Kofein i zdravlje || Hello Magazin!

Kofein (odnosno trimetilksantin (C8H10N4O2), tein, matein, guaranin i metiloteobromin) je prirodni alkaloid, koji se dobija iz zrna kafe, iz listova čaja i iz kakaovih zrna.

Dodaje se veštačkim pićima (npr.Koka-kola) Kofein je jedan od prirodnih psihostimulansa, supstanci koje utiču na centralni nervni sistem. Nekoliko šoljica kafe ili (pravog) čaja na dan ima pobuđujući učinak na naš organizam, prouzrokuje jasniji i brži tok misli, smanjuje pospanost i povećava budnost.

Može se naći u listovima, plodovima i u semenju mnogih biljaka. Mnogi ljudi misle, da su kafe, čajevi i kole jedini izvori kofeina, međutim istina je da se kofein nalazi i u mnogim dugim proizvodima kao što su: čokolada, neki lekovi protiv bolova, preparati za slabljenje simptoma prehlade, preparati za kontrolisanje telesne težine... Poznato je najmanje 63 biljnih vrsta, koje sadrže kofein. Biljke proizvode kofein, da bi ih kao pesticid štitio od insekata.

Najviše kofeina je u šoljici kafe, slede čaj i kola. Kafena zrna sorte 'arabica' sadrže približno 1% kofeina. Prženjem se osobine kofeina ne menjaju značajno, jer je molekul kofeina na temperaturama vrlo postojan. Za prosečan kapućino potrošimo 7g mlevene kafe, što bi značilo 70 mg kofeina, mada u kafu ne dopre celokupna količina kofeina, već nešto više od 50%. Čaša koka-kole (2 dl) sadrži približno 25 mg kofeina. U normalnoj tableti protiv bolova, u proseku ima oko 50 mg, a u jačim i do četiri puta više.

I kafa i čaj su u svakom slučaju daleko više od „rastvora kofeina“, kako se nekada verovalo. Sadrže čitav niz biološki aktivnih supstanci, čije delovanje još nije dovoljno istraženo, ali je „za početak“ sasvim jasno da je pozitivno. Isto tako je i kakao daleko više od teobromina, supstanca koje slično kafeinu deluje na nervni sistem. Kakao sadrži visok procenat procijanidina, polifenola koji ima čitav niz pozitivnih dejstava.

Kakao se najčešće konzumira u obliku čokolade i istraživanja pokazuju da je dejstvo bolje ako ga ne kvare šećer i razne dodatne masnoće. Drugim rečima, mnogo su zdravije crne čokolade, sa što većim procentom kakaoa - i što manjim svega ostalog, kao što su šećer i razne biljne masnoće koje ne potiču od kakaovog zrna.

Što se tiče kafe, istraživanja su otkrila da je prženje dobro, jer pojačava antioksidativno dejstvo, a od načina pripreme uglavnom zavisi samo ukus. Analize su, na primer, pokazale da „kratak“ i „dug“ espreso imaju potpuno isti sadržaj korisnih materija, odnosno da on zavisi od količine kafe koja se koristi za pripremanje. Isto tako, takozvana „američka kafa“, iako je „duga“ i „tanka“, sadrži puno korisnih materija, jer u njeno pripremanje ide nekoliko „doza“ kafe.

Korisni sadržaj kafe zavisi i od vrste koja se pije, na primer, takozvana „arabika“ ima više polifenola i kofeina od drugih vrsta i to se oseća i u njenom oštrijem ukusu. Upravo zbog toga je, međutim, mnogi ne vole, a uvoznici ne koriste uglavnom u raznim mešavinama koje prave.

Kod konzumiranja čaja velika je razlika između zelenog čaja, koji se pravi od zelenog lišća koje je uglavnom zadržalo izvorni oblik, odnosno samo je osušeno, i crnog čaja, koji se pravi procesom fermentacije. Zbog toga se dugo verovalo da je zeleni čaj „zdraviji“, ali su novija istraživanja pokazala da je i fermentacija korisna, jer dovodi do nastajanja hiljada različitih supstanci kojih u zelenom čaju nema. To, međutim, ne znači da zeleni čaj nije dobar: već je dokazano njegovo povoljno dejstvo na metabolizam, zbog kojeg, na primer, pomaže mršavljenju.

I na kraju, istraživanja su opovrgla čitav niz zabluda o dejstvu čaja, kafe i čokolade, odnosno kakaoa. Na primer, nijedno istraživanje nije uspelo da dokaže „opštepoznato“ mišljenje da čokolada izaziva opstipaciju. Isto tako, nije tačno da kafa i čaj, zbog toga što su diuretici, ne mogu da hidriraju organizam. I jedno i drugo efikasno hidriraju, čaj, naravno, mnogo više, jer se po pravilu pije u većim količinama, ali pod uslovom da ne sadrže mnogo šećera. Štaviše, stručnjaci preporučuju da se uopšte ne koristi šećer, već da se zaslađuju prirodnim šećerom, fruktozom ili medom.

Zbog činjenice da i kafa i čaj deluju na nervni sistem - toliko da se kafa sve do 2003. godine čak nalazila na spisku dopinga za sportiste - u konzumiranju ne treba preterivati. Stručnjaci kažu da su dobre dve do tri šoljice na dan, u svakom slučaju, ne treba preći preporučenu dnevnu dozu od 300 mg kofeina na dan tj. 3-5mg po kilogramu telesne težine. Pri računanju unosa kofeina, treba, međutim, imati na umu još dve stvari. Prvo, kofeina ima u čitavom nizu drugih napitaka, od „energetskih“, kao što je guarana, preko koka-kole i drugih takozvanih kola-napitaka, sve do čaja mate, običnog odnosno pravog čaja i - lekova za glavobolju.

Izvor: kodren.com