Zablude o nezdravoj hrani || Hello Magazin!

Industrija zdrave hrane zatrpana je gomilom lažnih reklama, mitova, zabluda i „bapskih priča”. Evo nekih najčešćih zabluda vezanih za nezdravu (is)hranu.

Ugljeni hidrati goje
Ova zabluda je stara više od 40 godina, od kada je dr Atkins objavio prvu knjigu sa dijetama. Od tada se tvrdi da ugljeni hidrati goje, ali ne postoji naučni dokaz koji to potkrepljuje. Zapravo, ako smanjite unos namirnica bogatih ugljenim hidratima kao što su hleb, žitarice, pasulj, voće i povrće, lišavate svoj organizam glavnih izvora energije. Istraživanja pokazuju da osobe koje praktikuju ishranu sa malim unosom ugljenih hidrata u početku zaista brže gube suvišne kilograme, ali se mršavljenje i veoma brzo zaustavlja, pa su one podložnije jo-jo efektima dijete.

Kuvano povrće
Sigurno ste čuli da je najbolje konzumirati sirovo povrće jer se termičkom obradom iznad 45°C deaktiviraju njegovi biljni enzimi. Ali, zabluda je da su ovi enzimi neophodni ljudskom organizmu. Oni, naime, produžavaju život biljke i od vitalnog su značaja za vreme njenog života. Tokom života vaše telo proizvodi enzime u beskonačnim količinama, tako da vam biljni enzimi nisu neophodni.

Jaja nisu dobra za srce
Žumanca sadrže veliku količinu holesterola koji je na lošem glasu zbog toga što „zamašćuje” krv i stvara začepljenje arterija. Međutim, reći da su jaja loša za srce je mešanje baba i žaba, kažu stručnjaci. Zdrav čovek može da pojede jedno jaje dnevno bez ikakvih problema. Najveći krivci za bolesti srca su zasićene i trans masti koje mnogo više utiču na povećan holesterol.

So potpuno izbaciti

Iako je ovo dobar savet, nemojte potpuno da se odreknete soli - smanjite njeno konzumiranje barem trostruko. Istraživanja su pokazala da ako umesto 10 konzumirate samo tri i po grama soli, smanjujete pritisak za 4 do 6 milimetara živinog stuba. Ukoliko se sasvim odreknete soli, rizikujete narušeno lučenje želudačnog soka i izlučivanje vode iz organizma.

Masti su loše
Za održavanje zdravlja prosečnom čoveku treba 50-70 odsto zdravih masti dnevno (u obrocima). Zasićene masti biljnog i životinjskog porekla daju građevinski materijal za ćelijske membrane i raznovrsne hormonske i hormonima slične materije bez kojih telo ne može da funkcioniše. Zablude o dijetama i konzumiranju namirnica s malim procentom masti nanele su veću štetu od bilo koje druge preporuke nutricionista.

Izvor: zena.blic.rs