Hrana koju treba da izbegavate || Hello Magazin!

Kad bismo iz ishrane izostavili, ili drastično smanjili, unos šećera, belog brašna, margarina, grickalica, suhomesnatih proizvoda, neuporedivo manje bismo patili od srčanih i malignih bolesti.

Srpski lekari upozoravaju da je nepravilna ishrana jedan od glavnih razloga zbog kojeg 57 odsto ljudi u Srbiji umire od bolesti srca i krvotoka, a 19 odsto od malignih bolesti.

- Svi ovi činioci bezbolno napadaju organizam i tiho pletu "metabolički milje" koji pogoduje nastanku bolesti. Upravo zato je pravilna i redovna ishrana preventivna terapija ne samo za pomenute već i druge bolesti koje nisu smrtonosne - objašnjava prof. dr Branko Jakovljević, specijalista za ishranu u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Za mnoge velika je dilema šta je pravilna ishrana, jer o tome stalno dobijamo različite, često i suprotne informacije.

Izbegavajte šećere
- Najveća greška u našoj ishrani, koja direktno ugrožava zdravlje, jeste prekomerni unos ugljenih hidrata. Namirnice bogate ovim sastojcima su šećer i belo brašno, grickalice, čips, keks, kolači, čokolada, slatkiši, pite, testa i razni pekarski proizvodi. U poslednjih pedeset godina, od kada su šećer i belo brašno počeli da se koriste u ogromnoj količini, dramatično je povećan broj obolelih od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Antropološka istraživanja su pokazala da Eskimi, dok su se hranili masnom ribom, nisu imali nijednog obolelog od infarkta, malignih tumora, dijabetesa, karijesa, čak ni akni! Od ovih bolesti su počeli da boluju tek kada su počeli da koriste namirnice bogate šećerima - ističe dr Jakovljević.

Voće da, ali umereno
Druga velika zabluda je da se voće može uzimati u neograničenim količinama, navodi dr Jakovljević. Voće jeste dobar izvor vitamina, minerala i dijetalnih vlakana, ali je bogato i prostim šećerima. Ako ga jedemo previše, unosimo i veliku količinu šećera, pa ga treba ograničiti na 400 do 600 grama dnevno.

Gazirana pića

- I sva gazirana pića, kao i kupovni voćni sokovi, imaju visok sadržaj šećera, čak i oni na kojima piše da su "bez šećera". Sokovi su daleko siromašniji vitaminima, mineralima i dijetalnim vlaknima nego voće. U većim količinama mogu da utiču na pojavu gojaznosti i dijabetesa. Kada se popije pola litre takvog soka, to je kao da se pojeli četiri kašike belog šećera - objašnjava dr Jakovljević.

Suhomesnati proizvodi
Na listi nepoželjnih namirnica, svakako su i suhomesnati proizvodi u koje spadaju salame, viršle, kobasice, paštete. Kako kaže dr Jakovljević, oni se prave od ne mesnih delova životinjskih otpadaka, koji su lošeg sastava.

- Dnevne potrebe za natrijumom postoje u samo 200 grama neke salame. Bitno je znati da u organizam unesemo 77 odsto ukupnog natrijuma iz industrijske hrane, a to naravno doprinosi stvaranju hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti - navodi on.

Sa dr Jakovljevićem se slaže i kardiolog, dr Siniša Pavlović iz Kliničkog centra Srbije, s tim što on tvrdi da je zdravija hrana manje dostupna mnogim građanima zbog finansijske situacije.

- Činjenica je da se naši ljudi teško odriču visoko kalorične ishrane, što ima za cilj porast broja srčanih bolesnika. Stoga svako treba da povede računa šta jede. Primera radi, većina smatra da ukoliko pojede tovljenog šarana da je to zdravo. Ali, to je greška, jer ne zna da je to isto kao da je pojeo pečenje - ističe dr Pavlović.

Kardiovaskularna oboljenja i dijabetes
Prema najnovijem istraživanju obavljenom u 10 svetskih država, suhomesnati proizvodi povećavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja 47 odsto, a recimo, mortadela i dimljena slanina uvećavaju rizik od dijabetesa 19 odsto. Medicinski stručnjaci utvrdili su i da prerađeno meso sadrži četiri puta više soli od potreba organizma.

Opasne namirnice

1. Gazirana pića
Šećer, konzervans, veštačke boje, zaslađivači koji su kancerogeni... sve se to nalazi u gaziranim pićima. Gaziranost, odnosno dodavanje CO2 dovodi do nadimanja, oštećenja sluzokože organa za varenje, skupljanja vode u telu, razvoja degenerativnog masnog tkiva i povećanje pritiska.

2. Grickalice - čips, štapići, krekeri, flipsi
Prehrambeno bezvredni proizvodi. Direktno debljaju, skupljaju vodu i masti u organizmu, povećavaju pritisak, i remete hormonski balans.

3. Slatkiši - čokolade, bombone, kolači…

Čista kombinacija masti i šećera u slučaju čokoladnih proizvoda i 100 odsto šećer i skrob u slučaju bombona su najveći krivci za aterosklerozu, kardiovaskularne bolesti, propadanje zubiju, kose i kostiju, i epidemiju gojaznosti.

4. Mesne prerađevine - salame, viršle, paštete, kobasice
Ubitačna kombinacija masti i životinjskih proteina sa mnogo začina, soli i nitrata i ostalih konzervansa. Preterana upotreba dovodi do stalnog skupljanja tečnosti u organizmu, kardiovaskularnih bolesti, gihta, ateroskleroza. U kombinaciji sa gaziranim pićima neumitno vode visokom pritisku.

5. Industrijski sosovi i supe iz kesice
Izuzetno bogati natrijumom.

6. Kisela testa - kroasani, pogačice
Loša kombinacija ugljenih hidrata i masti.

7. Margarin
Masnoća se uglavnom dobija hidrogenizacijom biljnih ulja kojim se stvara poseban oblik mononezasićenih masnih kiselina. Talože se na zidovima krvnih sudova i predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze i karcinoma.

Izvor: kodren.com