanje krvnih sudova, a samim tim i hipertenziju. Otrovi iz cigareta ometaju sve, pa i rast i sposobnost regeneracije koštanog tkiva, što kasnije može da izazove osteoporozu. Sedam godina pošto prestanete s pušenjem vaše telo će izbacivati otrove nakupljene u organizmu.
Opterećena kičma - Kičma “pamti” svako preopterećenje. Dva sata sedenja u automobilu za kičmu je gore nego osam sati sedenja u kancelariji, jer tamo ipak, povremeno, protegnete noge i kičmu. Kičmeni stub je naročito osetljiv u donjem delu. Kad god možete, radite vežbe za jačanje leđnih mišića. Pri tom mislimo pretežno na vežbe za duboku leđnu muskulaturu.
Previše mesnih prerađevina - Svakodnevno konzumiranje mesnih prerađevina (pašteta, salama, narezaka i drugog) nije zdravo. Lekari su ustanovili da zasićene životinjske masti razgradnjom u našem organizmu stvaraju supstance koje povećavaju opasnost od pojave kardiovaskularnih bolesti.
Premalo tečnosti - Stručnjaci su utvrdili da je osam čaša dnevno neophodno za normalno funkcionisanje organizma. Ne mora to da bude voda, pijte negazirane sokove, prirodne, sveže ceđeni su najbolji, jogurt, mleko, čaj.
Gledanje televizije - Osim što smanjuje našu fizičku aktivnost, gledanje televizije loše utiče i na težinu. Dok gledamo filmove svi volimo da jedemo kalorične grickalice.
Upotreba sunđera u domaćinstvu - Najprljavija prostorija u kući je kuhinja, jer sudopera i radna površina sadrže ogroman broj bakterija. Većina ljudi suđe, sudoperu i kuhinjske površine briše sunđerom. Na njemu se nakupljaju sve moguće bakterije: od ešerihije koli do fekalnih bakterija. Verovatno ne znate, ali što više brišete sunđerom više bakterija širite. Zato pre nego što obrišete kuhinju sunđer zaronite u rastvor varikine i vode da ubijete bakterije i redovno ga menjajte.
Sredstva za dezinfekciju - Izbegavati one na bazi amonijaka, mogu da dovedu do razvoja astme. Zato se preporučuje da svoj dom čistite mešavinom vode i sirćeta, a površine sodom bikarbonom. Ako ih redovno perete, neće vam ni biti potrebna hemijska sredstva.
Usisavanje - Konvencionalni usisivači uvlače prašinu i zadržavaju je, ali male čestice prašine pronalaze put da se osobode i vraćaju se u vazduh. Iako nam se čini da je posle usisavnja kuća čistija, u vazduhu ima dosta prašine, što može da pogorša alergije. Zato je pametno investirati u usisivač sa posebnim filterima koji sprečavaju i najmanje čestice da izađu napolje.
Spavanje na dušeku i jastuku - Odumrle ćelije kože se skupljaju na jastucima i dušecima na kojim spavamo i stvaraju pogodnu sredinu za razvoj grinja. Prosečna osoba izgubi oko milion i po odumrlih ćelija kože za jedan sat. One se skupljaju na jastucima i dušecima na kojim spavamo i stvaraju pogodnu sredinu za razvoj grinja, gljivica, plesni i spora, bakterija, hemikalija, prašine, insekata i raznih čestica. Sve to udišemo dok spavamo. Rešenje mogu da budu antialergijski dušeci i jastuci, a dok ih ne nabavite potrebno ih je vrlo često provetravati na vazduhu.
Otvaranje prozora - Kada je vreme lepo, svi otvaramo prozore u želji da svež vazduh ispuni prostoriju. Međutim, to nije baš najzdraviji potez budući da tako otvaramo put sezonskim alergijama, ali i zagađenom vazduhu iz spoljne sredine. Poneka je zdravije rešenje uključivanje klima-uređaja.