Staša Koprivica: Otac je moj najstroži kritičar || Hello Magazin!

Kao kćerka scenariste nikoga nije iznenadila odlukom da kada poraste bude - glumica. One su, govorila je Staša Koprivica kao devojčica, lepe, zanimljive i privlače poglede svih oko sebe.
Kao Stašin tata, Stevan Koprivica se, s druge strane, zarekao da njegova kćerka neće biti glumica. One, govorio joj je, nemaju tako blistav i elegantan život kao što svi misle, naporno rade i za to često ne dobijaju zasluženu nagradu.
Između Stevana i Staše pao je dogovor: otac će odvesti ćerku na predstavu "Petar Pan" i posle toga će je upoznati sa glumcima.
- Kada sam posle magičnog i bajkovitog komada ušla u pozorišni bife i videla mokre i izmučene glumce, u jednoj krajnje neglamuroznoj situaciji, shvatila sam očevu poruku. Onda sam tražila da me vodi na probu, pa sam zaključila da se glumci mnogo ne pitaju, već da je "palica" u rukama reditelja. Tada sam odlučila: Režija! I kada je došao trenutak za to, ispunila sam svoj san - priseća se Staša momenta kada je izabrala svoje zanimanje.
Nagrada "Dr Hugo Klajn" za najboljeg studenta režije i postavke nekoliko uspešnih pozorišnih komada, potvrdile su da Staša na ovu "pozornicu" nije stupila iz hira. A, zavesa je tek podignuta.
U međuvremenu, sa ulogom Tiće u "Šejtanovom ratniku" imala je šansu da se (ipak) oproba i kao glumica. Zatim je na red došlo i da iskoristi svoje "nasleđe" - sklonost ka pisanju. Zahvaljujući tome, uskoro ćemo gledati drugu sezonu popularne serije "Pevaj, brate", iza koje se Staša pojavljuje kao - scenarista. Koliko god da se otac protivio njenoj želji da bude u svetu umetnosti, nije mogao da negira njen talenat. Zato joj je i pružio šansu da seriju nastalu prema njegovoj predstavi kreira sama.
- Tata je započeo rad na ovom sitkomu, ali kako su ga druge obaveze preplavile, odlučio je da "Pevaj, brate" poveri nekom drugom. Onda sam se umešala i rekla mu: "Volim sitkome. Daj meni da probam." Poverovao mi je da mogu, i nije se pokajao zbog toga.
Ko se od vas dvoje više plašio reakcije javnosti - da se kitite njegovom slavom?
- Oboje smo bili svesni tog bremena. Zato se i sada trudimo da minimalno sarađujemo iako bi nas za nepotizam optuživali i da radimo i da ne radimo zajedno. U poslu u kojem ste stalno izloženi očima javnosti, ne možete da pobegnete od "napada" da se bavite porodičnom manufakturom. S druge strane, moj otac je moj najstroži kritičar, jer kada ste u rodbinskim vezama - nema potrebe za lažnom ljubaznošću. Mama mi je, kao profesor književnosti, oduvek bila velika pomoć. Ona ima analitički um nepokvaren našim poslom, tako da objektivno uočava gde su problemi i kako bi publika mogla da ih koncipira.
Čemu ste trenutno bliži - pisanju novog scenarija ili rediteljskim zamislima?
- U nekoj fazi mi se više režira, a u ovoj sada - više mi prija da sedim kod kuće i pišem, da upijam stvari umesto da ih emitujem. Trenutno pišem scenario za film o pozorištu, trebalo bi da radim i na jednom mjuziklu i komediji, ali o tom potom.
Šta je, osim talenta i dobrih ideja, potrebno da se napiše scenario koji obećava?
- Sve nabrojano može da padne u vodu ukoliko nema motivacije. A ako je nema, onda moraš da je izmisliš. Istina je da mi umetnici uvek čekamo poslednji trenutak da "skuvamo" ideje koje imamo, zato što čekamo da se "svare", pa da ih onda stavimo na papir. Mi smo zapravo lenjivci.
Kockate li se sa inspiracijom?
- Ma, ona je izmišljotina. Inspiracija je samo rezultat anulacije svega što smo do sada radili, gledali, uzimali iz života, upijali... Jer, dobre stvari su najprijatnije za gledanje, ali se najviše uči iz loših. Zabluda je da mi umetnici sedimo i čekamo da nas lupi neka kosmička inspiracija, jer u tom slučaju nikada ne bismo ništa uradili. Inspiracija vam je kao kuvanje - znate recept, pripremite sve potrebne namirnice i onda ih sjedinite.
Kako se borite protiv predrasuda da režija nije svet za žene?
- Sve zavisi od toga kako se postavite. Moram da priznam da se nisam susretala sa velikom diskriminacijom, iako su me jednom "častili" komentarom: "Šta ti znaš, ti si žena. Idi kući, kuvaj ručak". Moje mišljenje je da si slabiji pol onda kada dozvoliš da te posao slomi. To, naravno, može da se dogodi svima, jer ova profesija nameće potrebu da se stalno čeličiš, što nije pitanje pola. Moja vizija ispravnog i zdravog feminizma je da se postigne situacija u kojoj neće biti važno da li je neko žena ili muškarac, već ko je kakav radnik. Moji aduti su dobra priprema za rad i argumenti kojima mogu da steknem poštovanje saradnika, a ne da uspostavim tiranski odnos ili takav u kojem će mene neko da zastrašuje. Dakle, nije presudno jesam li ili nisam žena.
Ipak, "Fandango", bend u kojem pevate je "čist". Tu žene vladaju?
- Polne diskriminacije nije bilo ni u najavi, iako to jeste ženski bend, koji meni i mojim drugaricama služi kao antistres terapija. Lepo se družimo, često sviramo po klubovima, imamo naš mali alternativni svet u kojem se smejemo i oslobađamo od briga. Verujem da svako ko pije antidepresive može da ih baci ukoliko osnuje bend. Makar bio i loš bend, pa ja sam naturščik što se tiče muzike, ali sam zbog nje dobro raspoložena. Da se živi dobro, ne živi se. Ali od kukanja nema ništa.