Marina Abramović uradila intervju sa Lejdi Gagom || Hello Magazin!

- Šape gore! Monstrum se vratio sa više ličnosti i novim zvukom. Sve one sede sa Marinom Abramović, pionirkom art performansa, sa kojom vam otkriva šta se krije iza albuma, priča o svom evoluiranju... - napisala je Lejdi Gaga na svom sajtu. Marina Abramović je postavljala pitanja, a Gaga odgovarala, bez trunke uzdržavanja. Prenosimo deo ovog neobičnog intervjua.
Marina Abramović: Kako izgleda jedan tvoj dan?
Lejdi Gaga: Ustanem, obično malo ranije, i pušim, sedim u krevetu i čitam. Izvadim sve svoje sveske, kompijuter, muziku, slike, art knjige, sve to gledam, ležim i pušim. I zaista ja sve to gledam Marina. Uvek mislim mnogo o poslu, stvarno to radim. Uvek mislim kako da budem bolja? Kako da budem originalnija? Kako da ih inspirišem da vide nešto što ni ja ne želim da vide? Kada ustanem, eto to radim. Onda počinjem da zovem. Kao nekakav serijski ubica, zovem sve u kući. Svako ima različitu stvar da uradi. Dok sedim tako ja ih zovem i kažem: "Okej, treba da uradiš ovo", onda im kažem "Okej, ćao". Moj tim me zove atelijerom. Jer idem i volim da složim sve svoje haljine perfektno. Eto, to je to što ja radim. Potom, idem u teretanu, vežbam, znojim se, da bih održala liniju, posle obično idem u studio.
Marina Abramović: Zaboravila si doručak. Šta doručkuješ?
Lejdi Gaga: Ne jedem ništa. Pijem italijansku mineralnu vodu sa ukusom limete i pušim. Ja sam dobra Italijanka. Ponekad, možda, popijem zeleni čaj.
Marina Abramović: U kojem vreme ideš da spavaš?
Lejdi Gaga: Sve zavisi. Mogu da zaspim u svakom trenutku, na bilo kom mestu. To je veoma čudno, ali to je zato što je moj um uvek mnogo iscrpljen.
Marina Abramović: Tako znaš da si pravi umetnik. Um ti je okupiran.
Lejdi Gaga: Razmišljala sam o pop umetnosti, pop art. Nastao je Artpop. Želela sam da pokažem sebe na različitim platnima, da pokažem sebe onakva kakva sam, kakva sam bila... sve ko sam ja.
Marina Abramović: Gledala sam te ličnosti i slike u V magazinu. Meni se najviše dopadaš sa crnom kosom.
Lejdi Gaga: Ta je i moja omiljena!
Marina Abramović: Ima nekog dodira sa starim danima Peti Smit. U njoj ima neke nevinosti, ali opet se vidi i pravi ratnik.
Lejdi Gaga: Jeste, to je to. Vidi se sve, jer mi je bilo teško da se vratim na to mesto, u te godine kada sam tako izgledala. Do tada sam svirala klavir i išla na ples. Potom sam sebe dovodila u situacije koji nisu bile ni malo lepe. To je zato što sam mogla da podnesem bol. Ima li to smisla?
Marina Abramović: Savršenog smisla. To je ono po čemu smo ti i ja slične.
Lejdi Gaga: Tada sam bila tako naivna. Na dobar način. Ali umetnost je i tada bila ono što me je pokretalo.
Marina Abramović: Rekla si da niko ne zna koliko treba da bi se stiglo dotle, da niko ne može ni da zamisli. Ljudi misle da je suviše lako...
Lejdi Gaga: Upravo tako Marina. U tome razlika između pop arta i Artpopa. Kada nekome kažete pop art oni pomisle na jednostavnu postavku u muzeju. Eto, to je umetost jer je neko postavio, jer je tamo. Ali to nije moje mišljenje o umetnosti. Ne mislim da trikovi uspevaju kod pravih ljudi.
Marina Abramović: Magija koja nastaje, publika ne zna kako se to dešava. To je rezultat rada. Bez toga, nema uspeha u svemu tome. Publika to vidi, publika posle ode.
Lejdi Gaga: Tri meseca sve to nisam mogla da vidim, jer sam bila povređena. Bila sam u invalidskim kolicima. Pokušavala sam da odmorim svoje telo. Bila sam kao automobil bez benzina. Kada mi se slomio kuk nisam znala koji deo tela me više boli. Da li su to leđa, ramena, dupe ili moji članci u onim prokletim cipelama... Iz prvih redova sam čula ljude koji pitaju "Da li si dobro? Volimo te! Šta nije u redu?"
Marina Abramović: Da li opuštenija sada nego što si bila pre nekoliko godina?
Lejdi Gaga: Opuštena sam jednio na sceni. Tada sve drugo bledi i ja sam opuštena.