Branislav Petrušević: Učešće u "Velikom Bratu" je nezaboravno iskustvo || Hello Magazin!

Nekadašnji član "Indeksovog radio pozorišta", glumac Branislav Petrušević Petrući jedan je od učesnika rijaliti šou-programa „VIP Veliki brat“ koji se odigrava ove sezone. Iako se u kući na Košutnjaku zadržao svega nedelju dana, učešće pedesetsedmogodišnjeg umetnika bilo je zapaženo,a on tvrdi da se ni zbog čega ne kaje. Prilikom odluke da se oproba u rijalitiju imao je punu podršku porodice, supruge Nada i sinova, dvadesetpetogodišnjeg Mateje i devetnaestogodišnjeg Marka. Oni su i sada ponosni na njega, jer je tokom boravka u ovom rijalitiju bio onakav kakav je i u privatnom životu. Po izlasku iz izolacije, Branislav najviše vremena provodi sa dragim ljudima i sprema se za povratak svakodnevnim poslovnim obavezama.

Zbog čega ste odlučili da učestvujete u rijalitiju „Veliki brat“?
- Ranije sam već imao pozive da učestvujem u tom rijalitiju i odlazio sam na razgovore sa produkcijom, ali nije bilo prilike da prihvatim ponudu jer sam imao unapred zakazane predstave, pa nisam mogao da ostavljam kolege na cedilu. Međutim, uvek je u meni postojala želja da se oprobam u „Velikom bratu“ i da vidim kakav je život u izolaciji. Ovog puta je poziv stigao u pravom trenutku, kad nisam previše zauzet, pa sam odlučio da uplovim u tu avanturu. To je izuzetno životno iskustvo i drago mi je da sam sa pedeset sedam godina imao priliku da probam nešto novo, jer čovek se uči dok je živ.

Jeste li pratili taj rijaliti i da li sve izgleda drugačije kada ste u kući na Košutnjaku nego na televiziji?

- Pre nego što sam ušao u kuću "Velikog brata" mislio sam da je to ipak drugačije. Nikada do sada nisam doveo sebe u situaciju da živim u takvim uslovima, odnosno u izolaciji, bez telefona, televizora i sata. Vazdušnom linijom sam bio udaljen od kuće nekoliko stotina metara, ali mi se činilo da je to rastojanje nekoliko desetina hiljada kilometara.

Na koji način ste se pripremali za izolaciju?
- Nisam imao taktiku, ali sam se trudio da sebi u kući zadam mnogo zadataka jer sam još u vojsci naučio da mi na taj način vreme brže prolazi. Uz sva zaduženja koja smo dobijali od Velikog brata i ona koja sam sam sebi postavljao, dani su mi brzo prolazili.

Zbog čega ste odlučili da ne taktizirate?
- Želeo sam da sve što mi se unutra dešava bude iznenađenje, pa se nisam raspitivao ko su ostali učesnici. U poslu, kao i u životu, često improvizujem, pa sam hteo da tako bude i ovog puta. Inače, nisam znao da će nominacije biti i tokom prve nedelje, tako da možda nisam odmah na početku pokazao sve kvalitete. Međutim, bilo je tu još ljudi, među njima i oni koje godinama znam i cenim, kao što su Dragutin Topić, Maja Volk, Slavko Labović, Maja Nikolić ili Vesna de Vinča, ali i onih za koje sam tamo prvi put čuo, tako da nisam želeo da stavljam sebe u prvi plan.

Šta su vam rekli članovi porodice i prijatelji kada ste odlučili da učestvujete u rijalitiju?

- Porodica je od početka bila uz mene jer me odlično poznaju i znali su da ću biti onakav kakav sam privatno. Neki prijatelji su mi skrenuli pažnju na to da se ja isuviše šalim i da ću možda zbog toga upasti u nevolju ukoliko me neko ne shvati na pravi način. Međutim, ja sam im rekao da mi je upravo to i izazov, pa su me podržali. Inače sam čovek koji je po prirodi veselog duha i ne treba mi čašica pića da bih popravio raspoloženje, kao što je slučaj kod većine ljudi.

Jeste li u kući na Košutnjaku pokazali pravo lice?
- Jesam, i ne kajem se zbog toga. Možda bih bio interesantniji publici da sam „navukao masku“, udvarao se učesnicama ili izgovarao psovke. Međutim, ne bih mogao da podnesem da mi članovi porodice ili prijatelji po završetku rijalitija kažu da sam se obrukao. Ovako je bolje, iako sam se zadržao svega nedelju dana, dobijam samo pozitivne komentare.

Sa kim ste se najviše družili u kući i hoćete li sa nekim ostati u prijateljskim odnosima?
- Najviše vremena provodio sam sa Dragutinom Topićem i Slavkom Labovićem, a moram da kažem da me je Ava Karabatić pozitivno iznenadila. Svakako da će biti još ljudi sa kojima ću po završetku ove sezone uspostaviti kontakt.

Kada planirate da se vratite svom poslu i ponovnom izvođenju vaše aktuelne predstave „Barikada“?

- Još nemam tu informaciju, jer smo zbog mog učešća u „Velikom bratu“ trenutno na pauzi. Inače, reč je o vrlo zanimljivoj predstavi koja se dešava 2020. godine. Država je već ušla u Evropsku uniju i predsedava tom institucijom, međutim, na graničnom prelazu Horgoš dešavaju se zanimljive stvari. Autor teksta je Sanja Ćosić, a igramo Siniša Ubović, Vlada Dujović i ja. Predstava je rađena u produkciji „Outlet“, a mi se sada zovemo eks-Indeksovci.

Vi ste završili Fakultet organizacionih nauka, šta je presudilo da se čitavog života bavite glumom?
- Gluma je moja ljubav još iz mladosti, zavoleo sam je u osnovnoj školi. Kada je došlo vreme da upišem fakultet, nisam bio primljen na akademiju, a moj otac je želeo da završim studije koje bi mi obezbedile državni posao i stalna primanja. Pošto je Fakultet organizacionih nauka tada bio smešten blizu naše porodične kuće u Rakovici, otac me je tamo upisao i samo je jednog dana došao kući i dao mi indeks. Zamolio me je da završim tu školu zbog njega, što sam i uradio. Međutim, paralelno sam radio u „Radio Beogradu“, a 1977. godine počeo sam u "Indeksovom radio pozorištu". Po završetku fakulteta zaposlio sam se u „Radio-televiziji Srbije“ kao programer, ali sam se uvek paralelno bavio i glumom.

Kada je "Indeksovo radio pozorište" doživelo ekspanziju?
- Prvih nekoliko godina nismo bili mnogo zanimljivi ljudima, ali kada smo početkom osamdesetih počeli da govorimo o dnevno-političkim dešavanjima, naše šale počele su da se prepričavaju. Bili smo jako popularni, pa smo, na primer, 1983. snimali emisije u Centru "Sava" gde je publika imala priliku da nas posmatra i reaguje. Kasnije, početkom devedesetih, počeli smo da izvodimo i pozorišne predstave.

Kako ste se upoznali sa suprugom Nada?

- Bilo je to na "Dubrovačkim letnjim igrama", pre trideset tri godine. Ona je pevala u horu, a ja sam tada bio član Kulturno-umetničkog društva "Krsmanac" i angažovali su me da recitujem.

Da li se vaša supruga i danas bavi pevanjem?
- Ne, ona je sada vaspitačica, radi u Ortopedskoj klinici „Banjica“ sa decom koja su duže hospitalizovana.

Kako najviše volite da provodite vreme sa porodicom?
- Volimo da igramo tenis, mlađi sin Marko je, dok je bio mali, trenirao taj sport, ali se danas njime svi rekreativno bavimo.

Jesu li vaši sinovi nasledili talenat od vas?

- Marko je prošle godine završio Srednju turističku školu, ali je napravio jednogodišnju pauzu jer je još u fazi pronalaženja. Interesuje ga umetnost, a najviše gluma i muzika. Odlučio je da ovog leta proba da upiše Fakultet dramskih umetnosti, a ako ne prođe na prijemnom ispitu, pokušaće na nekom od privatnih fakulteta.

Čime se bavi vaš stariji sin Mateja?
- Mateja je posle završene treće godine gimnazije, završnu godinu položio u Americi. To je uradio da bi mi ispunio želju i dobro naučio engleski jezik, pošto ga ja ne govorim dobro i često sam se zbog toga na putovanjima osećao loše. Međutim, po završetku gimnazije ukazala se prilika da i studira u Sjedinjenim Državama, tako da je u Južnoj Karolini završio biznis i finansije. To je bilo prilično skupo, i pored toga što se dobija stipendije.

Zbog čega je odlučio da se vrati posle završenih studija?
- Nije želeo da ostane u Americi i pored toga što je bio student generacije i diplomirao posle samo tri i po godine. Iako su ga mnogi tamošnji profesori nagovarali da ostane, on je želeo da se vrati u Beograd. Ovde je nostrifikovao diplomu, završio je poslediplomske studije i sada radi u jednoj kompaniji. Mateja ima devojku Milicu sa kojom se godinama zabavlja i ona nam je kao član porodice.

Tekst: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Janko Petković