Probiotici - čuvari crevne flore || Hello Magazin!

Sigurno ste već bili u prilici da se uverite u efikasnost preparata koji uspostavljaju ravnotežu u crevima - probiotika. Oni sadrže određene sojeve "dobrih" bakterija koje su sastavni deo normalne crevne flore i njihov zadatak je da je ojačaju u momentima kada je ona potencijalno ugrožena.

Mogu da se daju preventivno i to: kada se pije antibiotik ili se ide na putovanje pa postoji veća verovatnoća za pojavu takozvanih putničkih proliva. Ipak, upozoravaju stručnjaci, nisu svi probiotici isti.

- Ono što je ključno u kvalitetu svakog probiotskog preparata je sastav, odnosno soj bakterija - objašnjava doc. dr Daniela Bojić, načelnik gastroenterologije KBC Zvezdara i predavač na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

- Vodiči dobre kliničke prakse su pokazali da nisu sve bakterije iste. Zato je važno kako se one kombinuju, ali i koliko ih se stavlja u svaku kapsulu. Naime, da bi probiotski preparat bio efikasan, u svakoj kapusli mora da ima najmanje milijardu bakterija i više.

Probiotici koji imaju manji broj ne mogu da štete, ali nisu dovoljno efikasni. Oni su prvenstveno kreirani za decu, a često se greškom propisuju i odraslima. Broj i kombinacija bakterija moraju da budu istaknuti na svakom pakovanju probiotika.

Značajnu ulogu probiotici imaju u zaštiti crevne flore tokom lečenje antibioticima. Stručnjaci ističu da istog dana kada se počne sa uzimanjem antibiotika, treba započeti i tretman probioticima. Ovi preparati se piju dva sata posle antibiotika.

- Druga važna indikacija za preventivno uzimanje probiotika je putovanje, odnosno godišnji odmor. Da bi se izbegle komplikacije preventivno treba početi sa uzimanjem probiotika pet dana pre putovanja, nastavi tokom letovanja i sa povratkom kući prestati uzimanje preparata. Tokom ovog tretmana treba da se uzima po jedna tableta na dan.

- Verovatnoća je da će 30 do 40 odsto ljudi koji idu na putovanje leti razviti putnički proliv. Zato je ovo bolje sprečiti, nego lečiti. Probiotici su bezbedni za sve starosne populacije, jedino se ne preporučuju pacijentima koji imaju teška oboljenja imunog sistema.

Oni koji imaju akutni proliv trebalo bi da probiotike uzimaju 3-4 nedelje, a ne samo nekoliko dana dok se problem ne sanira. Na ovaj način smanjuju šansu da se nađu u grupi od 30 odsto onih koji su nakon akutnog proliva stekli "iritabilno crevo" bolest koja može da traje od 6 meseci do 4 godine.

- Akutni prolivi mogu da traju 7-14 dana, a obično prođu za 2-3. Takvi pacijenti ne moraju da se jave lekaru, osim ako je reč o deci i starima gde postoji mogućnost dehidratacije. Ako problem sa tečnom ili kašastom stolicom koje se javljaju tri puta dnevno traje od 14 do 30 dana reč je o produženom prolivu koji može da bude signal da će se iz njega razviti hroničan proliv. Svi oni koji duže od mesec dana imaju tegobe sa tečnom i češćom stolicom treba da se jave lakaru radi detaljnih ispitivanja i lečenja.

Jogurt

Prva ideja o probioticima rodila se još u 19. veku kada je ruski naučnik dr Ilija Mečnjikov shvatio da u Bugarskoj seljaci žive duže nego u ostalim krajevima, što je povezao sa češćom upotrebom kefira. Tek 60 godina prošlog veka Amerikanci su počeli da te probiotske kulture stavljaju u mlečne proizvode.

- Uzimanje probiotskih namirnica je korisno, ali ljudi moraju da znaju da kroz prehranu sa probiotskim kulturama ne mogu bitno da poboljšaju crevnu mikrofloru. U probioticima je koncentracija tih bakterija daleko veća. Potrebne su godine da bi se, na primer, osetilo blagotvorno dejstvo probiotskog jogurta.

Prebiotici

U apotekama takođe mogu da se kupe i prebiotici. To su preparati koji sadrže supstance koje čine da crevna sredina bude bolja za razvoj dobrih, "prijateljskih" bakterija. Njihov zadatak je da potpomognu stvranje boljih uslova za rast dobrih bakterija u normalnoj crevnoj flori. Ovi preparati sve više gube na značaju, jer se u novije vreme u probiotike pored sojeva bakterija ubacuju i te prebiotske komponente koje čine da bakterije u crevnom lumenu porastu lakše i bolje.

Izvor: kodren.com