Bundeva: I lek i hrana || Hello Magazin!

Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva (Cucurbita pepo) nezaobilazna je namirnica na trpezi. Specifičnog ukusa i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca. Danas se jede u čitavom svetu, od nje mogu da se pripremaju i slana i slatka jela, može da se jede živa, dinstana, pečena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i sveže ceđen sok.

Ali, bundeva se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i više od deset kilograma, već i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristično ulje, koje čuva sve korisne sastojke semenki, a zbog specifičnog ukusa daje posebnu aromu jelima. Odlično je kao dodatak salatama i čorbama. Ulje je bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože, kao i bolju funkciju centralnog nervnog sistema, odnosno mozga.

Takođe, stručnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. U bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane može da se nađe i puter od semenki bundeve, koji je takođe vrlo zdrav.

Plod bundeve sadrži 90% vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog čega je idealna namirnica za sve koji žele da smršaju. Bundeva sadrži karotin ili provitamin A, vitamine C i B grupe - B1, B2, B3, B6, ali i niacin, folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.

Ali zato seme ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti. Naravno, sadrži i sve vitamine, minerale i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod. Seme bundeve preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Osim dece, seme bundeve mogu da uzimaju i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom. Svakodnevno treba da ga jedu i muškarci sa obolelom prostatom jer smanjuje tegobe.

Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada ljuštite seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku, sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka.

Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike.

Bundevu mogu da jedu i dijabetičari pod uslovom da je ne zaslađuju, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. Ko ima psorijazu bundevu treba da jede svaki dan dok je ima na pijaci, kuvanu, pečenu u rerni ili kao sok.

Takođe, sok se preporučuje i za dobar rad bubrega i kardiovaskularnog sistema, za dobro varenje i raspoloženje. Pravi se tako što se pripremi tri kilograma očišćene bundeve, sedam litara vode, dva kilograma šećera i dve kesice limuntusa. Bundeva se zatim iseče na kriške, stavi u šerpu sa vodom i šećerom i kuva. Kada omekša dobro se propasira, u propasiranu masu doda se limuntus, a onda pakuje u staklene flaše. Flaše se zatim zatvaraju celofanom, umotavaju u ćebe i ostavljaju da prenoće dok se sok potpuno ne ohladi. Pije se po potrebi, a sve vreme čuva na hladnom i tamnom mestu. Sok od bundeve dobar je i protiv upale jajnika, kao i kod problema izazvanih menopauzom.

Kod bolnih proširenih vena bundeva takođe može da pomogne, preporuka je narodne medicine. Dovoljno je da se sveže istrugana bundeva stavi kao oblog na bolna mesta i drži što duže.

Osobama sa zapaljenjem bešike ili bubrega savetuje se da svakodnevno jedu obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i iseckanog crnog luka. Sve to, pre iznošenja na sto, treba začiniti sa kašikom do dve pavlake, ali bez soli.

ZA OČI I NERVNI SISTEM
Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte. Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija. Semenke takođe imaju hranljiva svojstva, sadrže 20 odsto proteina najboljeg kvaliteta, dosta vlakana koja regulišu rad organa za varenje, a i dobar su izvor kalijuma, minerala koji uspostavlja ravnotežu tečnosti u organizmu i pomaže boljem radu nervnog sistema.

ČUVAR DOBROG RASPOLOŽENJA
Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. Zato je mnogo bolje da, umesto tableta, osoba koja je neraspoložena pojede krišku kuvane ili pečene bundeve, savetuju narodni lekari. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije.

Izvor: Novosti
Foto: justapinch.com