Marko Živić: Vreme bahatih ne prolazi || Hello Magazin!

U 2013. ušao je sa optimizmom. Uostalom, pita se, šta mu drugo preostaje. Zna da mu sreću niko neće dati, mora sam da je stekne. A to je, kaže Marko Živić, svakodnevni posao. Ali njemu ne treba puno: da malo putuje, malo radi, malo pije, malo peva.
Trenutno ga gledamo u dve TV priče - jednoj koja izgleda kao bajka, drugoj koja je bliža hororu. Obe, i "Montevideo, bog te video" i "Folk" govore o snovima.
- Mislim da je "Montevideo" jedan od najznačajnijih projekata napravljenih u Srbiji u poslednjoj deceniji. Publika se vezala za te naše momke i tu divnu priču, tako da verujem da će drugi deo sa uživanjem pratiti veliki broj građana. Poslednjih dana snimanja stalno se šalim da koliko dugo radimo, mali Stanoje će krenuti na fakultet, momci će se poženiti i decu dobiti, a mi matori unuke. Lepa je atmosfera na snimanju i ona samo lepo može i da donese.
Čime vas je privukao "Folk"? Koliko ste pre snimanja bili upoznati sa svetom kojim se bavi ta serija?
- Između ostalih važnih tema za jedno društvo, serija tretira i bolesne ambicije roditelja, surov svet šou-biznisa u koji ulaze mladi ljudi i u kome budu rabljeni do krajnjih granica. Takođe, postavlja pitanja o svim emisijama takmičarskog karaktera gde se ocenjuju razni talenti. Mnogo prijavljenih kandidata, mnogo velikih želja i ambicija, a navedite mi jednu osobu koja je posle takvih takmičenja napravila karijeru? Ta popularnost stečena za kratko vreme na sapunici svetla i šminke - nestaje s gašenjem svetala u studiju. Onda ostaju sami, sa razočaranom porodicom, izgubljeni, jer su mislili da su bili blizu nečega, a to je nestalo za tren. A realno je da su možda neki bili na početku nečega zbog svog dara, ali nisu razumeli da trka tek počinje. Velike su to tragedije za njih. Neki se nikad ne oporave.
Šta ste prvo pomislili o estradnom menadžeru Lepom kad ste pročitali scenario? Da li vam se mišljenje promenilo tokom snimanja?
- Ne volim da pričam o svojim ulogama, jer onda imam utisak da sam ih nedovoljno dobro odigrao, pa još moram i da objašnjavam šta sam hteo da uradim. Radeći na toj ulozi, trudio sam se samo da Lepi bude istinit. Da takav čovek postoji i da pokušava da na različite načine pliva u maloj bari punoj krokodila. Drago mi je kad me ljudi pitaju jesam li dobar ili loš. To mi je velika pohvala. Nismo li svi i jedno i drugo?
Idoli mladih i dalje su estradne zvezde. Ko je kriv - deca, roditelji, društvo?
- Ne biraju deca ko će im biti idoli. Oni, naravno, kupe to što im se nudi. Svi mi smo krivi. I mediji, i porodica, i škola, i političari. Društvo nam je u takvom besmislu. Ne želim da vređam ikoga iz te profesije, oni samo prodaju ono što se kupuje. Terevenke uz narodnjake su na slavama, u školama na odmorima je slično. Ti ljudi su na naslovnim stranama i na televizijama neprestano. Kad deca sve to vide, normalno da pomisle da je to to.
Ovo vam nije prvi put da igrate nekoga ko pokušava da pliva u mutnim vodama. A kako Marko Živić pliva u današnjem, mnogi bi rekli, mutnom vremenu?
- Iskreno: teško. Nikako da prođe vreme bahatih, drskih, zlih. Žao mi je što sam doveden u situaciju da napravim svoj mali svet i oko njega Kineski zid. Ja sam dete iz zdrave porodice, odrastao sam na ulici i naučio sam njene zakone. Imam divne prijatelje koji se bave različitim profesijama. Ali budem tužan kad vidim da kao narod imamo toliko kapaciteta, a tako malo radimo na sebi.
Prošle godine ste proslavili 40. rođendan. Ima li istine u onome da godine donose mudrost?
- Trudim se da mi dani donose mudrost. Jednostavno, mislim samo o danu. Godine me ne zanimaju, jer one traže da nešto svodiš svih 365 dana. Pa da matematički određuješ da l' si bio srećniji ili pametniji. Dan je jedan. Neponovljiv. Kao i život. Budi onda glup, pa ga baci uzalud. Dan po dan, pa polako.
Jesu li se promenila očekivanja ljudi od vas?
- Ako neko od mene nešto više očekuje, neka mi kaže. Iskreno ću mu reći mogu li to da ispunim. I sad, i uvek sam iskren. Nekad to nekoga zaboli, ali mislim da je bolje tako. Krećem od sebe. Moram da budem iskren prema sebi, da ne bih bio neiskren prema drugima. Znate, ja, i bilo ko drugi na zemaljskoj kugli, moramo da shvatimo da veličina nije u nama, nego smo mi u veličini.
Imate li planove za neku novu seriju ili film?
- Ima nekih ideja. I novih, a i starih. Eto, nadam se da ćemo ove godine snimiti film "Ne igraj na Engleze", po istoimenoj predstavi Beogradskog dramskog pozorišta koja je i dalje po nekoliko meseci unapred rasprodata.
A želje?
- Što bi rekao Albert Ajnštajn: "Pokušavam da ne budem čovek od uspeha, već čovek od vrednosti."