Boban Stojanović: Traumatično detinjstvo me je udaljilo od roditelja || Hello Magazin!

Boban Stojanović, jedan od najistaknutijih boraca za ljudska prava i četvrti takmičar koji je napustio kuću "Velikog brata" otkriva je da život zaista čudesan, i jedino što je potrebno je da budemo otvoreni i beskrajno volimo sve oko sebe, onda se sve promeni na bolje.

U kuću si ušao s predrasudama, a izašao, čini se, potpuno rasterećen i oslobođen. Ko od ukućana je uspeo da sruši tvoje predrasude?
- Mislim da bih u spoljnom svetu teško ostvario kontakt sa nekim poput Dragutina Topića. On je sportista, poštuje tradicionalne vrednosti, vernik je, porodični čovek. Ipak, imao sam sreću da smo i Dragutim i ja, uprkos brojnim razlikama, uspeli da radimo na sebi i da prevaziđemo predrasude koje smo imali jedan prema drugom. Kada se čovek nađe u ekstremnim uslovima, gde prvo mora da sačuva sebe, a tek onda se baviš životima drugih, počinješ da deliš stvari na bitne i nebitne, a predrasude su uvek nebitne, one opterećuju.

Rekao si da si u Vesni Vukelić Vendi našao potencijalnu prijateljicu, iako se do ulaska u kuću niste poznavali. Šta je to što si prepoznao u njoj, a što je tebi blisko?

- Vendi je fascinantna pojava, jer ona radi nešto što puno ljudi osuđuje, ali uživa da gleda. Mislim da je ona inteligentna osoba i neko ko voli posao kojim se bavi. Bio sam na jednom njenom nastupu i primetio koliko se daje publici – maksimalno. Dve nedelje sa njom u kući je bilo zanimljivo iskustvo. Takođe, Vendi je osoba koja je na margini, a ja volim marginu društva jer jedino tu postoji snažan impuls za životom.

Sa Majom Nikolić nikako nisi uspeo da nađeš zajednički jezik. Kako komentarišeš njeno "pokajanje" i "ruku prijateljstva" koju joj je pružila Vendi? Da li je sve samo predstava za publiku ili se neki odnosi zaista menjaju?
- Ljudi koji su već bili u rijaliti programima znaju kako on funkcioniše i shodno tome se ponašaju. Neki od njih znaju kako da produkuju naslove, kako da skrenu pažnju publike. Tako funkcionišu i Maja i Vendi. To je legitimna borba za preživljavanjem, niko ne prisiljava ljude da uđu u rijaliti. Maja Nikolić je posebna osoba, ona se nije srela sa samom sobom i ozbiljno porazgovarala gde je i ko je. Koliko god bila gruba, na nju ne mogu da se ljutim jer nisam prepoznao neku zlu crtu u njenoj ličnosti. Ona se produkuje kroz beskrajni niz blamaža u koje sama sebe dovodi, i moj duboki utisak je da ona nema problem sa tim, pa zašto bi ga imao neko drugi. Mislim da se Maja vodi parolom: 'Sve za šou'!

Za vreme boravka u kući si izjavio da ti najviše nedostaje bivši muž, odnosno sadašnji cimer, da bi po izlasku rekao da si siguran u svoju ljubav. Kakav je vaš odnos sada?
- Kada se živi u društvu koje ne gleda blagonaklono na gej veze, onda se i pojam ljubavi redefiniše. Nas dvojica smo imali intenzivan odnos, mnogo toga smo zajedno prošli, našli smo se jedan drugom u trenutku kada nam je bilo najteže. Sve to je izgradilo vezu koja nije samo ljubavna, već i ljudska. Kao i svakoj drugoj osobi, meni treba oslonac i ja ga još uvek nalazim u njemu. Ako se sutra pojave neke druge ljubavi, znam da će ova biti najveća. Siguran sam da ni on, a ni ja, ne bi bili ono što danas jesmo da nije bilo beskrajnog razumevanja i opraštanja. Smatrao bih sebe neinteligentnim da sam proveo osam godina sa osobom koju ne volim i koja mene ne voli. Sve veze su i lepe i teške, ali ako postoji kapacitet da se iz svake situacije izvuče ono najlepše, onda je situacija sasvim drugačija.

Imali smo priliku da gledamo veoma emotivan momenat, koji, verujem, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Sa gledaocima si podelio potresnu priču o svom detinjstvu i odnosu sa roditeljima. Kakva je tvoja veza sa porodicom, šta je to što vas je toliko udaljilo, i da li je konačno došlo do susreta?

- Deca znaju da prema drugoj deci budu gruba i nemilosrdna. To sve potiče iz porodice. Svaka porodica želi da bude što više prihvaćena, pa roditelji često ukazuju deci šta je prihvatljivo, a šta nije. Ja sam bio mirno i povučeno dete, van svega što je kolektivno i to je upadalo u oči drugoj deci, pa sam kao sam i neko ko ne pruža otpor bio zgodna meta. Moji roditelji su mi govorili da moram da budem jači, ali ja to nisam umeo. Sve je to bilo prilično traumatično. U svakodnevici sam to potiskivao skoro trideset godina, ali sam u kući Velikog brata puno razmišljao i rešio da svoj toj gruboj deci oprostim i da zatvorim tu traumu. Iskoristio sam momenat kada smo pevali, i dok je Aneta svojim divnim glasom pevala refren pesme 'Ludak kao ja', ja sam u sebi poručio deci koja su me maltretirala: 'Iz ćoška u koji ste me saterali, evo mene na bini. Tu su svetla, kamere, publika koja mi aplaudira - hvala što ste me doveli ovde!' Onda sam neplanirano istrčao i počeo da igram po pisti, radosniji nego ikada. Tako se to leči. Odnos sa roditeljima je bio relativno loš, jer su drugi ljudi neprestano plašili moje roditelje kako je biti gej nenormalno, a gej aktivista rizično. Takve su reči stvarale nerazumevanje, distancu, činjenicu da majku nisam video dugi niz godina. Sada su stvari drugačije jer je kroz jedan rijaliti videla da je njeno dete sasvim OK, iako je gej. To je važan deo moje ličnosti, ali nije jedini. Radujem se susretu sa njima. Verujem u bazičnu ljubav. Roditelji i deca moraju da se vole, oni nemaju drugi izbor.

izvor: B92